Dakle ovako osecam se izgubljeno tj neznam sta da radim sa svojim zivotom.Sve mi nekako crno belo, monotonicno i prazno.Neznam sta da radim sa svojim zivotom bukvalno razmisljam da nemam buducnosti bilo sta da radim.Nisam u depresiji,znam da nisam!
Postao sam i zaboravan,na momente agresivan,sve mi je smor i dosadno!Glava mi je puna svega,cak me mrzi i u skolu da idem,izostajem pa valjam neka lazna opravdanja..
Zurke mi sve iste tj dosadne,svi izigravaju neku elitu , svi me nerviraju.Imam osecaj da za sve sto se uhvatim propadne,nemam poverenja u sebe..
Svaki dan novo sranje samo drugo pakovanje!
Devojke ko devojke,smuvam pa mi dosade(ne odamah nakon nekog vremena),a onda onaj osecaj da ono sto te drzalo u nadi da je to,pukne i nestane.
Osecam se kao da umirem sa 18 god. , nesmem ni da pomislim sta ce biti kad zavrsim sredju skolu..
Ekipa me ne razume,skoro mi je i umro ortak iz ekipe>on je znao da kaze ma svkog boli kurac za svkog<i bio je upravu!!!
Ljudi neznam da li me shvatate ali mene je strah , strah od zivota!?
U cemu je smisao ovog sranja od zivota,da se razmnozavamo i jedemo!
Neumem ni da placem>kazu ljudi isplaci se biceti lakse<,a sta da radim kad nemogu ni to?
Osecam se usamljeno kao da me niko ne razume,a kao da i ja znam sta hocu.
Gledam ove teme na bureku,neko napise da mu se pomogne,a ovi mu salju neke postove da ga jos vise namuce,dobro ga izezaju ..Ovi se nadrkavaju na sex forum umesto da izadju da jure cure.
politicari se pljuju preko medija,penzioneri igraju sah,deca nam se karaju sa 13 / 14 godina,svi seru a niko nista ne radi....
moja pitanja su:
1.u sta smo se to pretvorili?(ocigledno da niko nije normalan)
2.Jel meni treba psihiatriska pomoc?
3.Sta da radim da mi bude bolje?
4.Jel sam je kriv sto se osecam ovako?
5.Jel sam puko,ili ima nade za mene?
6.Jel postoji ljubav ili sam samo zesce obmanut?


Ponavljam nisam u depresiji!!!!
molim vas nemojte glupe postove,ako nemate nista da kazete pametno onda nemojte>sit sam zajebancije....

U šta god da smo se pretvorili, ne možeš ispravljati krive drine celog sveta, tako da, jedino što ti ostaje jeste da se okreneš sebi i svom svetu.
Ne, ovo što se tebi dešava je savršeno normalno za period u kome se nalaziš - pubertet. Svi smo mi prošli kroz ta stanja, i svi smo se izvukli zdravi i čitavi. Ukoliko misliš da bi ti pomoglo, možeš popričati sa psihologom u školi. On će te saslušati i ukazati ti kako da rešiš neke svoje dileme, ali ti psihijatar nije potreban.
Posveti se stvarima koje voliš, ma šta to bilo, gledaj filmove, šetaj, zanimaj se nečim. Nemoj sedeti sam i turoban i utapati se u negativnim mislima, to ne vodi nikuda, samo dublje u 'depresiju'.
Naravno da nisi kriv, već rekoh da smo se svi (to jest, velika većina nas) u tvojim godinama povremeno tako osećali, i zamisli - preživeli!
Naravno da nisi 'puk'o' i ne samo da ima nade za tebe, nego je i ceo život pred tobom. Koliko je to utešno, nisam baš sigurna, ali nisi ni lud ni poremećen, samo zbunjen. Ne smeš dozvoliti da se osećaš bezizlazno, jer to je samo varka - izlaz uvek postoji, samo ga treba potražiti.
Naravno da postoji ljubav, samo za spoznaju prave ljubavi treba ipak malo godina i nekog iskustva. O, i te kako postoji ljubav, i sam ćeš se u to uveriti, sigurno.

Jasikaši tebi u životu nedostaje izazov. Ovo što si opisao tipično je za mladića koji stiče snagu a ne koristi je još. Mnogo bi pomoglo da znamo imaš li neki hobi, da li se baviš sportom, umetnošću, zarađuješ li svoj džeparac ili samo čekaš da dođe.

Moze li ti ova luda glava nesto predloziti ?? Skini ove dve knjige, procitaj i ostavi dan, dva, da se to sredi u tebi. Ako u toku citanja sebe u nekom delu prepoznas, osetis nesto, radost ili tugu, ne sputavaj te osecaje.
http://forum.burek.com/index.php/topic,330257.0.html
Skini obe knjige, "Moc sadasnjeg trenutka" i "Svesnost".
Uradi to, pa nam se opet javi.
Neka si ti ziv i zdrav, sve se sredi, samo sto mi to ponekad ne primetimo odmah.

Juris li ti cure ili se isto nadrkavas na sex forumu? Imas li curu?

Imam curu,idem ponekad i na sex forumu ali to je ono da pogledam slike

Hobi imam a to je stoni tenis,volim umetnost ali kic tj film,Dzeparac ne zaradjujem jer jos idem u srednju pa nemem vremena pa cekam da sam dodje.. ali novac mi nije problem(a iskreno  i neznam da ga potrosim kad ga imam)
sto se tice ovih knjiga procitacu ih..

E, ja sam imala srecu da zivim u zanimljivim vremenima... 
Nista lepse od setnje na -20 

Inace... onaj savet za hobi je odlicna stvar...
Kazes da volis film... hm... pa probaj sam da ga napravis...
Ili kreni da fotkas okolo...
Takodje, jedan super nacin za ubijanje viska vremena je podmladak Crvenog krsta... znam... zvuci glupo... ali moja mama radi sa klincima iz podmaltka... Zahvaljujuci tome, proputovali cu citavu Srbiju i dobar deo Evrope... druze se svakodnevno, prave zurke, seminare, dolaze im kolege iz okruzenja i sl... pri tome se obrazuju da budu edukatori u okviru programa vrsnjacke edukacije... Sta vise.. mislim da oni i nemaju previse vremena za dangubljenje...

ok havla na savetima,neznam sta da vam kazem..
neki su pisali za ubijanje vremna,nemam ja toliko slobodnog vremena..
Pricao sam sa psihologom danas i on se vise ubedjivao samnom nego da mi pomogne..stavar je u tome kako on kaze da sam previse emotivan,neznam koliko je upravu.

Emotivnost u danasnje vreme moze biti ozbiljno oboljenje

To sta ce s tobom biti i sta ce od tebe biti stvar je samo tvoje odluke...
Podrazumevam da ozbiljan covek kada donese vaznu odluku ostaje pri njoj.

Nismo svi prosli kroz to, jer svako od nas kroz istu stvar prolazi drugacije...
Nisu svi ni prosli, neki su otpali usput... to je valjda prirodna selekcija...
Ako neko nije spreman da se bori nego se prepusti, onda se, za moj ukus, ipak previse kocka sa svojom buducnoscu.
Postoje objektivni razlozi, stvari na koje covek ne moze da utice a koje mu menjaju iz korena zivot, ali ako je zreo i obziljan, ni u takvim situacijama nece odustati bez borbe.

Ako ti je ovaj zivot sranje, ti napravi svoj mali svet koji nece biti sranje.
Za to ti ne trebaju opijati, nedozvoljeni stimulansi.. za to ti trebaju samo prijatelji.