Samoispunjujuće proročanstvo je psihološki fenomen koji stoji u osnovi mnogih emocionalnih problema i problema u odnosima sa drugima. Samoispunjujuće proročanstvo je “proročanstvo“ koje se ispunjava zahvaljujući našim početnim predviđanjima i očekivanjima koja čine da mislimo, osećamo i ponašamo se na način na koji smo unapred “predvideli“. U samoispunjujućem proročanstvu mi u stvari ništa ne predviđamo već zapravo kreiramo naše buduće ponašanje, mišljenje, raspoloženje ili osećanja. Kada se ta ponašanja, osećanja ili misli realizuju  ona predstavljaju onda „dokaz naših početnih predviđanja“, čime mi potvrđujemo našu ubeđenost u ispravnost našeg gledanja na svet, sebe ili druge ljude. Samoispunjujuće proročanstvo predstavlja zapavo ništa drugo nego iluziju, grešku u mišljenju.

Navešćemo neke tipične primere ovog fenomena.
Osoba koja je doživela jednom ili nekoliko puta napad panike (ili straha) u nekoj situaciji, počinje da unapred predviđa da će mu/joj se ponovo javiti napad panike ili straha kada se pojavi u toj istoj ili sličnoj situaciji. Zbog toga, osoba još pre nego što napusti kuću počinje da intenzivno brine, detaljno zamišlja i analizira sve moguće negativne aspekte situacije, zamišlja i očekuje negativne ishode. Kao posledica ovakvog razmišljanja osoba počinje da brine, oseća se napeto i stvara se strah. Kako vreme prolazi u ovakvom katastrofičnom predviđanju osoba oseća sve veću tenziju. Kada osoba dođe u datu situaciju on/ona zaista doživljava intenzivan napad panike koji predstavlja pražnjenje straha koji se nagomilao u među vremenu dok je osoba intenzivno brinula. Ponovno doživljen napad panike potkrepljuje početna “predviđanja“ osobe i on/ona postaje ubeđen/na kako su ta predviđanja tačna i svrsishodna. Kada se to ponovi izvestan broj puta osoba počinje da veruje u iracionalnu ideju „Moram stalno da brinem kako bih sprečio/la potencijalne loše događaje“. Ono što osoba zapravo ne uviđa jeste činjenica da se ovde ne radi o predviđanju već kreiranju straha i njegovom održavanju.

Sličan primer imamo kod jednog vida psihološki indukovane impotencije. Na primer muškarac koji je nekoliko puta u svom životu doživeo odsustvo erekcije kada je želeo da ima seksualni odnos, počinje unapred da brine da li će biti u stanju da u budućnosti ima normalne seksualne odnose. Ta briga ga prođima i dovodi do stvaranja telesne napetosti i straha, što za posledicu dovodi do stvarnog odsustva erekcije (čime se “potvrđuje“ početno očekivanje). Muškarac ili žena ne mogu imati erekciju i doživljaj seksualnog uzbuđenja kada se plaše, jer strah dovodi do povlačenja krvi sa periferije organizma (što je preduslov za erekciju), a na psihološkom nivou smanjuje uživanje jer usmerava fokus pažnje na neprijatne senzacije koje su sastavni deo straha umesto na prijatne telesne senazcije, vizuelne i taktilne draži koje stimulišu seksualnu napetost i uzbuđenje. Kada se to dogodi muškarac počinje da predviđa da će mu se to događati i u budućnosti što može voditi padu interesovanja za seks, osećaju manje vrednosti, depresivnosti i anksioznosti koja se javlja pred sam seksualni čin.

Brojne primere samoispunjujućeg propočanstva možemo pronaći i u primerima neuspešne komunikacije među partnerima. Na primer, devojka se žali kako njen partner ne želi da iznajmi stan kako bi oni počeli da žive zajedno. Kaže kako on stalno odlaže nalaženje stana, ne želi više ni da priča o tome sa njom, povlači se u sebe i nezainteresovan je za seks. Svaki put kada devojka započne temu traženja stana i započinjanja zajedničkog života, ona počinje da viče, postane ljuta i neljubazna, sklona je vređanju, kritici i teškim rečima. Ova vrsta njenog ponašanja provocira kod njenog dečka osećanja razočaranja, tuge, odbačenosti i pritiska, što dodatno potkrepljuje njegovo povlačenje, odlaganje traženja stana i započinjanja zajedničkog života. Ona takvo njegovo ponašanje vidi kao potvrdu njenih početnih predviđanja, govori sebi da je oduvek bila upravu, da je trebala da ga ostavi još pre i da više ne može da čeka da on povuče neki potez. Na taj način stvara se začarani krug nepoverenja, neprijateljstva i odsustva komunikacije, zbog čega neki parovi raskidaju vezu a neki dolaze na svetovanja kod psihologa.

Da li i vi kod sebe primećujete ovakav obrazac mišljenja? U kojem domenu realnosti? Ako uviđate da ste ponekad skloni ovakvom načinu mišljenja prepoznajte kada to činite, u kojim situacijama i zapitajte se zašto to činite. Pokušajte da shvatite da vas ovakav način mišljenja ne vodi nigde. Postanite fleksibilniji i pokušajte da se decentrirate od sopstvene perspektive viđenja u kojoj ste se zaglavili. Ljudska bića vole da predviđaju budućnost, naročito kada je ona neizvesna i kada se radi o nečemu što nam je važno. Ali zapitajte se da li ste uvek u stanju da predvidite šta vas čeka? Da li od toga uvek imate koristi? Testirajte koliko su vaša predviđanja realistična a koliko su vaši ishodi plod vaših očekivanja.

Vladimir Mišić
dipl. psiholog
Izvor

Ako se ponavlja....onda je istina

to je ona fora "ako popijem kafu posle 10 uvece necu moci da spavam" i onda naravno ubedis sebe da neces moci da spavas i naravno neces spavati ...

podsvest igra ovde najvecu ulogu, Marfi je to sve fino i sazeto objasnio

ja ne volim tako da razmisljam jer sam uvek terao sebe da ne ocekujem previse ni od sebe ni od drugih, losa navika. cesto mi pomaze ova muzika:

spam