Samo plata nije dovoljna za život :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Beograd -- Honorarnim radom ne bave se samo oni koji čekaju neki "ozbiljniji“ posao jer gotovo svaki drugi stalno zaposleni u Srbiji priželjkuje ili već odrađuje "tezgu“.

Prema poslednjem istraživanju Infostuda, u Srbiji za ovakvim nestalnim angažmanima, najčešće posežu nezaposleni, i to radeći "na crno“, ali među njihovim ispitanicima se čak 48 odsto stalno zaposlenih izjasnilo da ponekad "odradi nešto i sa strane“. Muškarci i u ovom slučaju prednjače, pa dodatni dinar zarađuju češće nego žene.

"Među ispitanicima koji već imaju iskustva u honorarnim poslovima, među najzastupljenijima su bili oni koji su se bavili grafičarstvom, izdavaštvom i arhitekturom. Potom slede oni koji se bave jezikom i književnošću, pi-arom i marketingom, a visok je procenat i dizajnera i umetnika", objašnjavaju u Infostudu.

Honorarno iskustvo češće od drugih imaju pripravnici i viši menadžment, a čak 87 odsto ispitanika je kazalo da je spremno da radi više honorarnih poslova istovremeno.

"Skoro 40 odsto ispitanika koji imaju iskustva u honorarnim poslovima je na poslednjem projektu radilo duže od pola godine i oni su u većini slučajeva zarađivali oko 30.000 dinara. Svaki četvrti ispitanik je bio angažovan na projektu koji je trajao kraće od mesec dana i za to vreme ukupna zarada, u 57 odsto slučajeva, nije prelazila 10.000 dinara", navodi se u rezlutatima istraživanja.

Da honorarni posao vide kao mogući osnovni izvor prihoda reklo je svega 15 odsto ispitanika, dok većina, odnosno 48 odsto, kaže da im je to dodatni izvor zarade uz stalno zaposlenje.

Kao radni ambijent 43 odsto bi radije odabralo kuću nego kancelariju, ali bi na teren išlo svega pet odsto ispitanika. A među onima koji bi u potrazi za dodatnim dinarom radije izašli iz toplog doma nego radili u njemu, mnogo su se spremniji pokazali - muškarci.

“PREPORUKA“
Dodatni novac bi legao gotovo svakom ispitaniku istraživanja, ali bi se tek svaki drugi aktivno potrudio i da ga nađe. A kada bi se na to odlučili, ponudu bi, na prvom mestu, potražili putem mreže prijatelja. Ostale metode, poređane po važnosti su: društvene mreže - Fejsbuk, Tviter, Majspejs, zatim, stručne društvene mreže kao što je Linkedin. Najmanje glasova dobila je niskobudžetna reklama, na primer, promotivni materijal kućne izrade.

Izvor: B92