Snažna seizmička aktivnost
Zemljotresi prete jadranskoj obali i Kosovu
N. Vlačo | 03. 03. 2010. - 00:02h | Foto: BETA, AP | Komentara: 34

Seriju potresa u svetu, posle Haitija i Čilea, juče su nastavili zemljotresi na Filipinima, u Kirgistanu i Turskoj, sva tri srednjeg intenziteta. Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, objašnjava za „Blic“ da su ovakvi zemljotresi privukli pažnju javnosti samo zato što im je prethodio zemljotres u Čileu, koji je odneo više od 700 života. Ona navodi da region Balkana ne spada u seizmički visokoaktivna područja, ali da se i ovde u narednih nekoliko godina mogu očekivati jači zemljotresi.
 
Posle Čilea tresla se zemlja i na Filipinima, u Kirgistanu i Turskoj
 

Kao najkritičnija područja izdvaja zaleđe jadranske obale od Crne Gore do Rijeke u Istri, zonu oko Peći i severnu Metohiju.

Radovanovićeva kaže da je povećanje manjih potresa do četiri stepena Rihterove skale u poslednjih godinu dana bilo i očekivano duž balkanskog dela jadranske obale nakon razornog zemljotresa koji je pogodio oblast oko grada L’Akvila u Italiji.


„U zaleđu Jadrana od Crne Gore do Rijeke mogu da se dešavaju i potresi preko šest stepeni Rihterove skale, a dugo ih tu nije bilo, tako da ovo nagomilavanje slabih zemljotresa možemo da shvatimo kao najavu budućih jačih. Oni bi mogli da se dogode u narednih nekoliko godina“, precizira Radovanovićeva.


Ona podseća da je na Kosovu i Metohiji 2002. u oblasti oko Gnjilana zabeležen zemljotres snage 5,3 stepena Rihterove skale, a da je prošle godine u Albaniji bilo potresa od 5,7 stepeni Rihtera.


„Na osnovu rasporeda seizmičnosti u poslednjih godinu dana, vidi se da se u zoni oko Peći i u severnoj Metohiji akumulira seizmička energija. Ona bi mogla da se oslobodi u narednih par godina, a možda već i ovog proleća ili leta“, kaže Radovanovićeva i dodaje da se mogu očekivati i jači zemljotresi i u Bugarskoj i Rumuniji.


Direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Srbije objašnjava da se u slučaju Kirgistana i Turske radilo o nastavku uobičajene seizmičke aktivnosti koja se kontinuirano odvija u alpsko-himalajskom pojasu. Ovaj pojas obuhvata prostor koji od Indonezije i Himalaja vodi preko centralne Azije i Turske do prostora Balkana, Apenina i Pirineja.


„U tom velikom pojasu najviše seizmičke aktivnosti ima u Indonezija, potom na Himalajima, pa zatim u Turskoj i Grčkoj, nakon kojih seizmička aktivnost opada“, navodi Radovanovićeva i dodaje da se glavna seizmička aktivnost u Turskoj odvija u severnoanadolijskom rasedu, a ne u područjima gde su letovališta. Što se tiče Grčke, u prošlosti je bilo dosta jakih zemljotresa, ali zbog solidne gradnje nije bilo većih žrtava. Radovanovićeva kaže da se na globalnom planu glavna seizmička aktivnost i dalje odvija u Latinskoj Americi.


Branko Dragičević, šef Odseka za seizmologiju u Zavodu, navodi da zemljotresa kakvi su zabeleženi juče na Filipinima, u Kirgistanu i Turskoj ima tokom cele godine, kao i da se svakih tridesetak sekundi negde na planeti dogodi potres.
Razorni zemljotres koji je 27. februara pogodio Čile verovatno je pomerio Zemljinu osu i tako skratio trajanje dana, saopštila je NASA. Zemljotresi mogu da izazovu pomeranje stotina kilometara stena za nekoliko metara, što menja raspodelu težine na planeti, a to utiče na rotaciju Zemlje, izjavio je Ričard Gros, geofizičar NASA. „Dan je verovatno skraćen za 1,26 mikrosekundi“, naveo je Gros.

 
U Čileu pronađeni svi srpski državljani
Damir Solar, počasni konzul Srbije u Čileu, kazao je za "Blic" da su srpski državljani za čiju se sudbinu nije znalo posle zemljotresa pronađeni i da su dobro. "Čileanska vojska potvrdila mi je da je porodica Nenada Kapora, koji radi u brodogradilištu u Talkauoanu kod Konsepsiona, dobro. Bezbedni su i Aleksandar Miljković, kojem je u Čiljanu srušena kuća, kao i Dalibor Miljković u Puerto Mortu", naveo je konzul.

Izvor: Blic