Hmm... Odakle bih poceo? Pa, recimo od pocetka, kako je i logicno. Od malena sam ucen da se ne oslanjam na druge, da uvek budem samostalan, s tim da je ta tendencija kod mene postojala oduvevk. Nekako mi se cini da sam prerano odrastao, da mi fali jedan period u zivotu. Prakticno se svog ranog detinjstva ni ne secam, jedva u fragmentima. Ponekad mi to zaista nedostaje. Dalje, u osnovnoj skoli, oduvek sam vazio za "dezurnog strebera" itd, iako, naravno, to u dusi nisam, iako je prosek uvek bio 5.0, medjutim, kolicina vremena provedena za knjigom bila je zanemarljiva. Na neki nacin sam se osecao odbacenim od drustva u pojedinim momentima, da li zbog zavisti, ili mozda, zbog moje ozbiljnosti, jer vec u 6.-7. razredu, poceo sam da razmisljam daleko racionalnije od vrsnjaka. To je, verovatno i kljuc mog sadasnjeg problema. Sa svojih 17 godina, samopouzdanje je jako malo, uvek razmisljam previse pre nego sto preduzmem bilo kakav potez, a to razmisljanje mi vrlo cesto donosi samo negativne posledice. Elem, da ne baljezgam previse, da li mozda, nekim slucajem neko ima savet kako da prevazidjem ovo, jer mi u napetim situacijama manjak samopouzdanja zna zadavati probleme (npr. pri odgovaranju u skoli, kao najbanalnijem primeru, iako naucim gradivo, jednostavno kad odgovaram ili radim kontrolni, hvata me neka vrsta panike, i obicno za*ebem stvar; takodje i sa nekoliko devojaka je bilo problema sa samom komunikacijom, jednostavno sam previse zatvoren za osobe koje ne poznajem dobro, sto mozda moze da se poveze sa tom prevelikom tendencijom za osamostaljivanjem ispoljenom u ranijim danima, pa jednostavno, tad nisam imao kome da verujem u potpunosti, mozda je to jednostavno ostalo... Ili pak ne :/)? U poslednje vreme sam zaista napet, jednostavno nemam ideju kako da prevazidjem probleme koji me muce, a vecina je povezana upravo sa nedostatkom samopouzdanja... Unapred hvala na savetima, jesam glup, al sta da radim, tak'og me majka rodila.

Prerano si sazreo... to je srz problema.. i to ti sada pravi probleme... naucio si da previse razmisljas i mislis o svemu... sta kod da uradis,prvo dobro razmislis o posledicama,a to c ti uvek zadavati probleme.... naravno,dobro je u nekim trenucima razmisljati o posledicama.... ali zar nije bolje da nekada ides na sve ili nista? bez razmisljanja,bez premisljanja... brzo,zivo.... tako bi trebao da zivis sa svojih 17 godina... ne da se zatvoris u sobu i da razmisljas o posledicama globalnog zatopljavanja,itd.... previse si zreo za svoje vrsnjake,i to ti predstavlja problem u komunikaciji... pokusaj malo da se opustis dok razgovaras sa curom....

a strah od odgovaranja dolazi iz nesigurnosti u sebe... znam da si reko da si odmalena ucio kako da se osamostalis,ali to se negativno odrazilo na tebe...

jednostavno,ako dobro naucis pre odgovaranja,i ako znas da ces dobro proci,onda neces imati o cemu da brines....

samo reci u sebi:"Ja to znam,ja to mogu,ja sam naucio,dobro cu proci..." videces - bice bolje....

Pokušaj da sebi stvaraš priliku da što više govoriš pred drugima. Da pričaš u društvu, da se upustiš u razgovor sa nastavnicima na odmoru, da na nekom porodičnom skupu budeš aktivan. Nauči par viceva, dosetki, vežbaj izgovor brzalica kao što to rade glumci, gledaj se u ogledalu dok govoriš na glas nešto.

Naravno da se ne zatvaram itd. Izlazim cesto, socijalizujem se, ali, nekako, ponekad osetim da imam problema sa zblizavanjem s nekim osbama. To za komunikaciju je samo donekle tacno. Opusten sam, cak, po mnogima, skroz otkacen u vecini situacija, ali jednostavno mi ponekad dodje period da se potpuno zatvorim u sebe, toliko da jednostavno ne mogu ni sa kim da uspostavim kontakt, cak ni sa najblizima. U tom trenutku mi nije jasno zasto... :S


E, to je problem. Kad pricam, npr. sa profesorima, o bilo kojoj temi, vezanoj za gradivo ili ne, jednostavno nemam nikakvih problema, dok na ispitivanju, ponekad blokiram. Puste oni mene da se saberem, uspem nekako da odgovaram, ali nikako da uspem potpuno da se opustim u tom trenutku. U drustvu, sad u srednjoj sam skroz dobro prihvacen, medjutim zatvorenost u pojedinim prilikama je ostala. Viceve i ostalo ne ucim napamet, duhovit sam (cak mozda i previse xD), vrlo me dobro prihvati sredina, medjutim, meni je problem da sa nekima ostvarim bliskiji kontakt...

i ne trebas da se zatvaras... dobro je to sto se socijalizujes,ali nikako nije samo do tebe u vezi tog zblizavanja s drugim osobama... postoje ljudi koji su sami po sebi zatvoreni za komunikaciju,zblizavanje,stvaranje novih prijateljstava.... ne brini,svakome ponekad dodje period kad bi se najradije zatvorio i udaljio od sveta i svakodnevnog zivota... tada se moras truditi da ne padnes u depresiju,da ne prekidas svaki kontakt sa najblizima,pa i s ostalima.... izadji,provedi se,iako ti nije do toga... mozda se nekima nece dopasti ovaj moj savet,ali meni bar pomaze...

Ово ме подсећа на мене..... нисам имао проблема са одговарањем у школи, али комуникација и размишљање о којекаквим глупостима.....

Prvo, mislim da je sasvim dobro, cak i odlicno to sto si sazreo ranije od svojih vrsnjaka.
Koliko ima mojih vrsnjaka kojima ce zrelost jos neko vreme ostati apstraktan pojam... Dakle, bolje da si sazreo ranije, nego da ne sazris uopste.
To ti mozda sada predstavlja problem, ali kroz par godina ce ti biti jasno koliku prednost imas...

Drugo, kazes da nemas problema u komunikaciji, generalno; osim tih problema govorenja pred masom (da, verujem da je problem pri odgovaranju gradiva uzrokovan time sto si svestan da te svi slusaju i da je paznja usmerena na tebe). To uopste nije veliki problem; potrebno mu je vreme kako bi postao manji i na kraju potpuno nestao. I sama sam ranije imala frku kad treba govoriti pred mnostvom ljudi - ono drhtanje ruku, podrhtavanje glasa, osecaj da su ti kolene otkazala poslusnost... To se prevazidje, ali mislim da nema potrebe da sebe forsiras, u bilo cemu. Mozes i da probas onu tehniku zamisljanja sagovornika u donjem vesu.  Znam da je smesna, ali ponekad zaista pomaze.

Trece, govoris o periodima kad ne zelis komunikaciju sa drugima. I to mi je savrseno normalno - jednostavno zelis malo da se zacauris u svoj sopstveni svet i prepustis stvarima za koje ti drugi ljudi nisu potrebni. Ukoliko ti periodi nisu prolongirani i mnogo cesti, ni tu zapravo ne postoji nikakav problem.

Imas sedamnaest godina, malo ko od tvojih vrsnjaka nema problem sa samopouzdanjem, iako svi izgledaju da pucaju od istog.
Zato je vazno da verujes u sebe i svoju sliku o sebi, ma gde bio, ma sta radio i sa kim bio.
Samo napred! 

Ma dobro si ti covjece, opterecujes se sitnicama.

Svi imamo periode kada bismo najradje bili sami sa sobom, nije to nista cudno. Vremenom ce ti nestati strah pred kontrolne, ispitivanja, jer kad znas, znas; opustis se, uradis kako najbolje mozes i poslije se nemas oko cega nervirati.

I da; logicno je da ces biti zatvoreniji prema ljudima koje ne poznajes, ja tu osobinu cijenim stavise . .

Shvatam ja da ce to meni biti prednost u nekom narednom periodu, medjutim, zanima me kako bih sada mogao da prevazidjem taj problem, jer, moje razmisljanje je vrlo cesto na nivou daleko starije i zrelije osobe. Stavovi mi vrlo cesto odstupaju od grupe, pa samim tim ponekad dodje do iscrpljivanja tema za razgovor. Mozda se zbog toga, povremeno, zatvaram u sebe, ne zeleci da ostvarim kontakt ni sa kim. :/

Biti zreo za svoje godine ne znaci kontemplirati o smislu zivota dok drugi pijance i 'vataju ribe...  Niti izbegavati svaki razgovor koji se moze svrstati u kategoriju nezrelog...

Zrele osobe obicno znaju da uspostave komunikaciju i na nivou koji je ispod njihovog, a da pritom ne postavljaju pitanje da li time ruse svoj identitet... Jednostavno receno, ako tvoji drugari pricaju o sisama i dupetima (izvinjavam se na vulgarnosti) - prikljuci im se... to je potrebno da bi bio prihvacen od strane njih, i zove se konformiranje, i savrseno je normalna stvar u tvojim godinama; cak i neophodna za opstanak u krugu vrsnjaka. Ali onog trenutka kada osetis da ti taj i takav razgovor vise ne prija, mozes da se povuces kad god to tebi odgovara.

Sa druge strane, ako zazelis pricu na malo visem nivou (ne znam sta te najvise zanima, ali recimo o umetnosti, istoriji, nauci, politici, filozofiji, votevr), uvek mozes pronaci nekog sagovornika koji deli tvoja interesovanja, a pritom su godine nebitne. To moze biti stariji drugar, drugarica, brat, sestra, roditelj, baka, deka, a mozes doci i ovde, na Burek, i zadovoljiti svoju zelju za takvim razgovorima.