pa i te sa kojima spavaš...ne vjerujem da su sve bile djevice Blizarde.
nego,te žene jednostavno zaslužuju da im se desi ljubav,da im srce opet grije neko prijatno osjećanje i da uživaju u zajedništvu sa dragom osobom. a taj čovjek koji bez predrasuda prihvati tudje dijete...za mene je ljudina!

U patrijarhalnom drustvu, biti samohrana majka je stigma... jer je to znak da njoj nesto fali..
S druge strane, ako muskarac seje decu okolo je znak muzevnosti....

A zene postaju samohrane majke iz raznih razloga... ne samo zbog razvoda...
Eto... Mirjana Bobic Mojsilovic...

Ma dobro to, dosta muskaraca ima takav stav, ali mislio sam na onaj deo o "posecivanju mesta koja su vec osvojena od strane nekoga"

Imam ujaka (dalji rod). Ozenio se relativno kasno sa zenom koja je iz prvoga braka vec imala dvoje dece. Oni nemaju decu a ta njena deca ga gledaju kao na svoga oca. Jedan od boljih primera brakova koji poznajem je upravo njegov(oboje rade, slazu se, grade zajednicku imovinu itd). Nikada mu nije padalo na pamet da uopste pominje da deca nisu njegova a to sto zaradi koristi i da bi potpomagao tu decu (koja sada vec imaju svoju decu) tj nikada mu nije zasmetala ta cinjenica

Poenta je da u sustini nije bitno dok sve dok se ljudi slazu iako sam cin zabavljanja sa "samohranom majkom" nosi odredjene komplikacije

Još jedna ovakva tema...

stigma,da. a tom ko je tako posmatra ne prolazi kroz glavu koliko je njoj kao ženi teško i koji snagu mora da ima u sebi da bi radila to što radi. za mene će žene uvjek biti nježniji pol.
to su velike,sposobne žene koje mnogo toga moraju da se odreknu. a još im društvo odmaže,tu su obavezne etikete ,kao da su škartna roba. a on..on je heroj,muškarčina.
e sad-znam isto jedan primjer žene koja je jednostavno ostala trudna usput,to dijete je bog pogledao da se negdje ne udavi u sopstvenim fekalijama,dok se ona da ne kažem šta. i ona je izuzetak od navedenog,nju jednostavno kao i mnoge danas nažalost,briga za to dijete. a znam i samohranog oca,udovac je i podigao je dvoje djece. oduševljava me svojim ponašanjem i snagom,divan je čovjek!
ali ne razumijem-junački je odgajati sam dijete,a kad nadješ nekog koga voliš i ko će i da ti pomogne,onda ne valjaš

Prehlađena si?

Naravno, svako ima pravo da radi šta želi. To što sam ja isključiv je odraz mog karaktera: kada nešto želim, trudim se i krvarim za to, kada nešto ne želim, ma ničim me nećeš naterati, staviš mi pištolj na potiljak ja ću reći "Šta čekaš? Pucaj već jednom!". Ako neko želi da prihvati tuđe dete, ja tog čoveka niti osuđujem, niti ga doživljavam nemoralno. To je, na svoj način, lepa stvar. Mislim da smo mi kao ljudi razmaženi, previše očekujemo, malo dajemo. Na kraju, ne dobijemo ono što želimo, pa tražimo sreću svugde, osim u sebi samima. Smatram da brak treba da bude jedan, onaj pravi, jer brak ne čini samo strast, sex, deca (stast mi je inače sinonim za prolaznost, ostalo naravno stavljam kao primerak"ne samo") već prijateljstvo, odanost, požrtvovanost itd. Onaj ko vara svog partnera je pola čoveka, i pre svega laže samog sebe i zadovoljava se sitnim strastima.
I naravno da mislim da ne trebaju ljudi u braku da budu prisilno zauvek, a da se svađaju, tuku, biju itd., i zato kažem "dva put seci, jednom meri", ali ne rečima ili sa pola mozga, već 4real.

pričaš o veličini,požrtvovanosti..a ovo ti je čudno. mada ok,tako misliš i poštujem,iako se ne slažem-bolje i tako nego da sjutra kinjiš nečije dijete.
a ti ljudi na koje ja mislim su rijetki,normalno,i oni jednostavno ne razmišljaju o tome već u brak ulaze(ili vezu) svakako . jer tu djecu ne gledaju kao prepreku,toj se ženi dive i poštuju je,ne gledaju je kao neku grešnicu/štagod ili kao da su joj slamka spasa.
prostitutke i razne da ne kažem šta izadju i z svega i neko ih zavoli,ostanu zajedno,a jedna žena koja je iz prošlog braka izašla iz opravdanih razloga ili ostala sama sa djetetom ne svojom krivicom..je pod manom

Iskreno se divim samohranim majkama koje same podižu dete/decu, a one su najčešće baš te koje ne kukaju i na žale se na nepravednost života.
Moja koleginica je sama podigla dve kćerke, muž joj je poginuo kad su curice bile baš male...obe su završile fakultete, udate su, imaju stvarno dobre brakove i svoju decu.Ona je uspela u najvažnijem zadatku koji joj je bio poveren..nikad se nije udala niti imala vezu posle muževljeve smrti, posvetila se deci i sada je ispunjena, zadovoljna baka.
Sigurna sam da je bar nekolicina muškaraca propustila priliku, da zbog predrasuda ili ograničenosti, ima kraj sebe takvu sjajnu ženu.

naravno i možda je ona zbog silnih briga i obaveza bila zatvorena za vezu. još društvo...koje sramno nameće obrasce ponašanja u takvim situacijama