Prema nekim statistikama, svetska populacija neoženjenih i neudatih se povećala u poslednjih dvadesetak godina za oko 48% ili gotovo za polovinu. Dok se nekad smatralo životnim neuspehom ostati izvan braka, danas je to postalo nešto sasvim obično u svetu oko nas. Kažem u svetu oko nas jer hrišćanska crkva još uvek, neki veruju s punim pravom, glorifikuje brak. Moja je želja da pogledamo ko su zapravo ti samci koje hrišćanska crkva danas još uvek često sažaljeva kao „neuspešne“.

Dok se mnogi pomire sa činjenicom da će zauvek ostati neoženjeni ili neudate, drugi to veoma teško prihvataju ili čak nikada. Veoma često su za to zaslužni roditelji, „brižni rođaci“, verne starešine i zabrinuta braća i sestre po crkvama,  koji imaju potrebu da samca ili samicu nekako „udome“ kako to kaže naš narod. Kao samac u srednjim tridesetim molim sve njih – Nemojte nam pomagati. Često samo stvari činite još gorim nego što jesu.

U zadnjih par decenija donja granica za brak se značajno podigla. Dok je nekad bilo normalno da se devojke udaju već sa 16 godina, kasnije se ta gra­nica pomerila na 20, da bi danas i 30 i 40 bilo sasvim OK. Kada se moja majka udala pre gotovo 40 godina godina ona je sa 28 godina bila već „izgubljen slučaj“. Danas bi to bilo sasvim pristojno vreme za udaju. Razlozi u ovom pomeranju preva­sho­dno leže u činjenicama da se proces obrazovanja produžio, da većina mla­dih želi da bude finansijski nezavisna odn. da rade, da se svi trude da žive odvojeno... Slično je i u crkvama. Sve su češći primeri da vernici ulaze u brak u svojim tridesetim ili četrdesetim... Takođe, moramo da imamo na umu da je u proteklih nekoliko decenija broj razvedenih brakova znatno povećan. Neke statistike pokazuju da se čak svaki treći brak završa­va na ovaj način i da među onima koji danas stupaju u brak gotovo da neće biti onih koji će dočekati zlatnu ili platinastu svadbu (50 i 60 godina braka).

Stari zavet je izgleda podrazumevao da će se svako oženiti. Čak ne postoji jevrejska reč za samce, verovatno jer je bila retko kad potrebna. U vreme Starog i u Novog zaveta samački život (život van braka) je bio pogrešno razumevan i kritikovan, ali nigde nije bio zabranjen u Mojsijevom zakonu. Isus nije prekršio zakon time što se nije oženio, ali je verovatno bilo protiv očekivanja.

Postoji reč koja se često koristila za neoženjene, a to je reč uškopljenik ili evnuh (Matej 19,12). To je bio težak, surov, optužujući izraz i sam Gospod ga nije koristio ukoliko ga drugi već nisu upotrebili protiv Njega. Tehnički govoreći, uškopljenici ili evnusi su bili ljudi koji nisu mogli imati dece, najčešće jer su bili sterilisani ili ponekad jer su bili takvi rođeni. Muški poslužitelji stranih kraljeva i vladara su bili načinjeni uškopljenicima da ne bi mogli da budu s kraljevim ženama ili konkubinama. Iz tog razloga se pretpostavlja, iako to Biblija nigde ne navodi, da su prorok Dani­lo i kraljevski poslužitelj Nemija bili uškopljenici koji su služili Persijskim vladarima.

Ali, da li su samci i samački život zaista toliko jadni i neuspešni kako se onima koji su u braku čini? Kao samac, slobodan sam da kažem NE iako prema Novom zavetu delim samce u tri grupe.

U Mateju 19,11-12 Evanđelista je zapisao reči Gospoda Isusa Hrista: „Jer ima uškopljenika koji su se iz utro­be materine tako rodili, i ima uško­plje­­ni­ka koje su ljudi uško­pili, i ima uškopenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebe­skoga. Ko može da shvati neka shvati“.

A) SAMCI PO ROĐENjU.  Ima uškopljenika koji su se iz utrobe materine tako rodili. Postoje ljudi koji se rode s nekom vrstom hendikepa, bilo da su u pitanju psihički, gene­tski ili fizički nedostaci, zbog kojih nikada neće moći da imaju decu. Danas, u našem dru­štvu, oni mogu da imaju uspešan brak bez ikakvih problema. Isus nikada nije rekao da ljudi i žene s nekim hendikepom ne mogu da se venčaju.
B) SAMCI ZBOG OKOLNOSTI. ... ima uško­plje­­ni­ka koje su ljudi uškopili... Danas se retko sreće praksa sterilizacije. Ipak, mnogi samci danas smatraju da su ih ljudi takvim uči­ni­li zbog okolnosti u kojima žive. U prošlom veku dva puta se desilo u našem narodu da je mnoštvo mladih devojaka ostajalo neudato. To je bilo odmah nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata i nakon Drugog svetskog rata. Mojoj generaciji desile su se i devedesete – vreme ratova i izbeglištva... Ipak, veći­na onih koji su ostali samci ne mogu za to da okrivljuju nikoga drugoga. Najvero­vatnije nikada nisu sreli pravu osobu ili nikada nisu preboleli neuzvraćenu ljubav. Možda su imali malo mogu­ćnosti ili nisu imali uopšte mogućnosti da sretnu ´pravu´ osobu jer su se npr. bri­nuli o starim i onemoćalim roditeljima ili članovima poro­dice. Kada se hrišćanin ili hrišćanka odluče da se neće ženiti i udavati za partnera koji ne deli njihova verska uverenja taj izbor se znatno sužava. Mnoge žene kažu da nema dovoljno hrišćana u crkvama ili okolini. Hrišćani u mojim godinama (dakle srednje tridesete) ponekad se pritiskaju i požuruju da se ožene jer, kako kažu stariji, imaju ´veliki izbor´ hrišćanki... Ja ne bih puno komentarisao o ovome…
C) SAMCI SVOJOM VOLjOM. ...ima uškopenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga.  Iako velika većina samaca to nije svojom voljom, ima i takvih, i Isus ih sme­šta u treću kategoriju. Postoje oni ljudi i žene, koje bi brak onespo­so­bio da u potpunosti služe Bogu i Njegovom carstvu. Oni kao takvi mogu da iza­beru da ostanu samci po svom izboru.

Ovde treba istaći da one osobe koje su samci svojom voljom to ne moraju a priori da ostanu celog života. Ima i onih koji poziv za samački život imaju samo za neko vreme i ne mora obavezno da bude i trajan. Sasvim je moguće da Bog neko­me da poziv za takav život za određeno vreme, dok ima službu za tu osobu, a da potom tu osobu uputi u bračne vode.

Na jednoj od konferencija koja se bavila i pitanjem samaca postavilo se pi­ta­­nje šta prisutni doživljavaju kao razlog – zašto su ostali samci. Vero­va­li ili ne ali preko 90% ljudi je reklo da imaju poziv da ostanu samci. Tada je govornik rekao, da prema nekoj statistici svega 2-3% samaca zaista imaju poziv da budu samci. Ostali su to uglavnom zato što nisu sreli pravu oso­bu ili iz nekih druguh razloga.

Ja ne verujem da je Isus ovim želeo da kaže da je život u celibatu superiorniji ili bolji od bračnog života. Ono što je On učinio jeste da je ponudio alte­rna­tivu. Šta više, to je alternativa koja samcu daje da bira. SAMCI IMAJU IZBOR!

Značenje reči celibat se promenilo. Do nedavno to je značilo neženstvo i uzdrža­vanje od kontakata sa osobama suprotnog pola. Sada, u svetu (dakle ne u hri­šćanskom ili crkvenom smislu) ova reč ima više značenje da osoba nema trenutno odno­se sa osobom drugog pola. Privremeno su se odrekli odnosa da bi reci­mo praktikovali meditaciju Novog doba ili New Age.

Vekovima su pravoslavni monasi i rimokatolički sveštenici uzimali na sebe zavet celibata. Bilo je potpuno normalno da ako je recimo katolički sve­štenik odlučio da se oženi i napusti sveštenički poziv o tome pišu no­vi­­ne na naslovnoj strani. Danas tome više niko ne pridaje veći značaj.

Ovde bih želeo istaći da je dar celibata ili samačkog života DAR. Iako danas u protestantskim crkvama na samce gledaju kao na „nekompletne“ ljude i žene, Gospod Isus Hristos je u Evanđelju po Mateju 19 rekao da je to dar: „ne shvataju svi ove reči, nego oni kojima je dano“. Time je Gospod jasno stavio na znanje da samački život nije obavezno dobar za svakog hrišćanina. Apostol Pavle takođe ističe da je dar celibata DAR. U 1. Korinćanima 7,7 on je zapisao: „Ja pak želim da svi ljudi budu kao ja; ali svako ima svoj blagodatni dar od Boga, jedan ovako, a drugi onako“. U Efescima 4,12. apostol Pavle je rekao da nam darovi nisu dati za nas same već: „da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju Hristovog tela“ (Efescima 4,12) i da sve darove trebamo da koristimo (Rimljanima 12,6-8). Dar samačkog ži­vo­ta se može, kako bar ja razumem ovo pitanje iskoristiti kao dar na korist bli­žnjima.

Nažalost, hrišćanska crkva danas samce obično smatra „nekompletnim oso­bama“, i čim se pojave sa osobom suprotnog pola na ulici ili u crkvi kreću pi­tanja – da li tu nešto ima?

Malopre spomenuti stihovi iz Svetog pisma ili Biblije pružaju mogućnost izbora za one koji možda nemaju poziv za brak. S druge strane ovde možda leži i odgovor za one koji nemaju poziv za samački život. Mnogi samci u crkvama, (a posebno devojke) na pitanje zašto se nisu udale neretko odgovaraju: „Niko me nije pitao“.

Međutim, umesto da se osećaju kao gubi­tnici, takve osobe mogu iz takve situacije da izađu kao pobednici uko­liko razmisle šta one zapravo mogu učiniti za Carstvo nebesko.

Isus je imao izbalansiran pogled na brak. On nije bio zagovornik braka ali nije bio ni protiv braka. On lično, kao Isus iz Nazareta nije bio oženjen (iako mu danas određeni krugovi žele pripisati Mariju Magdalenu kao životnog saputnika). Imamo i Njegov primer da je bio na svadbi u Kani Galilejskoj. Na žalost poznajem neke hrišćane koji ne idu na tuđa venčanja iz veoma jednostavnog razloga – to ih boli. Teško im je ne zato što im se prijatelj / prijateljica ženi ili udaje, već što su oni još uvek samci. Brak je trajna zajednica na ovoj zemlji. Ali moramo da imamo na umu da to važi samo za ovu zemlju. Na nebu neće biti braka. Isus o ovome jasno govori u Evanđelju po Luki 20,34.35. „Tada im [sadukejima] reče Isus: deca ovoga sveta žene se i udaju, a koji se udostoje da dobiju onaj svet i uskrs iz mrtvih niti se žene niti se udaju“.

Ovde nisam ni rečju spomenuo udovce i udovice. Iako su se uslovi njihovog života dosta promenili u odnosu na uslove u kojima su živeli u vreme Starog i Novog zaveta ne smemo ni njih da zanemarimo. Ukoliko se lepo organizuju i ukoliko ih „dušebrižnici“ ne sažaljevaju i time uvećaju bol i tugu za izgubljenim bračnim drugom, oni zaista mogu da žive jednim kvalitetnim životom na blagoslov svojim porodicama i crkvi.

I na kraju. Šta reći osim da ne postoji prvorazredan i drugorazredan način života. Koliko god bračni život donosi radosti i dobrobiti on ima neke svoje nedostatke (zamislite samo svog životnog saputnika koji svake noći „pretesteriše“ nekoliko metara drva nadomak vašeg uha, decu koja se noću bude i prave vam „sarmeći pogled“ od nespavanja i iscrpljenosti ili vašu dragu koja vas svojim hladnim nogama noću budi taman kad ste utonuli u san ili ima potrebu da vas obavesti o svemu što se događa u zgradi taman kada ste prilegli). S druge strane iako sve ovo nećete imati kao samci svakako i ovaj način života ima svoje nedostatke (ko će vam prineti čašu vode kada ste bolesni, postelja vam je uvek pusta i hladna, nema milog osmeha mamurne dece čiji vam osmeh znači više od sveg drugoga na svetu, a u kući osim glasa s TV ili radio prijemnika gotovo da se ne čuje drugi glas osim vašeg kad počnete da govorite sami sa sobom)…

 
Draško Đenović

Izvrsni direktor Udruzenja „Ikonos“

izvor Brak i porodica

 

jako se sve promenilo u vezi neverstva,nije mi jasno,kako ljudi posle 2 godine braka imaju potrebu za prevaru svoje lepshe polovine,lichno sam se u to uverio,poznavajuci mlade brachne parove lichno,pa da kazesh za one kao "zatrudnela je pa sam je ozenio i sl." ali ni to nije razlog,vec neki ni nece da imaju josh dece,pa opet imaju potrebu za prevaru ...
Stvarno mi to nije jasno,venchaju se,sve bude super,pa posle par godina,pa chak i posle par meseci chujem priche "ufff al bi sad mogao/la neshto sa strane isl....
Ko da ih neko terao na brak,zato ne kontam neke ljude,pa ako vec odluchish,da stanesh na ludi kamen,razmisli malo,nije to samo,ajd da se venchamo,napravimo svadbu sa 500 gostiju,pa dokle izdrzimo-izdrzimo.

ajoj kakve veze ima za neciju veru da li je samac ili ne?

 Livingston,uvek volim da pročitam tvoje teme i postove...  .Tema je super i šteta što je u kontekstu vere uglavnom.Šta da kažem ja koji sam agnostik i večito zbunjen stvarima što se ljudi tiče..?Sam blejim u kući i prešao 30-u..Uf 

ti valjda spadas u drugu kategorii samaca   
premini na trecoj tamo, to je bolje za ego, bar si sam izbrao

tesko je biti sam ali jos teze biti dvoje

prostite moj srpski je los

ima onodys da ti pravi društvo 

Sta si ti bbb 108 ?, ja sam madjar

 Nemoj da preminem živ ti ja 

Ne volim da procitam tuzne odgovore. Niko ne bi trebao da bude sam. Neko lako nadje svoju polovinu, drugi umru trazeci je. Ipak, ne treba odustajati. Kada je covek sam, uvek je u losem drustvu.

Kada je čovjek sam nema društva.