Termin: 56. Međunarodni beogradski sajam knjiga održaće se od 23. do 30. oktobra 2011. godine. Sajam će biti svečano otvoren u nedelju uveče, i trajaće dan duže nego prethodnih godina. Time će ljubitelji pisane reči imati više vremena za upoznavanje sa novom izdavačkom produkcijom i druženje sa domaćim i inostranim autorima.

Izlagački koncept biće sličan prošlogodišnjem. Savremena svetska i domaća izdavačka produkcija, predstavljanje pisaca, promocije i drugi prateći programi izdavača, biće predstavljeni i na ovogodišnjem, 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Konceptom po izložbenim celinama razdvojeni su izdavači od knjižara, a to podrazumeva pregledniju sajamsku prezentaciju i veći izložbeni prostor. U hali 1 Beogradskog sajma, pored zemlje počasnog gosta, nalaziće se domaći i strani izdavači - isključivo sa sopstvenim izdanjima. Domaći i strani izdavači, distributeri i knjižari nalaziće se u parteru hale 4, dok će na galeriji ove hale biti antikvarne i korišćene knjige. Državne institucije i ustanove svoju izdavačku produkciju i projekte predstaviće u hali 1a. Nacionalne prezentacije i strani izdavači, izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaziće se u hali 2a. Na  površini od 30 091 bruto kvadratnih metara, predstaviće se preko 800 izdavača iz zemlje i inostranstva.

Slogan: Knjige spajaju ljude

Počasni gost Sajma knjiga je portugalski jezik. Moto nastupa počasnog gosta je – Jedan jezik, mnoge kulture. Ove godine, portugalski jezik, kojim govori 250 miliona ljudi u svetu, umesto zemlje, imaće počasno mesto na Sajmu knjiga u Beogradu. Portugalski jezik i književnost osam luzofonih zemalja (Angola, Brazil, Gvineja Bisao, Zelenortska ostrva, Istočni Timor, Mozambik, Portugal, Sao Tome i Principe) biće predstavljen publici Beogradskog sajma knjiga. Ambasade Angole, Brazila i Portugala koje imaju svoje ambasade u Srbiji, u ime ostalih luzofonih zemalja, pripremaju raznoliki književni i kulturni program uz prisustvo autora i umetnika koji će predstaviti svoje knjige i kulturu zemalj iz kojih dolaze.

Izdavači iz inostranstva: pored ovih zemalja na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvuju izdavači iz Austrije, Nemačke, Francuske, Holandije, Španije, Češke, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Izraela, Irana, Japana, Kine, Rusije i Belorusije.

EUNIC: Zajednički nastup na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga imaju četiri instituta za kulturu iz zemalja Evropske unije u Beogradu: Austrijski kulturni forum, Francuski institut, Gete institut i Institut Servantes. Upoznavanje publike sa zemljama i kulturama koje predstavljaju, odvijaće se kroz program koji sadrži "EUNIC – kviz" čiji će pobednici dobiti vredne nagrade, kao i koncert na više jezika i ekološki atelje.
EUNIC čine Instituti za kulturu država Evropske Unije koji među sobom stvaraju mreže ostvarujući uspešnu saradnju. Njegov cilj je da poboljša i širi kulturnu raznolikost i razumevanje među evropskim društvima i da učvrsti međunarodni dijalog i kulturnu saradnju sa zemljama van Evrope.

Forum Sajma knjiga: pokreće važne strateške teme izdavaštva i književne produkcije, ali i teme odnosa knjige i medija, predstavljanja knjige u javnosti... Uz učešće pisaca, urednika, izdavača, univerzitetskih profesora, novinara, posetioce očekuju aktuelne teme i moguće polemike.

Teme Foruma Sajma knjiga:

Treba li knjizi PR?
Sufinansiranje izdavaštva: pomoć ili obmana?
Biblioteke budućnosti
Pravopis i pismenost
Elektronski svet knjige i informacija

Ćaskaonice: Pekiću u čast razgovaraće se o istoriji rata i zločina, sarkastičnim regionalnim  istorijama i istorijama mašte i košmara.

Strip radionice: strip programi pokazuju kako književnost druguje sa (prividno) vanknjiževnim likovima uz podršku "stripadžija" iz zemlje i sveta.

Poezija i okružje: dovodi nove pesničke prakse: živu pesničku reč i nove strategije u istraživanju odnosa jezika i sveta.

Sedmi godišnji susret bibliotekara: tema ovogodišnjeg susreta bibliotekara Srbije jeste "Novi Zakon o obaveznom primerku publikcije".

Izložbe: pored izložbe počasnog gosta, biće priređene i izložbe: "Ivo Andrić pisac i/ili diplomata", "Branko Miljković", "Tekelija", "Česlav Miloš", "Fotografije prvih izdanja knjiga Dositeja Obradovića", "Slobodan Selenić", "Borislav Pekić", "Kultura ćirilice", "Dani ćirilice", "Tipografska škola ćirilice – Tipometar", "Preobraženja – 20 godina" i "Ilustracije i stripovi".

Izdavači predstavljaju: svoja nova izdanja i autore. Tokom ovih programa na štandovima svojih izdavača učestvovaće brojni savremeni srpski i svetski pisci.

Školski dan: 27. oktobar 2011. Sajamski dan posvećen organizovanim posetama učenika, nastavnika, studenata i profesora. Izdavači pripremaju poseban sadržajan program namenjen đacima, studentima i profesorima.

Porodični dan: 25. i 26. oktobar 2011. porodicama će biti omogućeno da posete Sajam knjiga uz posebne popuste.

Nagrade Međunarodnog beogradskog sajma knjiga:

Izdavač godine
Izdavački poduhvat godine
Dečja knjiga godine

Nagrade se dodeljuju izdavačkoj produkciji i delima koja po svom kvalitetu i po značaju naučnog i umetničkog dostignuća predstavljaju izuzetan napor izdavača, urednika i pisaca. Novinu ovogodišnje manifestacije predstavlja sistem ocenjivanja produkcije u kome izdavači samim učešćem na Sajmu knjiga automatski konkurišu za nagrade, bez posebnog prijavljivanja. O nagradama odlučuje petočlani žiri koji imenuje Odbor Beogradskog sajma knjiga.

Pored tradicionalnih nagrada za izdavaštvo biće dodeljena i Nagrada "Dositej Obradović" koja se svake godine dodeljuje stranom izdavaču sa kontinuiranim doprinosom u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Otvorena knjiga: poslednjeg dana Sajma knjiga predstavnik luzofonih zemalja svečano će predati Otvorenu knjigu predstavniku Mađarske, zemlji koja će biti počasni gosti 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga 2012. godine.

Radno vreme Sajma knjiga: od 10 do 21h. Još jedna novina ovogodišnje manifestacije je produženo radno vreme za jedan sat.

Ulaznice: cena ulaznica na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ostale su nepromenjene u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu – pojedinačna ulaznica je 250, a ulaznica za grupne posete 150 dinara. Cena porodične ulaznice je 600 dinara. U nedelju, prvog dana Sajma, cena ulaznice je 100 dinara.

Novi veb sajt: kreiran je novi, savremen veb sajt Sajma knjiga koji sadrži niz korisnih informacija o manifestaciji. Sajt se nalazi na adresi beogradskisajamknjiga.com.

Izvor beogradskisajamknjiga.com

Laguna na Sajmu sa 300 novih knjiga


Direktor izdavačke kuće "Laguna" Dejan Papić izjavio je da je godina od prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga do ovogodišnjeg, najbolja od osnivanja, jer je prodaja porasla za 30 odsto a objavljeno je oko 300 novih naslova.

Na predsajamskoj konferenciji za novinare, direktor "Lagune" osnovane pre 13 godina, rekao je da je po svim parametrima "Laguna" zavladala izdavačkom scenom i pokazala da se može početi od jednog naslova (štampanog uz pozajmicu od 1.000 dolara) i bez tuđe finasijske podrške objaviti blizu 2.000 knjiga i uz to već godinama dominirati na listama najtraženijih naslova.



On je skrenuo pažnju da su na vrhu liste bestselera kvalitetna dela i da već više od godinu dana "vladaju" knjige nobelovca Maria Vargasa Ljose a od prošle godine i naš nobelovac Ivo Andrić sa šest knjiga tematskih priča.

Među uspehe ove kuće, on je uvrstio prosečno 7.000 posetilaca na "Laguninom " sajtu koji je ovih dana dobio novi izgled, 140.000 članova Kluba čitalaca, mrežu od 20 knjižara "Delfi"kao i velik broj književnih nagrada koje su osvojili "Lagunini" domaći pisci.


Među najveće hitove između dva sajma on je uvrstio ,od prevedenih naslova : "Tigrovu ženu" Tee Obreht, "Kapiju suza" Ejbrahama Vergezea, "2666" Roberba Bolanja, a od domaćih "Besnilo" Borislava Pekića, "Bremasoni" Mirjane Ðurđević, "Majčina ruka" Igora Marojevića, "Bela ćao" Dušana Veličkovića, "Galerijeve vatre" Miomira Petrovića, "Tito je umro" Mirjane Novaković, "Majn Kampf" Svetislava Basare...za koje očekuje da će biti primećeni kod žirija uglednih nagrada.

Papić je najavio da će tokom Beogradskog sajma na štandu "Lagune" biti raznih iznenađenja, izuzetnih pogodnosti za kupce i gostovaće svakoga dana u popodnevnim satima brojni pisci.



Izvor: B92

Sajam obeležila slaba poseta
 Izvor: Tanjug

Poslednji dan 56. beogradskog Sajma knjiga obeležiće primopredaja "Otvorene knjige" ambasadoru Mađarske koja će biti počasni gost narednog Sajma knjiga i svođenje računa posle ocena izlagača da je poseta bila lošija nego ranije.

Tačno u podne, prema najavama, ambasador Mađarske u Beogradu Oskar Nikovic trebalo bi da primi "Otvorenu knjigu", kao predstavnik zemlje počasnog gosta narednog Sajma knjiga.

 Pola sata ranije, predstavnicima izdavačke kuće "Laguna" biće dodeljene novinarske nagrade za najboljeg i izdavača koji je imao najprofesionalniji odnos prema medijima. Istovremeno, štand Centra za promociju nauke posetiće, kako je najavljeno, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić. Mini anketa koju je Tanjug sproveo među izlagačima pokazala je da je poseta, pa samim tim i prodaja, opala za oko 30 procenata u odnosu na prošlu godinu.

 Pored krize, izlagači smatraju i da je cena ulaznice uticala na slabiju posećenost Sajma, sa izuzetkom prvog dana kada je ulaznica bila 100 dinara i subote koja je tradicionalno najzaposleniji dan Sajma. Za razliku od prethodnih godina, posetioci su uglavnom izlazili sa jednom do dve kese u rukama, a na prste su se mogli izbrojati oni koji su na Sajam dolazili sa torbama i odlazili sa punim rukama knjiga.

 Vlasnik izdavačke kuće Klio Zoran Hamović rekao je da je evidentno da je poseta znatno manja i to, prema njegovoj slobodnoj proceni za oko 30 odsto, a samim tim i promet na šstandovima.

"Opšti utisak je da je Sajam lepo organizovan ali javnog dometa koji je imao prethodnih godina ove godine nema, što može da se vidi iz toga da nagrada koju Sajam dodeljuje za najboljeg izdavača godine nije dobila odgovarajući tretman u medijima”, rekao je on.

 Hamović je ukazao i na odsustvo stranih izdavača, za razliku od godina posle 5. oktobra kada je njihov broj stalno rastao.

“Lepa stvar Sajma je 40 knjiga prevedenih sa portugalskog jezika iako su neke prevedene na brzinu i ne služe na čast ni izdavačima ni prevodiocima, a štete i ugledu pisca”, rekao je Hamović.

Jedan od dvojice vlasnika Mono i Manjane Nenad Atanasković rekao je da je poseta “znatno manja” pa samim tim i prodaja nego prosle godine, iako je njegova kuća izdala više naslova u odnosu na prošlu godinu.

“Najviše mi smeta što je politika toliko umešala prste u sve pa i u kulturu”, rekao je on i pojasnio da se prema njegovom uvidu i sve odluke, pa i sajamske nagrade, donose po ključu političke korektnosti. On je rekao da veoma ceni domaće strip autore i ocenio da im treba pomoći, ali da smatra da nije trebalo proglasiti za izdavački poduhvat Sajma knjiga jedno strip ostvarenje jer to direktno vređa sve druge izdavače koji se bave štampanjem knjiga.

“Dobija se utisak da žiri nije imao uvid u celokupnu produkciju knjiga ni u jednom segmentu sajamske produkcije”, dodao je Atanasković.

 Vlasnica izdavačke kuće Evoluta Bojana Čebić rekla je da se veliko pozitivno iznenađenje prvog dana Sajma, kada je pohrlilo mnogo više posetilaca nego inače, potpuno urušilo već sutradan.

“Tokom nedelje, broj posetilaca je neznatno rastao, ali ni izbliza kao prethodnih godina. Gužvu ispred naplatnih mesta i unutar Hale 1 gotovo da nismo ni videli”, rekla je ona.

 Čebić je dodala i da je razgovor sa drugim izdavačima pokazao na pad prodaje od 50 posto i kao primer slabe posećenosti Sajma knjiga navela internu šalu koju je čula među prodavcima da pre "ženskog dana" nijednog dana nije bilo gužve, što je nezapamćeno.

 Direktor izdavačke kuće Čarobna knjiga Borislav Pantić takođe je ocenio da je ovogodišnja poseta slabija nego prošle godine i dodao da je to tendencija koja se nastavlja poslednjih nekoliko godina.

“Promet je u visini prošlogodišnjeg što nije dobar rezultat s obzirom na to da je Sajam knjiga produžen za jedan dan i stoga što smo tokom ove godine, između dva sajma, izdali izuzetno mnogo novih naslova – skoro 60”, rekao je on.

 Direktor izdavačke kuće Dereta Dijana Dereta procenila je da je visina cena ulaznica umanjila posetu a samim tim i prodaju za skoro 30 procenata ali da veliki broj novih naslova na ovogodišnjem sajmu “govori o zapanjujućoj vitalnosti izdavašta u Srbiji uprkos ekonomskoj krizi, esnafskim problemima i nebrizi društva”.

B92

citam o sajmu i naletim na...

Nekako i razumljivo, knjizevnost i sama kultura je uvek bila prva na udaru kad udara socijalna kriza, moras se odreci duhovne hrane da bi imao pravu....