U ljubavi - bez tajni?   

Od prijatelja i prijateljica svašta možete da čujete o ljubavi. Neretko to budu, maltene, urbane legende o tome kako treba da izgleda ljubavna veza, a jedna od takvih pričica jeste i ta da u ljubavi ne sme da bude nikakvih tajni, da jedno drugom morate reći ama baš sve.

Samo, postavlja se pitanje koliko to pravilo funkcioniše u stvarnom životu. Naravno, u teoriji zvuči jako lepo i romantično - ništa ne krijete jedno od drugog, sve delite, maltene kao da ste jedna osoba u dva tela, toliko ste bliski. Međutim, kako bi to izgledalo u praksi?

Zamislite da sa svojim dečkom razgovarate o tome da li je bolje da upotrebljavate tampone ili uloške (ili da vam vaša devojka priča o tome). Zamislite da vam dečko ispriča kako je krišom virio u toaletu da bi mogao da uporedi veličinu svog penisa s penisom nekog drugog dečaka. Da li stvarno želite da znate koliko vremena dnevno vaš dečko ili devojka provode na WC šolji i o čemu tada razmišljaju? Ne baš.

Šta to praktično znači za vezu? Pošto definitivno nećete deliti baš sve misli s dečkom ili devojkom, šta jeste za deobu? Za deobu je sve što vas muči, što vas ljuti, što kod vas izaziva intenzivna osećanja, bilo da su ta osećanja dobra ili loša. Sve ono što sami smatrate bitnim. A sve ostalo i vi i on ili ona možete da zadržite za sebe.

Uostalom, zamislite da stvarno znate ama baš svaku sitnicu o voljenoj osobi. Da ne spominjemo sad sitnice povezane s prostorijom u koju i car ide peške, zamislite da znate ama baš svaku misao dečka ili devojke. Zar vam onda ne bi bilo dosadno s njima? Nije li interesantnije kada uvek iznova mogu da vas nečim iznenade? Nekad to neće biti najprijatnije iznenađenje, a nekad će vas baš oduševiti - i činiće vam se da se iz početka zaljubljujete u tu osobu.

Mnogo je lepše tako nego da izigravate nekakvog policajca ili tajnog agenta u sopstvenoj vezi, za svaki slučaj se raspitujući o gomili stvari koje će i vama samima biti dosadne jednom kada ih čujete.

mislim da je bitno da nema tajni u smislu ako se pojavi neki problem u vezi ili braku, ne bi trebalo kriti. Imam takvo iskustvo da me je partner ignorisao i nije pricao o problemu. Radio je neke stvari koje nisu za pohvalu. Kada me je obavestio o problemu ( nakon godinu dana),razgovaramo o tome cesto i pokusavamo da ispravimo krive drine vise meseci, ali da je cutao i dalje o tome, razveli bi se, a ja ne bih imala pojma zbog cega jer je vest lazov i uspesno skriva svoja osecanja.Ne volim kad ljudi kriju svoja osecanja. Ako druga strana ne zna za problem ne moze ni ucestvovati u resavanju istog, a skloni smo da u svojoj glavi preuvelicavamo neke stvari jer nam mozda to tako odgovara, imamo opravdanje za svoje ponasanje.
pozdrav!

naravno da je bolje bez tajni, ali ne treba ici u krajnost. Te sitnice mogu dovesti i do '' hladjenja '' u vezi...

slazem se ... a takodje i do pogresnog misljenja ...

U principu nisam za tajne ali ima jedan deo mene koji ne mogu da dam nikom ...