Slučaj Zorana Dikanovića, žrtve lopova i spore istrage
Ima li u Valjevu pravde?
Autor: M. V. | 23.11.2008. - 00:01

Slučaj Zorana Dikanovića iz Valjeva mogao bi da uđe u istoriju srpskog pravosuđa – iz više razloga. Ovaj Valjevac prvo je bio žrtva lopova koji mu je iz kuće odneo nešto manje od 20.000 evra, a potom je postao žrtva srpskog pravosuđa.



Umesto da pljačka (21. avgust 2006) bude samo gorka pilula, ona je zapravo bila početak muka. Istraga nikada nije utvrdila ko je obio kuću Dikanovića i iz nje odneo novac, a bilo je indicija.
Dikanović se nakon nekoliko meseci obraća javnosti, prvo preko lokalnog lista „Napred“ kada ukazuje da istraga tapka u mestu i da ga je istražni sudija na ulici pljunuo, a potom i čitav slučaj iznosi na stranicama jednog beogradskog dnevnog lista. Važno je napomenuti da ni u jednom ni u drugom tekstu nijedno ime nije objavljeno, ni istražnog sudije ni mladića koji je bio u policiji na razgovoru povodom ove pljačke.
U međuvremenu Dikanovićeva supruga Gordana piše pismo Predragu Jevtiću, predsedniku Opštinskog suda u Valjevu, i Draganu Obradoviću, predsedniku Okružnog suda, u kome iznosi sumnje u postupak istražnog sudije. Reč je o obraćanju čelnicima valjevskog pravosuđa, dakle, o internom dokumentu samo za njihovu upotrebu.
I dok se Dikanovići nadaju da će pljačka biti rasvetljena stiže iznenađenje u vidu tužbe koju su potpisali oni koji su se prepoznali, istražni sudija i mladić koji je bio na razgovoru u policiji. Potpisnici tužbe su tražili odštetu zbog povrede časti (u pomenutim tekstovima i internom pismu predsednicima sudova) u iznosu od 1,1 milion dinara.
Za čitavo razumevanje stvari valja znati da su istražni sudija i mladić koji je bio na razgovoru u policiji najbliži srodnici – roditelj i dete.
Tuženi Dikanovići sumnjaju u objektivnost valjevskog pravosuđa i traže da se spor vodi pred nekim drugim sudom, a ne valjevskim. Zahtev je potpuno logičan zbog kolegijalnih odnosa jer teško je bilo kom sudiji da bude apsolutno objektivan u postupku u kome je jedna od strana sudija, odnosno kolega sa kojim se svakodnevno sreće. Presuda suda koji nije valjevski u ovom slučaju svakako bi ostavljala manje prostora za sumnju. Ali Vrhovni sud Srbije, odnosno Veće na čijem čelu je bio Dragiša Slijepčević, nije tako mislio. Odbijen je zahtev Dikanovića i na čitav slučaj unapred dodato još malo sumnje.
I onda sledi prvostepena presuda Opštinskog suda u Valjevu. Supružnici Dikanovići su osuđeni da tužiocima plate ukupno 250.000 zbog povrede časti i 53.750 na ime troškova, plus kamatu.
Naravno, tu se spor ne završava, Dikanovići su uložili žalbu, a zbog ovakvog stava Vrhovnog suda Srbije najavljuju da će tražiti zaštitu od suda u Strazburu.

Izvor: Blic