Devojčice su često vaspitavane da budu dobre, poslušne i fine, a u to spada i način izražavanja. Biti fin, imati lepe manire i pristojno se izražavati, jeste veoma pozitivna stvar; problem s pristojnim izražavanjem je što u sebe često uključuje fraze koje su zapravo samounižavajuće, pa bi ih ipak trebalo izbegavati.

Na šta mislimo? Recimo, na večito "izvinite". "Izvinite, znate li možda koliko ima sati?", "Izvinite, da li biste mi mogli reći...?", "Izvini, možeš li da mi dodaš...?", sve je to veoma učtivo, i ako na taj način povremeno formulišete pitanje, nije problem. Međutim, ako se svaki čas izvinjavate, i to za svaku sitnicu, kao što je strahovito uznemiravanje koje prouzrokujete molbom nekome da vam doda slanik koji stoji pored njega/nje, dovodite sebe u situaciju da se, na nesvesnom nivou, konstantno osećate krivim za nešto, kao da ste večito na smetnji i stalno nekog uznemiravate. Zato ne bi bilo loše izbaciti takvu vrstu "izvini" iz upotrebe (naravno da ćete se izviniti kad napravite grešku), izuzev ako se obraćate nepoznatima. Saradnicima, deci, partneru, prijateljima, roditeljima i rodbini zaista nemate zbog čega da se svaki čas izvinjavate.

Reč "samo" takođe često dovodi do samounižavanja ako pričate o sebi. Na primer: "Ja sam samo domaćica". Šta je tu "samo"? Brinete se za kuću i porodicu, obavljate gomilu kućnih poslova, trčkarate oko supruga i dece, trudite se da život svima bude lepši i prijatniji, da su potrebe svih članova porodice zadovoljene... Zar je to nešto nebitno, pa da treba reći "samo"? Isto važi i za gomilu poslova ("samo sekretarica", "samo frizerka"...) koji vam možda neće doneti Nobelovu nagradu, ali su i te kako bitni i neophodno ih je obaviti.

Slične su i reči kojima izražavate nesigurnost. "Mislim da to mogu da obavim", "Verujem da ću umeti" i slično. Svaki put kad izgovorite nešto te vrste, snižavate svoje samopouzdanje. Sačuvajte takvo izražavanje za situacije kada smatrate da se zaista radi o nečemu izuzetno velikom i da vam je neophodno da se unapred "pokrijete" za slučaj eventualnog neuspeha, a inače zaboravite na takve formulacije.

Ukratko: učtivost i oprez - da, naravno, ali ne u toj meri da same sebi počnete da delujete kao polusposobna ili nesposobna guska koja je svima stalno na smetnji.


Ivana Milaković 18.11.2007.

Izvor: Krstarica