Upravo to  pokušavam da razrešim, da li je bolja opcija pozvati psihologa u kućnu posetu, zatražiti pomoć školskog psihologa ili skupiti celu porodicu i svi zajedno pod psihologa na razgovor.

Zavisi od situacije. Najbolje je konsultovati se prvo sa psihologom o problemu pa tek onda preduzeti konkretne korake. E sad sta ce biti posle od ovih nabrojanih zavisi od situacije

Zavisi koliko je dete. Psiholog za mladje dete nema isto znacenje kao za starije dete. Manje ima predrasuda kada se radi o mladjem detetu. Ako je dete starije, pa jos ukoliko pruza otpor prema bilo kakvom razgovoru sa psihologom, mislim da ga svakako ne treba dovoditi kuci, to je moje misljenje. Samo bi jos falilo da pomisli kako ne moze da bude "sigurno" ni u svom kutku (ako tako uopste dozivljava dom). Mozda bi za pocetak skolski psiholog mogao da pridje detetu bar u cilju uspostavljanja nekog prvog, prijateljskog odnosa, da bi se predstavio kao neko ko ume da slusa, a da ne osudjuje. Jednom kad dobije poverenje, lakse je kasnije uputiti dete nekom struchnijem.

Samopovređivanje i Internet


Samopovređivanje se definiše kao nanošenje povreda sebi dovoljno ozbiljnih da dovode do oštećenja tkiva ili do tragova na koži koji ostaju vidljivi nekoliko sati. Obuhvata rezanje, paljenje, grebanje, lupanje, udaranje. Novo istraživanje je pokazalo (između ostalog, ono što ste i sami mogli da primetite) da je internet prepun slika i video snimaka samopovređivanja. Ovakve slike su dostupne mladima koji su pod rizikom od ovakvog opasnog ponašanja, i podstiču, veličaju i provociraju destruktivno ponašanje.

Jedno istraživanje ocenjivalo je prisustvo i obrasce samopovređivanja na You Tube-u. Autori su pretražili ovaj sajt, koristeći ključne reči „samopovređivanje“ i „nanošenje štete sebi“, i analizirali sadržaj i gledanost top 50 klipova koji prikazuju osobu i top 50 klipova na kojima se osoba koji nanosi sebi povrede ne vidi.

U proseku, osobe koje postavljaju ovakve klipove imaju 25 godina, mada se pokazalo da mnogi ne govore svoje prave godine, te je pouzdanost ovog podatka pod znakom pitanja. 95% uzorka činile su žene. Prvih sto klipova viđeno je preko 2 miliona puta. Više od tri četvrtine klipova dostupno je široj publici bez ikakvih ograničenja; 56% klipova nema upozorenje o sadržaju. Video zapisi su pozitivno ocenjeni od strane gledalaca, sa prosečnom ocenom 4,6 do 5; klipove o samopovređivanju više o 12 000 gledalaca je dodalo u omiljene klipove.

Dostupnost i sadržaj ovih snimaka je zabrinjavajući. Stopa samopovređivanja adolescenata je između 14 i 24%. Kod njih je takođe veća verovatnoća da pate i od drugih mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, poremećaj pažnje, i veću stopu samoubistva. Izlaganje ovakvim slikama podstiče osećaj normalnosti, i može podsticati samopovređivanje ili naučiti o novim metodama samopovređivanja ili prikrivanju samopovređivanja. Razlozi samopovređivanja su ublažavanje negativnih emocija, izražavanje ljutnje usmerene na sebe, otpor ili suicidalne misli.

YouTube je najveći sajt za razmenu video klipova koji je danas na raspolaganju, a takođe je i treći najposećeniji sajt uopšte. Adolescenti i mladi ljudi koji pripadaju populaciji pod rizikom od samopovređivanja, koriste internet i ovakve sajtove više nego bilo koja druga starosna grupa. Internet je učinio da ljudi postanu neosetljivi na štetno i opasno ponašanje. Opasne aktivnosti se predstavljaju kao senzacije, a pojedinci koji ih obavljaju postaju zvezde. Profesionalna lica koja tretiraju mlade sklone samopovređivanju treba da budu svesna rasprostranjenosti ovakvih štetnih video zapisa po internetu, kao i uloge koje imaju u podsticanju samopovređivanja.
Izvor