Inspirisan pricom koja ovih dana puni stupce svih dnevnih novina, o osobi ciji je pokusaj samoubistva posledica postratnog sindroma, ili posttraumskog stresnog poremecaja (PTSP), premda slicna ( ali ne ista ) tema postoji, pokusacu da napisem nesto o ovom problemu.


Svi smo, dakle posredno svedoci nekog pokusaja samoubistva...procitali smo u novinama, culi pricu u kraju i sl. i ne mozemo da se ne zapitamo sta osobi koja nekoliko momenata potom sebi oduzme zivot prolazi kroz glavu??


Koeljo je to jako lepo rekao u knjizi "Veronica je odlucila da umre", gde kaze, " Ako svaki dan gledamo jednu te istu lepotu i divimo joj se, naviknemo se na njene cari i one izgube poentu. Mozda bi najbolje bilo prekinuti sve u  tom trenutku lepote, i umreti uspavani srecom". Jako lepo, zar ne?
Problem je sto samoubice ne dizu ruku na sebe kad su srecni, vec kad su depresivni, ocajni, izbezumljeni...

Kardinalno pitanje koje bih ja postavio jeste da li su samoubice zaista hrabri ljudi ili labilne kukavice?
Da li sebi oduzimaju zivot zato sto imaju hrabrosti da prekinu sve nedace i probleme, ili su kukavice koje ne umeju da se bore, i najlakse im je da povuku oroz?! Da li samoubistvo ima lice i nalicje?? Dobre i lose strane??
Da li znate da su u proteklim ratovima ljudi radije sebi oduzimali zivot nego padali u ruke neprijatelju?
Sta biste vi uradili da ste u takvoj situaciji??
Ili da ste oboleli od neke teske zaraze?!
Domen neshvacenosti i nerazumevanja je jaci od bilo kog kosmopolitenskog duha i liberarnog nacina razmisljanja...


-percepcija stvarnosti i psiholoski uzroci samoubistva


Samoubistvo kao svesno i namerno unishtavanje sopstvenog zhivota podrazumeva postojanje svesti o zivotu i smrti, kao i sposobnost za stvaranje odluke o suicidu. Pored svesnih chinilaca, u ponashanju choveka, a posebno u dinamici suicida, veoma vaznu ulogu igraju nesvesni cinioci.
Ja za primer uzimam zivot obicnog coveka, koji nije imao nikakavih psihickih problema, niti istorije mentalnih poremecaja u porodici. Postoji period mirovanja, kada se nista ne desava, problemi se gomilaju, i ostavljaju po strani. Onda na scenu dolazi jako bitan faktor koji se zove svodjenje zivotnog bilansa ( zvuci prilicno rogobatno, znam), i osoba shvati da je isti negativan. Da li je subjektivno ili objektivno perceptovala i obradila relevantne cinjenice, totalno je nebitno, dok god podsvest veruje da ispred bilansa stoji veliki minus. Osoba sa ovom vrstom poremecaja je po praviliu duboko pesimisticna, te gubi svaku nadu da ce biti bolje. Dolazi se u situaciju kojoj nema izlaza, i razmislja o samoubistvu.
Zakljucak: Svi nekad svodimo zivotni bilans, i meni se bezbroj puta pokazao kao negativan, medjutim jos uvek sam ziv ( na nesrecu mnogih ha ha ), sto opet povlaci pitanje individualizma kao takvog, i razlicitih sklopova mentalnih licnosti. Neko se odluci na taj korak zato sto mu je recimo poginuo neko drag, a neko zbog lose ocene. Sem navedenog, koje se kao konstantna smenjuje u talasima, i kao samostalan cinilac ne igra bitnu ulogu i ne tera coveka na samoubistvo, postoje i drugi stresni pritisci koji u kombinaciji sa onim negativnim sto vec postoji u osobi daju razlog za dizanje ruke na sebe.

-razlozi za samoubistvo

1. Postojanje psihickih problema pre date traume
2. Postojanje psihickih poremecaja u porodici
3. Postojanje transgeneracijske suicidne traume
4 .Losi porodicni odnosi
5. Losa ekonomska situacija ( siromastvo, beda, dugovi...)
6. Poroci ( Narkotici, opojne droge, kocka, alkohol...)
7. Gubitak clana porodice
8. Gubitak posla
9.  Nesposobnost ( nemogucnost) usposavljanja komunikacije sa drugima.
10. Postojanje socijale fobije
11.  Usamljenost strah i depresija
12.  Neuspeh na razlicitim drustvenim nivoima ( nereseni zadaci koje sami sebi postavljamo...)
13. Gubitak Zdravlja
14. Razvod braka ( raskid veze...)



Zakljucak : Ovo bi bili neki od razloga. Od sredine '90-tih pa na ovamo Balkan su zahvatile mnoge krize; pocev od ratova, nametnutih sankcija, izolacije, NATO bombardovanja, finanijskih kriza, bede i siromastva pa do savremenih problema koje nosi tranzicija. Sve to mozda ne utice na nas, ali utice na nekog koji u samoubistvu vidi jedini izlaz.
Za labilne osobe, slabe licnosti, obicno previse emotivne, raskid braka ili veze moze da bude neverovatno traumatican i stresan, te ne vide drugog izlaza sem spomenutog.



-nacini izvrsenja samoubistva



1. Vatrenim oruzjem
2. Hladnim oruzjem
3. Trovanjem
4. Vesanjem
5. Topljenjem ( davljenjem)
6. Bacanjem pod voz (tzv. obezglavljivanjem)
7. Gusenjem
8. Skakanjem sa zgrada
9. Secenjem vena
10. Strujom
11. Eksplozivnim napravama
12. Predoziranjem
13. Izgladnjivanjem
14. Lekovima

Zakljucak : Nisam mogao da se setim vise, mada sam siguran da ima 1001 nacin da se ubijete ( zlu ne trebalo). Nacini variraju  najcesce od ekonomskih mogucnosti, i pristupu odredjenim predmetima/hemikalijama/spravama. Primetio sam da neke osobe traze sto bezbolniji nacin da sebi oduzmu zivot, dok neki jednostavno odu na 10. sprat i skoce.


-samoubistva u adolescenciji


Mozda zvuci frazerski, ali u tom dobu svi pomisljamo na samobistvo, premda ga jako mali broj izvrsi.
Verujem da su najcesci razlozi za to  neuzvracena ljubav, losi porodicni odnosi, nedostatak ljubavi i paznje roditelja!!!
Sta mislite zasto se tako mlade osobe odlucju na samoubistvo?? Da li je moguce da okolina, roditelji, nastavnici, komsije ne mogu da uticu na neciju usamljenost? Patnju?? Da li je za to potrebna jaka drustvena podloga koja moze (ume) da intervenise?!

Svi se secamo tog "ludog" doba...veze se lako stvaraju, a jos lakse raskidaju...pritisci, odrastanje, ocekivanja od svih...nije nam bilo lako...
Volim da citiram svog profesora koji kaze da Mladima nedostaje ljubav!!Ljubav!! I stalno su u potrazi za ljubavlju, i kada je nadju, uloze sebe emotivo u osobu suprotnog pola, a to im se u nekom trenutku vrati odbijanjem partnera, sto im bukvalno srozava samopouzdanje, stvara psihicki haos u glavi, i neretko se zavrsava zamoubistvom. Samubistvo izvrseno usled tog uzroka tumaci se kao zelja da kod partnera stvore nezamislim osecaj krivice koji ce ga pratiti ceo zivot.
Samoubistvo mlade osobe je tragedija za porodicu, okolinu, ali i drustvu u kome zivimo, i u kom bi zivot jedne mlade osobe trebao vise da se ceni.Mnogo vise.

Na mom faksu jedna grupa je radila istrazivanje sa tinejdzerima koji su hospitalizovani na Institutu u Palmoticevoj, i u dnevnoj bolnici zbog pokusaja samoubistva, i odgovor na pitanje; Zasto ste pokusali da izvrsite samoubistvo najcesce je bio zbog neuzvracene ljubavi, a odmah zatim materijalni problemi. Zanimljivo je da je jedan decak od 15 godina odgovorio da je pokusao da se ubije jer je devojka rekla da mu je mali 
Mislim i da vecina adolescenata u stvari ne zeli da sebi oduzme zivot. Pokusaj tj. "pokusaj" samoubistva je vapaj za paznjom, i kao da time pokusava da kaze "Ej, ovde sam, primetite me".
Naucio sam da podsvest deluje automatski, tj. ne mozes da je kontrolises, i zato imate primere nekih "klinaca" koji se penju na mostove, kako bi ih primetila recna policija, vratila nazad, a time od roditelja dobio ono sto trazi. Ja to zovem vestacko prizivanje ljubavi i paznje.


-statistika

U svetu zivot oduzme oko 900.000 ljudi godisnje
2006 godine u Srbiji je izvrseno 1424 samoubistva
Srbija se nalazi na 22. od 75 zemalja u kojima je alarmantan broj samoubistava prema podacima SZO
Procenat samoubistva na 100.000 stanovnika je 20.4
U Evropi je taj procenat 14
U svetu 16
Stopa broja samoubistava najdramaticnija je u Vojvodini i iznosi 29 %
Najcesce samoubice su muskarci starosti 35-50 godina
Najcesce se ubijaju vatrenim oruzjem ili vesanjem


Opsti zakljucak: Razmisljanje o samoubistvu je normalna pojava dok ne predje granice normale. Granice normale koje bi vi mogli da uocite kod drugih su izbegavanje kontakata, promena prijatelja, promena ponasanja, bezobzirno ponasanje, sastavljanje testamenata, preterana senilnost i pateticnost, pricanje o smrti i zagrobnom zivotu, deljenje dragih predmeta, govorenje o sebi u trecem licu. To su neki od simptoma koji se mogu prepoznati kod drugih, a sebe bi bilo najbolje testirati na razloge za samoubistvo. Stiklirajte sta vam ide, a sta ne.
Ozbiljan problem, kako vreme odmice sve ozbiljniji. Ima tu jedna zanimljivost...Da li znate da je zvanicna vera u Srbiji Pravoslavna?Znate..A jedini greh koji ne oprasta pravoslavna vera jeste oduzimanje svog zivota...tudji zivot mozes da oduzmes, da se iskreno pokajes, i bice ti oprosteno, ali svoj nikad! Covek u depresiji, koja ga goni na razmisljanje nije u stanju da realno rasudjuje, pravi objektivne razlike, i zivi zivot punim kapacitetom. Po mom misljenju to je kukavicki...mislim i da ljudi treba da se bore...u mom Prijepolju, znam dvoje supruznika koji zive u kuci koja se jedva nije srusila, siromasni su ko crkveni misevi, ali su najsrecniji ljudi koje znam. Skoluju decu, rade, veseli su, i divim im se.
Covek sam sebi nije dao zivot, pa nije u redu da ga sam sebi oduzme!

Dodala bih da su samoubistva najčešća kod mladih ljudi svesno zbog emotivnih teškoća, a kod starih ljudi zbog narušenog zdravlja.

Predoziranje drogom je klasifikovano kao samoubistvo, ali se ono u principu ne vrši svesno.

Manično-depresivne osobe su sposobne da u zavisnosti od faze izvrše samoubistvo ili masovno ubistvo. Nekad višestruko ubistvo pa samoubistvo. Najčešće su žrtve iz ubicine okoline, porodica, rodbina, poznanici.

Osobe koje dugo stoje recimo na krovu preteći da izvrše samoubistvo u stvari ne specifičan način mole za pomoć i vrlo često se takvi slučajevi okončaju uspešnim spasavanjem.

Dare mozes pisati o procentima samoubistvu u disocijalnu psihozu, ako dobro znam taj bolest je rekorder.

O procentima ne mogu, jer nemam pojma  al' o poremecaju mogu celu knjigu da napishem SHvatili smo poentu 

dobro je rekao joca_jox:

"Kada su Crkve prazne,onda su pune ludnice,zatvori i bolnice"

Ne razumem... ludake, lopove, silovatelje i bolesnike treba u crkvu?

Presipanje iz supljeg u prazno

@Pakiman...ludake i ludnicu nemoj da spominjes u negativnom kontekstu  inace cu da te 

trebaš ići u crkvu da ne bi sutra postao, ne daj Bože, ludak, bolesnik, samoubica itd...

kad to već postaneš kasno je onda... ujeo vuk magarca, što narod kaže

pa dali si primetio magicni prijatelju to iz negde da crkva daje zastitu, ili pomoc, osim da sa svojom luderijom, sto je i jos otudjeniji zauzima mestu? mislim jednostavno jos ne postoji resenje. ipak je biohemija jace. a voditi zivot tako cemo kako pustaju nama. mislim sto na Fuko mislio u cuvenu knjigu da danas su jaci lance od srednjovekovnima, to je tacno al to vazi i za institucije. nemam ja nista protiv licnog Isusa i licnog bilo kojeg bogu. ako stvarno je iskren bilo koji bolesnik to ce sociolizovati, i sa verom i bez toga. mislim za taj iskrenost ne moze sa tabulom razom ici, al pitanje je iskrenost, ako to je stvaran nema nesigurnost nema do halucinaciju nista. bitno je covek bez patetike sa vedrom punom stomaku seljaku-ko je grof monarhiju, i ko je sofista i filozof i voli telesnost i umetnost(ove dve zadnje su isti ). i vidi sebe izvan al stanuje unutra.