Avangardni umetnik korejskog porekla Nam June Paik, koji je smatran ocem video umetnosti, preminuo je 29. januara u svom stanu na Floridi, u 74. godini.

Vest o smrti Paika (1932), koji je uneo niz novina u video umetnost 60-ih godina, kombinujući televizijske ekrane sa skulpturom, muzikom i performansom, prosledio je medijima Paikov rođak i menadžer Ken Paik Hakuta.

Telo čuvenog umetnika biće preneto u Njujork, gde će biti sahranjen sledećeg vikenda.

U korejskom centru u Njujorku u toku je grupna izložba "Moving Time", na kojoj su predstavljeni i Paikovi radovi.

Kustosi izložbe odali su počast Paiku i najavili da će 2. februara biti otvoren drugi deo te izložbe u korejskom kulturnom centru (www.koreanculture.org).

Povodom smrti Paika viši kustos Gugenhajm muzeja u Njujorku John Hanhardt izjavio je da je taj umetnik bio predvodnik u razvoju nove umetničke forme, koja je dovela filmsku sliku u modernu umetnost.

"On je predvideo da će video postati umetnički medij, koji će biti u muzejima. To je herojsko dostignuće", rekao je Hanhardt.

U izveštaju za Rokfeler fondaciju 1974. godine, Paik je pisao o telekomunikacijskoj mreži u budućnosti, koju je nazvao "Elektronskim super autoputem" (Electronic Super Highway), predviđajući da će postati "informacijski super autoput" . Dve decenije kasnije, kada je "informacijski super autoput" postao fraza, on je rekao da je američki predsednik Bill Clinton ukrao njegovu ideju.

Paik je svojevremeno izjavio da je "tretirao katodnu cev (TV ekran) kao platno, dokazavši da ekran može biti superiorno platno".

"Odsad ću tretirati katodne zrake kao papir i pero. Kada bi Joice živeo u naše vreme, Fineganovo bdenje bi sigurno radio na videotejpu zbog ogromnih mogućnosti manipulacije u vezi s skladištenjem magnetskih informacija", rekao je Paik.

Paik je ustanovio i frazu "Budućnost je sada".

Parafrazirajući jednu reklamu iz 50-ih godina, koja je postavljala pitanje: "Kada će svako domaćinstvo u Americi imati TV prijemnik?", Paik je svojim radovima postavio pitanje: "Kada će svaki umetnik imati svoj TV kanal", čime je anticipirao mogućnosti današnjeg vremena.

Obrazovan u oblasti muzike, estetike i filozofije, bio je član umetničkog pokreta Fluxus iz 60-ih godina XX veka.

Debitovao je na umetničkoj sceni u Vizbadenu 1963. godine solo izložbom pod nazivom "Exposition of Music-Electronic Television", na kojoj je pomoću 12 TV ekrana stvorio neočekivane efekte slika.

U Njujork je stigao 1964. godine, kada je počeo da radi sa čelistkinjom Charlotte Moorman, kombinujući video, muziku i performans. Moormanova je 1967. godine bila uhapšena u Njujorku zbog pojavljivanja u toplesu za vreme izvođenja Paikove "Opere Sextronique". Dve godine kasnije, u performansu "TV Bra for Living Sculpture", ona je nosila mali brushalter sa tankim TV ekranima.

Među ostalim poznatim radovima Paika, koji je koristio TV ekrane i u seriji sa robotima, bili su i "TV Buddha", "Positive Egg".

Slavan širom sveta, Paik nikada nije zaboravio rodnu Koreju. Između ostalog, 1986. godine na televiziji je prikazan njegov rad "Bye Bye Kipling", kombinacija snimljenih i događaja uživo, uglavnom iz njegovog rodnog Seula, kao i iz Tokija i Njujorka. Dve godine kasnije, Paik je predstavio rad "The more the better", sastavljen od 1.003 monitora za Olimpijske igre u Seulu.

Jedna od ključnih tačaka iz istorije videa je i priča o tome kako je Paik 1965. godine rešio da kupi u Petoj aveniji u Njujorku najnoviju, revolucionarnu kameru Sony Portapak system.

Nije poznato ko je sve tih dana kupovao taj popularni model, ali izgleda da je Paik sasvim sigurno od svih tadašnjih kupaca, napravio najbolji posao - prvi njegov snimak bila je poseta pape Jovana Pavla Drugog Njujorku, koju je snimio kroz prozor taksija. Iste večeri, Paik je taj snimak prikazao prijateljima u kafeu Go-Go.

Za razliku od 1965. godine, kada najverovatnije niko drugi, osim Paika i profesionalnih TV ekipa, nije snimao papinu posetu Njujorku, u aprilu 2005. godine u Rimu, na sahrani Jovana Pavla Drugog, veliki brolj ljudi na trgu snimao je svojim kamerama taj događaj, koji je bio emitovan i na televizijama širom sveta i time postao medijski najpokriveniji događaj svih vremena.



izvor: b92.net/kultura