Recimo Džilijat iz knjige Pomorci (ili Rabotnici na moru) Viktora Igoa i Martin Idn iz istoimene knjige Džeka Londona. Drugi je više autobiografskiji nego prvi, mada London nije izvršio samoubistvo. Dobrodušni i plemeniti likovi su to i zaista su me razočarali kada su se na kraju namerno udavili u moru. Šta su pisci hteli reći? Da je samoubistvo predrasuda koju treba razbiti kad se čovek uzdigne iznad svega i "napusti vrtić", da ne treba olako osudjivati samoubice jer ponekad imaju daleko većeg čoveka u sebi nego mnogi ili treba više simbolički gledati, kao - pravi život prestaje kad se čovek potpuno razočara u ljubav, u ljude, u sve... i ostalo je rutinska stvar...?
Ne može se doći do opštoprihvaćenog mišljenja no čisto me zanimaju mišljenja o ovim izvanrednim knjigama, i još nekim sličnima ako znate.

 Ja sam bila razocarana kada je Zilijat na kraju lako prepustio ljubav svog zivota drugom covjeku, a mnogo se potrudio da dodje do nje, sav taj rad oko parne masine, zrtva i odricanje, ni za sta!!! Nisam mogla da vjerujem da je tek tako oduzeo sebi zivot, prezirem likove koji izvrse samoubistvo ( to posmatram sa religijskog aspekta).
Ne znam zasto, ali nisam ga opravdala u svojim ocima, ipak nije sve otislo u nepovrat...
Mozda je  Zilijat ispunio svoj smisao zivota kada je  pomogao  djevojci koju je volio vise nego sebe da nadje srecu ( pa makar i uz drugog covjeka) i time je ispunio svoju misiju...
  Mislim da su svi likovi koji su izvrsili samoubistvo ljudi bez hrabrosti da se suoce sa gubitkom ili nekim problemom koji imaju. Mozda je glupo ocekivati da na kraju svake knjige postoji srecan kraj, ali ovo je vise metafora, prikazivanje besmisla zivota bez ljubavi...Nacin da se pokaze da najcesce u zivotu ne ide onako kako mi zelimo i zamisljamo...
Najcudnija od svih mi je Ana Karenjina. Imala sam temu za pismeni rad Ana K. zrtva ili gresnica! Ja sam branila svoj stav da je gresnica, ali moja prof. je uporno govorla da je ona zrtva drustva u kome zivi! Ne mogu da shvatim to. Svemu se covjek moze oduprijeti ako je stabilna licnost i ima  jasan cilj u zivotu.

Da, misljenja o takvim knjigama su vrlo subjektivna. A Karenjinu nisam citao, mozda cu sada. Neko mi je rekao da je pisac hteo reci sta uraditi da ne dodje do toga do cega je doslo. Mozda i pisci nisu nista hteli reci, samo su pisali po instinktu zeleci da nam ispricaju jedno iskustvo makar izmisljeno pa da sami ocenimo o tome. Sto se tice Zilijata, bio je usamljenik i ziveo je u vreme kada su jos zivele sujeverne price o vesterima, carobnjacima i on je kao takav bio izolovan od ljude. Da li je njegova smrt trebala da pokaze ljudima sta su ucinili od njega i za sta su ga smatrali pa da se pokaju... Jer on nije izvrsio samoubistvo od kukavicluka, nego kao da je sledio poziv prirode i cekao da ga plima pokrije. Inace, mislim da ni potpuni neuspeh u ljubavi, i uopste sa ljudima ne treba da bude razlog za to, covek pre svega treba nauciti da bude zadovoljan sam sa sobom a ne da uslovljava svoju srecu od bilo cega. Pisci su ispali mnogo hrabri, na kraju su doveli citatelja da se zapita da li su glavni likovi u sustini bili kukavice... Slucaj Martina Idna je bio nesto drugaciji, on se razocarao u ljubav kad je video u kakvu zensku kukavicu je bio zaljubljen, to jest da je bio zaljubljen u osobu koju je idealizovao od nje a ona se na  kraju pokazala bednim egoistom i materijalistom. Od tada je izgubio volju za zivot, zapao je u stanje kao u poluludila, ni na sta konstruktivno i pozitivno nije mogao da misli. Palo mu je na pamet da napusti mesto gde mu se dogodilo razocarenje i da podje brodom do ostrva gde je davno proveo lepe trenutke, no na pola puta brodom se predomislio i udavio se. Ipak treba simbolicki gledati na to, osim ako se ne dogodi tebi:). Zivot je uvek borba cak i kada ne izgleda tako, i kada mislis da vise nemas sta da izgubis.

Hm, a upravo to je Martin Idn pomislio sa prezirom pre nego sto se udavio - "Borba za zivot, uvek i po svaku cenu, kakve gluposti, izmislice nekog kretena ko nije pogledao dalje od nosa..."

 Nisam citala "Martin Idn", ali samoubica ima bas mnogo ,mnogo... Nekako mi je Ana simbol tragicnog junaka i kada se spomene samoubistvo prvo se nje sjetim. Najveca glupost je to sto se ona pokajala u trenu kada se vec bila bacila pod voz, i nije bilo sanse da se izvuce, tako da je ta scena jos vise uvecala svu tu tragiku i  jos vise zamrsila njen psiholoski profil na samom kraju. Tolstoj nije ni namjeravao da pise o zeni i nesrecnoj ljubavi, ali mu se omaklo i tako je nastalo ovo veliko djelo. To i jeste dokaz da za knjizevnost ne postoji neki plan ili formule po kojima djela nastaju, cisto u piscevoj glavi postoji neka pocetna zamisao po kojoj se vodi, ali to i nije  neophodno.
Kada govori o samoubistvu, a pripovjeda u trecem licu, pisac jednostavno iznosi jednu mogucu zivotnu sitaciju, i postavlja nas pred pitanje sta bi ucinili kada bi se nasli na mjestu tog lika. On ne iznosi svoje misljenje direktno vec kroz postupke i reakcije svojih likova. Ta vrsta pisanja ima poucni karakter i ostavlja citaoca sa nekim novim saznanjem i spoznajom zivota. Njegova je stvar kako ce kritikovatii djelo i likove. Ne podnosim samoubice ali djela o njima su izvanredna jer pisac prodire do njihove duse i pronalazi svaki put nesto novo. Razlozi: neshvacenost, gubitak ljubavi, nepronalazenje smisla zivota, inat, izazivanje sazaljenja kod ljudi koji su ga potcijenili....itd...itd...

Ok, Expeliamus, hvala ti za drustvo, da tebe nije bilo otisao bih da se ubijem
Mozemo li jos reci da patnja i bol chiste ljudsku dusu, dovode je do potpunog sazrevanja ali stanje nije bas blazeno kao sto propagiraju na Istoku pa covek resava da ode na vise nivoe...? Bar kao provokaciju.

Samoubice iz knjige "Leva ruka tame"... mesto u mecavi...

Hm... to sto se tice bola i patnje  malo je diskutabilno...definicija tragedije je vezana za te pojmove, a teznja je izazvati sazaljenje i strah da bi se upoznavanjem sa likovima i tragicnim situacijama postigla katarza tj. prociscenje duse! Ok, ali ne znam kako to utice na pojedince??? Patnja i i bol su osjecanja koja niko ne zeli da iskusi, ali kada  se "dese" naucimo   nesto novo, ne znam koliko ocistimo  dusu! 

Hteo sam reci da li su ti ljudi mozda osetili da su dostigli maksimum evolucije svoje svesti, a s obzirom da im se reprodukcija nije dala, ne sa voljenom osobom... cao cao...