Sanader odustaje od ZERP-a :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Sabor kasno preksinoć izglasao novo odlaganje primene ZERP
Hrvatskoj preča Evropska unija nego ribolovni pojas
Autor: M. Šuvar | 14.03.2008 - 06:00

Hrvatska je preksinoć uspešno otklonila najveću prepreku za nastavak pregovora o ulasku u Evropsku uniju - Sabor je izglasao odlaganje primene Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa (ZERP), nakon što je Brisel ultimativno zahtevao da se odluči - EU ili ZERP.

Ivo Sanader, premijer Hrvatske koji je do pre nekoliko dana uveravao javnost da se Hrvatska neće odreći ZERP-a jer bi to bila „izdaja nacionalnih interesa“, zaključio je da mora da popusti. U sredu uveče je iz Sabora javnosti poslao poruku da odgađanje primene ZERP na članice EU Sloveniju i Italiju „nije izdaja, već odbrana nacionalnih interesa, budući da je jedan od najvećih nacionalnih interesa Hrvatske ulazak u EU i definitivni odlazak sa Balkana“. Priznao je da Hrvatska u ovom trenutku pravi „ustupak da bi do iduće godine završila pregovore“.
Sanader je juče dobio pohvale Žoze Manuela Baroza, šefa Evropske komisije i Havijera Solane, specijalnog izaslanika EU, zbog odlaganja ZERP. Sanader je od čelnika EU dobio i obećanje da će Hrvatskoj pružiti pomoć da završi pregovore o članstvu do kraja 2009. godine, da bi mogla i zvanično da postane članica EU krajem 2010. ili početkom 2011. godine.
Deset sati je trajala veoma burna saborska rasprava o predlogu Sanaderove Hrvatske demokratske zajednice da se od 15. marta privremeno odgodi primena Zaštićenog ekonomsko-ribolovnog pojasa na zemlje članice EU sve do postizanja zajedničkog dogovora „u evropskom duhu“. Na kraju je Sabor u kasnim noćnim časovima većinom glasova (77) usvojio predlog o još jednom odgađanju primene ZERP, četvrtom u poslednjih sedam godina. Za predlog su, osim zastupnika HDZ, glasali i koalicioni partneri te stranke iz HSLS, SDSS i nacionalnih manjina, kao i stranka Branimira Glavaša, kome se u Županijskom sudu u Zagrebu sudi za ratne zločine u Osijeku.
Zastupnici najjače opozicione stranke, Socijaldemokratske partije, kao i zastupnici Hrvatske narodne stranke, bili su uzdržani.
„Jutarnji list“ u komentaru „Koštunizacija Hrvatske“ piše da je ZERP postao „Sanaderovo Kosovo“ - da je lider Hrvatske seljačke stranke (koja je glasala protiv odlaganja ZERP) Josip Friščić postao hrvatski Vojislav Koštunica, a Ivo Sanader „neodlučni predsednik Srbije Boris Tadić“.
Zakon o Zaštićenom ekološko-ribolovnom pojasu u Jadranu Hrvatska je donela pre sedam godina, u vreme vlade Ivice Račana. Donošenje takvog zakona godinama su zahtevali hrvatski ribari i ekolozi-ribari zbog toga što italijanski ribari sa mnogo jačom ribarskom flotom od njihove love goleme količine ribe na hrvatskoj strani Jadrana.
Slične zakone su donele mnoge zemlje, među njima i Italija i Slovenija, dve države koje se od početka oštro protive da to učini i Hrvatska.
Pre dva i po meseca Sabor je doneo odluku da ZERP počinje da se primenjuje od 1. januara 2008. godine, posle čega su usledili veliki pritisci na Hrvatsku iz Brisela, Ljubljane i Rima da se on ukine.

Evrointegracija Balkana
Hrvatska bi do kraja 2009. godine mogla da završi pregovore o članstvu sa EU i krajem 2010. postane punopravni član Unije. Dokle su ostale zemlje Balkana stigle u procesu pridruživanja?

Makedonija - Dobila je status kandidata u decembru 2005. Kako se navodi u dokumentu Evropske komisije od 5. marta, za dalju evrointegraciju ostaje ključno osiguranje dobrosusedskih odnosa. U dokumentu o partnerstvu u pristupanju, koji je Evropski savet doneo 18. februara 2008, nabraja se osam ključnih prioriteta za napredak u procesu pristupanja među kojima su reforma pravosuđa i državne administracije, kao i mere na planu politike zapošljavanja i poboljšanja uslova za poslovanje.

Albanija - Potpisala je SSP u junu 2006. Prema oceni komisije, Albanija ostvaruje napredak u reformi i približavanju standardima EU, a najvažnije je da je zadržala „uravnoteženi stav prema Kosovu, doprinoseći regionalnoj stabilnosti“. Za dalju evrointegraciju najvažnija je izborna reforma, posebno u svetlu predstojećih parlamentarnih izbora 2009. Neophodno je jačanje vladavine prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Crna Gora - Potpisala je SSP u oktobru 2007. Prema oceni komisije, Crna Gora je napravila značajne korake napred od sticanja nezavisnosti u junu 2006, posebno donošenjem Ustava koji je uglavnom u skladu sa evropskim standardima i daje „zadovoljavajući generalni okvir za pravosuđe, ljudska prava i prava manjina“. Međutim, potrebno je potpuno poštovanje principa nezavisnog pravosuđa, intenzivnija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Bosna i Hercegovina - Potpisala je prelazni sporazum o pokretanju SSP sa EU u decembru 2007. Komisija ističe da je saradnja BiH sa Haškim tribunalom uglavnom na zadovoljavajućem nivou, kao i da se donekle popravilo funkconisanje državnih institucija, ali da lideri zemlje treba da ulože dalje značajne napore ako BiH želi da potpuno preuzme odgovornost za upravljanje i unapredi reforme. U februaru je Savet za sprovođenje mira odlučio da odloži zatvaranje kancelarije visokog predstavnika.

Izvor: Blic