Do 2020. godine sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda.

Srbija nije samo na evropskom dnu, već i na regionalnom. Dok u Sloveniji, s kojom se doduše u reformama teško možemo takmičiti, ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, podaci za BiH nisu precizni, ali stručnjaci napominju da se i oni nalaze na evropskom dnu.


Malo ko se ne bi postideo nad činjenicom da u Evropi nema zemlje s nižim procentom visokoobrazovanog stanovništva. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2007, na kojoj se Srbija ne nalazi, gorih od nas nema. Najlošije se kotira Turska sa 10,8 procenata, a najbolje je u skandinavskim i zemljama Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto. U Srbiji doduše, prema popisu iz 2002, postoji i još oko 4,5 odsto građana koji su završili dvogodišnje više škole ili prvu godinu fakulteta. Oni se u našoj zemlji smatraju visokoobrazovanima, ali po evropskim standardima ne mogu spadati u tu grupu.


Čak i s njima u ukupnoj statistici, za nas je u ovom trenutku i evropski prosek nedostižan san. Podaci OECD-a beleže da je prosečan procenat fakultetskih obrazovanih u EU 2007. iznosio oko 25 odsto, a smatra se da normalno razvijena zemlja treba da ima najmanje 20 odsto visokoobrazovanih.


U isto vreme čak 85 odsto visokoobrazovanih stanovnika EU koji su ispod 40 godina starosti je zaposleno, a stopa ide i do 91 odsto u Rumuniji, Sloveniji, Litvaniji, Holandiji, Norveškoj…


Uz to, stopa nezaposlenosti je po pravilu drastično manja u grupi visokoobrazovanih nego u drugim grupama.
– Upravo je u tome suština problema. Zbog niskih profila obrazovanja veliki broj naših ljudi nema uslove za zaposlenje. Nema dovoljno poslova na tržištu rada za ogroman broj ljudi sa srednjim obrazovanjem, a mi ne možemo da odgovorimo tražnji za visokim. U evropskim zemljama sada teško može da se razvija ekonomija zasnovana na nižim veštinama i manufakturi – kaže Aleksandar Baucal, docent na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta.


On objašnjava da je prosečan srpski radnik nekonkurentan na tržištu, kako našem, tako i evropskom ili svetskom. Niže obrazovani kadrovi iz Azije po znanju nisu iza naših, ali su daleko pristupačniji po ceni rada, pa se investitori i poslodavci okreću jeftinijim tržištima i jeftinijoj radnoj snazi.


U prilog tome govore i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. U Srbiji u ovom trenutku ima oko 700.000 nezaposlenih, a taj broj je od početka krize u stalnom porastu. Bez posla najviše ostaju radnici s nižom stručnom spremom, a njih je i najteže ponovo zaposliti, pa od ukupnog broja ljudi koji su na Birou rada, oko 90 odsto ima prvi do petog stepena obrazovanja.
– Obrazovna politika mora da se menja. Srbija nema jasnu Strategiju o visokom obrazovanju i neophodno je što pre je doneti. S ovakvim tempom teško ćemo do 2020. stići do procenta visokoobrazovanih koji je zacrtala EU – kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i dodaje da Srbija zbog loše obrazovanog kadra, između ostalog, nema ni kvalitetnu industriju koja bi napredak i razvoj zemlje mogla da pomeri sa mrtve tačke.


A suština evropske politike u obrazovanju sadržana je upravo u inovacijama, razvoju nauke i osposobljavanju visokoobrazovanih kadrova da budu vinovnici tog napretka.


– U Evropi sve počiva na ekonomiji znanja, za čiji su razvoj visokoobrazovani kadrovi skloni inovativnosti. Ti kadrovi su odlično plaćeni, a industrija znanja je sama po sebi profitabilna, pa iz nje proističu i veliki porezi za državu. Time se, dakle, i sama zemlja bogati i omogućava joj se da izdvaja veća sredstva za razvoj nauke i obrazovanja i stvaranje novih inovativnih kadrova. Tako se razmišlja na duge staze, što kod nas nije slučaj. Mi i sada nastavljamo da mislimo i živimo u prethodnom sistemu. Vreme je da prestanemo da o obrazovanju razmišljamo oportuno i da sve odluke donosimo u skladu s političkim kriterijuma, već da shvatimo da te odluke utiču na našu dalekosežnu budućnost – kaže Baucal.

Dugo putovanje u Evropu
Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar Ministarstva prosvete, kaže da će novi statistički podaci pokazati da se procenat diplomiranih u poslednjim godinama povećao.
– Stopa diplomiranih je porasla u odnosu na onu pre 10 godina kada ih je bilo 11 odsto. U poslednje vreme imamo od 30 do 35 diplomaca po godini. Na osnovu toga se nadamo da će se i ukupan broj visokoobrazovanih povećati. Trebaće nam dosta godina da postignemo evropski standard, ali tome i težimo. Takođe će tome doprineti i Strategija o visokom obrazovanju – kaže Tinde Kovač-Cerović.
Ministar prosvete Žarko Obradović je pre izvesnog vremena za „Blic“ izjavio da će Strategija o visokom obrazovanju biti doneta do kraja mandata ove vlade kao deo strategije razvoja Srbije.

Izvor: Blic

све је то лепо али неко мора да копа канале и вози камионе

Oni koji završe fax za to 

Hej ne gledaj u mene...
Volim kad mi drzava kaze da sam elita a treba mi vise od 15 celih plata da kupim novog korejca b klase. Msm...
A i mislio sam da je 5% (na 100 ljudi u Srbiji 3 zene i 2 muskarca zavrse faks). Verovatno ovi privatni boranija faksovi povecavaju procenat..

idiotizam judeo-liberalizma  

 prirodno je da ne mogu svi da budu visoko-obrazovani ,jer je ogranichen broj pozicija za koje stvarno treba visoko obrazovanje (doktori , inzinjeri , nauchnici .... ) . zbog toga se smishljaju lazna zanimanja za koje se covek shkoluje 16 godina da bi na kraju shvatio da s diplomom koju ima manje vredi na trzishtu rada nego neki vodoinstalater ili elektrichar   .

 problem je samo shto je pored izgubljenog vremena taj svrsheni student izgubio i silan novac koji je platio za shkolovanje . u americi se vec govori da ce kriza studentskih kredita biti sledeci talas posle krize nekretnina . razlog je jednostavan : svima zivima su ponudjeni "povoljni" uslovi da se shkoluju , s tom sitnicom da posle zavrshetka studija ostaju sa dugom od cirka 100 000 $   . slichan situacija je i u EU ,a bogami is obzirom na cene studija polako pochinje i kod nas .

 I ti sa diplomama mogu da se obrišu sa njima. Poznata stvar u Srbiji.

Srbija nema industriju, tako da su inženjerski smerovi vrlo nepopularni , ....., ko je lud da uči 10 semestara za elektro ili maš. ing. , em su studije teške , em nema posla ,.........., ustvari ne znam šta se sada isplati studirati.

Marketing, menadžment, političke nauke, prava,........., sačuvaj bože koliko ih ima, a da li nam trebaju.

u srbiji se uglavnom isplati kupiti diplomu da bi se zadovoljio neki formalni uslov da se preko veze dobije neka sinekura  . naravno , ti koji imaju para da diplomu kupe imaju i spomenute veze  .

eventualno se isplati shkolovati se na nekom fakultetu koji ima kakav - takav prestiz , pa se onda prebaciti u inostranstvo . naravno , to vazi samo za konkretna zanimanja .

Kako bre ne treba? Vidi kolika nam je drzavna administracija - ko kineska jbt!
Svi oni prave novostvorenu vrednost koju cemo izvoziti i ulagati u jos administracije...

Istina...........

6,5% и то је много...