Knjige sa savetima za bolji život čine vas još depresivnijim, pokazalo je jedno istraživanje sprovedeno u Kanadi.

U trenucima sumnje, nesigurnosti ili nesreće, ljudi se često okreću "pozitivnim" knjigama sa trikovima za podizanje raspoloženja, kako bi se ohrabrili i podstakli.

Saveti, rečenice i mantre za ponavljanje, kao što su "ja sam dobra osoba", "ja ovo mogu" ili "uspeću" trebalo bi da vam podignu samopouzdanje i daju vam elan za postizanje ciljeva, ali zapravo imaju kontraefekat.

U istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Voterlu u Ontariju učestvovale su dve grupe ljudi - jedni sa veoma niskim samopouzdanjem, i drugi koji imaju visoko mišljenje o sebi.

Obe grupe morale su sebi da ponavljaju rečenicu "ja sam osoba koju neko može voleti".

Psiholozi Džoan Vud i Ilejn Perunovič zatim su izmerile njihovo raspoloženje i osećanja o sebi.

Ispostavilo se da su ljudi sa niskim samopouzdanjem posle te rečenice bili još neraspoloženiji! Oni sa visokim samopouzdanjem jesu se osećali bolje, ali "u veoma malim količinama".

Psiholozi ovo objašnjavaju činjenicom da su te rečenice često neopravdano afirmativne, kao naprimer "ja sebe potpuno prihvatam". Oni koji sebe zapravo ne prihvataju potpuno još više će se zbuniti, a zatim i rastužiti.

Istraživanje je pokazalo da se ljudi sa niskim samopouzdanjem bolje osećaju kada im se dozvoli da razmišljaju negativno, nego kada im se nameće preterano pozitivan stav sa kojim ne mogu da se identifikuju.

Izvor: MTS-Mondo

Te misli i sugestije treba u akciju!., inace nista. Ili jos gore od nista - nocebo efekat.

Od onih sto citaju te knjige su mi jedino gori oni sto ih i citaju i propagiraju u stilu " imas to u ovoj knjizi, i u onoj knjizi, i u jos nekoj trecoj, pomoglo je mojoj komsinici, babi, tetki ". brrr.....

Te knjige su čista glupost i ne mogu pomoći baš nikome. Ako neko nema samopouzdanje može mu biti još gore, kada shvati da mu ne pomažu...

Te knjige nisu glupost... glupost je ocekivati od njih da ce promeniti neciji zivot... a narocito da ce uraditi sav posao za nas i umesto nas...
Knjige kao knjige, ako su lepo napisane (a ima ih), mogu biti vrlo korisne...
Ali vise u vidu inspiracije, nego u vidu instant resenja...

Ima dobrih knjiga u tom fazonu, vecina nije, sluze iskljuchivo da autor zaradi neku kintu ( sa njihove tachke gledishta u tom smislu jesu dobre ali to nije bash merodavno). 
Ako imash volje i potencijala da popravish svoj zivot inspiraciju cesh naci chim otvorish ochi.

Namenski pisane motivacione knjige su, bar meni, previshe pretenciozne u smislu "ja znam kako treba 
i za 1.99 $ cu to podeliti sa tobom i zivot ce ti postati bolji"
Postoji toliko lepih knjizevnih dela, koja, ne samo da su uzivanje za prochitati vec i mogu savrsheno posluziti kao "eye opener".

Jebiga.. sustina je da ljudi ne misle, vec se zadovoljavaju time da nesto zele... kao u vicu "pomozi mi Boze da dobijem na loto-u" ...
Spremni su kukati, muciti se godinama, zaliti se, kriviti druge, proklinjati... sve samo da ne pokusaju nesto uraditi...

Takvim ljudima uglavnom nema pomoci.  I to je normalno da ih ima puno, jer mediokriteta po logici mora biti najvishe.

Upravo tako, evo vam jednog primera - mene. I ja sam davno jednom ko budala trazio za loto i naravno nije bilo, al sam dosao do jednog drugog prelepog iskustva koje sam opisao na temi Bog ili placebo efekat. Trazeci zgoditak za lotariju dosao sam do prosvetljenja. Paracelzus bi rekao da nije vazan predmet vere nego da je vera prava, pa ce rezultat biti isti. Nikad pre u zivotu se nisam tako prelepo osecao, mogao sam reci da sam po prvi put u zivotu istinski zdrav. Ali moja egoisticka zelja je ucinila svoje i ponistio sam taj osecaj. Zatim i dalje sam trazio za loto ne shvatajuci od ovog iskustva da najpre treba sebe da izlecim potpuno pa cu onda jasno moci da vidim sta mi zaista treba, dal loto, dal nesto trece. Zelim prosvetljenje, ali i kao da ga ne zelim, jer moje ego se boji svog kraja.

Sto ih je vise, to je nama koji smo spremni na rizik i pokusaj, lakse