O naravno al  Budizam je masovniji i poznatiji čini mi se...Nije loš ni Taoizam.E oni su u potrazi sa svojim istinskim ja. Kod Budizma je gotiva što oni poštuju sve religije i tolerantni su i flexibilni pa su privlačni pacifistima najviše..Nema granica,podela i sl.Vrh 

Cini mi se da govoris iz budisticke perspektive, ali kad se govori o cilju budisticke prakse uporno se ponavlja jedan stav koji mislim da je pogresan. To je da tokom meditacije treba da "oslobodis svoj um, da treba da budes prazan" i tome slicno. Ne znam odakle dolazi takav stav, ali moram priznati da i meni kao budisti deluje prilicno zastrasujuce, a mogu misliti da druge ljude odmah podseti na sliku zombija. A uz to, takav stav je i pogresan. Dakle, sta vezbamo kad meditiramo?

Naravno da i dalje imamo i misli i osecaje i secanja i slike i sav taj TV program u glavi koji traje 24 casa. Ali, ono sto pokusavamo jeste da NE REAGUJEMO na te stvari. Da nas one ne povuku, kao sto obicno cine, u nova razmisljanja, mastanja, planove i secanja. Pokusavamo da se malo odmaknemo od njih i vidimo ih onakve kakve i jesu: samo misli, samo slike, samo osecaji i ostalo. Nista sustinski vazno, vec nesto sto dodje i prodje. Kao oblak na nebu. I zasto bismo se uzbudjivali zbog oblaka? Zasto bismo se uzbudjivali zbog secanja na nesto sto nam je neko rekao pre 5 godina i jos nas kolje? To je samo senka senke. Vazan je sadasnji trenutak. A njega mozemo da vidimo jedino ako nam paznju ne odvlaci taj neprekidni "monolog" u glavi. Sad cu ovo, pa cu posle ono, a zasto je on reako ovo, a zasto je ona uradila ono i tako ceo zivot. Ako uspemo da ne reagujemo na te slike koje se javljaju, i sam monolog se polako zaustavlja i onda osetimo prvo veliko olaksanje, a onda i radost, jer iza tih oblaka pocinjemo da, poput neba, naziremo svoju pravu, neuznemirenu prirodu. I onda, bila sta moze da dodje i prodje. Ostajemo neokrznuti kao i ogledalo, u kojem se ogledaju razna lica, a ono ostaje uvek isto. To je izlaz iz patnje.

Nije sija, nego vrat... 

    Tišinu.
  Upoznali loše i dobre stvari,znamo da prepoznamo ovo i ono tako da ta znanja ostaju u nama.
   -Stanje praznine,stanje nereagovonja,stanje kada se pojavljuje perceptivna i čista svest-to smo mi.Znaš kad gledaš neki film,sediš u prirodi bez ičijih uticaja,sam i kad osetiš nešto što nije izazvano ničim osim tog sadašnjeg trenutka?Siguran sam da oblaci koje spominješ postoje i dalje,naše misli(a pitanje je da li su naše...) i mi vežbanjem možemo da dolazimo do stanja smirenosti i više svesnosti ako naučimo da posmatramo i samo svesno posmatramo stvari oko i u sebi.
   Mislim da ništa od ovoga ne mora da vlada nad nama tj.ne mora da vrši toliki uticaj na naša psihička stanja.Ne kažem da treba odbacivati bilo šta već biti prisutan bez identifikacije sa umom,bez osude stvari spolja i unutra.Posmatrati um kao deo sebe ali ne i kao sebe..Posmatrati  misli i osećati bez osude,kontrole,analize i razmišljanja.
 Posmatraj neko vreme i videćeš šta se dešava.
  Inače,um je beskrajno zavodljiv i usisa  brzo u svoje priče,planove,razmišljanja i slično.Godine i godine ne baš dobrog učenja o sebi i svojim potencijalima svakako da su učinile su da se osećamo anksiozno i zabrinuto te onda tražimo spas u religiji,kupovini i ovome ili onome..Potrebno je biti jako strpljiv prema sebi,imati poštovanja.
 Ne borim se za svoje mišljenje i da ispadnem u pravu.Ukači poentu or live me alone...

Ne uzbudjavaj se. Shvati to kao dobrodosao test strpljivosti.
Moderatorka je poznata po tome sto prvo otkuca svoj komentar (uglavnom 2-3 dvosloze reci), pa onda (verovatno, mada nije sasvim sigurno razmisli.
Cemu ti komentari sluze niko ne zna. Verovatno da okrenu brojac komentara pored njenog imena.
Jednom recju, zadivljujuca lakoca postojanja

O da,ona je posebna priča.Koristi se kratkim podjebalicama i bockalicama i igra se.Sf se grdno zajebao što je nju postavio za moderatora 

Svako treba da kaze ako ima sta da kaze. Anea probaj da  zauzmes neki udoban polozaj tela, zatvoris oci i mislis samo na disanje. Posle nekog vremena trebalo bi da se opustis i malo rasteretis. Moze samo da koristi!

Meditacija rasterecuje svest, ali podsvest je i dalje tu i sve vreme je aktivna... i nekada mnogo efikasnija od svesti...

 U suštini smo svi u frci kada se pojavi patnja.Imam problem sa tim-zaustaviti je ili pustiti da se raširi i zahvati celo biće kako mnogi preporučiju?Tada gubi moć jer duševna bol zapravo jača u opiranju čini mi se.
  Najveća želja svakog bi trebalo da bude osećaj smirenosti i spokojstva-stvari nemaju više toliku moć i uticaja...

Jel možeš da daš neki primer te patnje o kojoj govoriš i sa kojom imaš problem.
Bilo bi zanimljivo da zajednički proanaliziramo tu situaciju i možda naučimo nešto.
Naravno ako i to "analiziranje" ne bude nova patnja. A biće

 Pa osećaj da je sve pogrešno,dubok osećaj nezadovoljstva životom i da ništa nije kako bi trebalo da bude..Primer mog očaja i najdublje tuge je nedostatak ljubavi medju ljudima,manipulisanje medija i to da je čitav sistem fake.Moja lična tuga leži u nemoći da bilo šta sprečim-klanice posebno,farme krzna i slične,tragične stvari..Tu sam stvarno potpuno pokošen  .