САД ЈЕ СВЕ ЈАСНО! НЕ ЗАНИМА ЊИХ НИ КОСОВО, НИТИ УТИЦАЈ РУСИЈЕ: Запад хоће наш литијум, Србија има највеће залихе те руде у Европи!
04-09-2019 08:35
Србија располаже највећим залихама литијума у Европи. Када ће у тој земљи почети експлоатација тог елемента који се уграђује у струјне батерије дугог века и представља један од најтраженијих елемената на свету?
Информативни портал Дојче виртшафтс нахрихтен пише о литијумском богатству Србије. „Блумберг преноси да Србија располаже највећим залихама литијума у Европи. Резервоар се налази у Западној Србији у Мачви. Тамошњи минерал се зове јадарит. Наводно постоје резерве 118 милиона тона руде која садржи 1,8 процената литијум-оксида, како пише амерички гласник за геолошка истраживања УСГС.
Рударски концерн Рио тинто је пре неколико месеци најавио да ће за четири године почети да експлоатише литијум у оквиру свог пројекта вађења јадарита. Одлука о томе ће бити донета тек крајем 2020. Дотле би требало да буде завршена студија о изводљивости пројекта. Према наводима шефа Рија тинта, Жан-Себастијана Жака, ресурси у близини Лознице у Западној Србији нуде могућност да се задовољи потреба целог света за електрификацијом.
„Једна од највећих нада за Србију“
Председник Србије Александар Вучић је у фебруару 2019. године назвао пројекат ’једном од највећих нада за Србију’. Залиха сировине је откривена 2004. На истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора. Рио тинто преноси да је реч о највећем светском налазишту литијума.
Од почетка пројекта, Рио тинто тесно сарађује са српском владом и локалним службеницима како би било омогућено да се са пројектом напредује одговорно и на начин који ће добро доћи околним општинама.
Рио тинто сматра да бор и литијум имају важну улогу у ефикасном коришћењу енергије у будућности. Литијум је важан састојак у производњи батерија за електричне аутомобиле и електронске уређаје највећег квалитета. А бор се употребљава у производњи стаклених изолационих влакана и погона за коришћење енергије ветра, како је то Рио Тинто пренео у једном саопштењу.
„Злато 21. века“
Литијум спада у најтраженије алкалне метале и сировине на свету. Тај значај дугује заправо расту у електроиндустрији. Електрични аутомобили функционишу са литијумским батеријама. Си Ен Ен описује литијум као ’злато 21. Века’. Посебно концерни САД као што су Тесла, Гугл и Епл хоће да наредних година појачају инвестирање у сектор електричних аутомобила, што би требало да доведе до повећања потражње за литијумом. Земље које су тренутно главне по експлоатацији литијума су Аустралија. Чиле, Аргентина, Кина, Зимбабве, Португалија и Бразил, преносе Инвестинг њуз. Кина и Европа су највећи конзументи литијума.
Стратешку важност те сировине појашњава ЦИА на свом интернет-порталу. ЦИА преноси да се много бави подручјем технолошког развоја, те да је прву литијумску батерију изумела и користила ЦИА 60-их година“, пише портал Дојче виртшафтс нахрихтен.
Иначе, концерн Рио тинто на свом интернет-сајту преноси да је хемијски састав литијума сличан криптониту – фиктивном елементу који даје снагу Супермену.
Извор: Дојче веле
Da li ce i ova "Istorijska sansa za Srbiju" biti prokockana i ponudjena na tanjiru nekim drugim gradjanima i nekim drugim drzavama ili ne ?
СРБИЈО, ПРОБУДИ СЕ! ШОКАНТНА САЗНАЊА: Српске воде већински у рукама странаца!
28-08-2019 14:02 Од 400 изворишта пијаће воде колико се процењује да их има у нашој земљи, Србија користи тек петину, а више од 30 компанија бави се флаширањем минералне воде.
Иако Законом о водама није могуће продати извор воде странцу, више од половине флаширане воде која се нађе на тржишту управо је у рукама страних компанија. Постоје процене да је чак и до 80 одсто воде на тржишту у власништву странаца, међутим, има и фабрика у Србији које јесу у рукама компанија из иностранства, али иза којих, ипак, стоји домаћи капитал.
Компанија Кока-Кола, која је недавно приватизовала Бамби из Пожаревца, још пре 14 година за 21,5 милиона евра је постала власник фабрике Власинка која производи једну од продаванијих вода на овим просторима „Росу“. Иако је у последње две године било говора о томе да ће у исте руке отићи и најпопуларнији бренд воде у Србији „Књаз Милош“, то се није десило.
„Књаз“ је до пре неколико дана био у власништву Мид Јуропа Партнерс, да би аранђеловачку фабрику воде која заузима чак четвртину тржишта пре неколико дана купио Пепсико у сарадњи са чешком компанијом „Мотони 1873“. Тада је објављено и да Књаз Милош годишње приходује 75 милиона евра, док је, с друге стране, нето приход Пепсика прошле године био већи од 64 милијарде долара. Мање позната од популарног сувласника Књаза је чешка компанија, позната као КМВ (однедавно Мотони 1873), која је највећи дистрибутер безалкохолних пића у Централној Европи, где годинама продаје производе Пепсика. КМВ групација има 2.400 запослених и руководи фабрикама у Чешкој, Аустрији, Мађарској и Бугарској, а извози у више од 20 земаља.
Пепсико и Кока-Кола тако држе неких 40 одсто тржишта флаширане воде у Србији, али нису једини странци у овом послу, јер је и вода Мивела као део Фрикома од 2008. године у власништву хрватског Агрокора, односно сада Фортенова групе, која је преузела Агрокорове компаније. Случај новосадске Минакве, која покрива готово петину тржишта, јесте онај с почетка текста, јер се као власник фабрике води фирма са Девичанских Острва – Глобал Wатер инвестмент, али иза које се, ипак, ради о домаћем капиталу којим управља породица Богићевић. Извориште некада „Јозефове воде“, сада Минакве, откривено је крајем 19. века, а фабрика је 1999. постала акционарско друштво, где је између 100 акционара највећи била породица Богићевић
Бранислав Богићевић је тада преузео управљање фабриком, а према подацима са сајта ове компаније, Минаква је 2013. постала друштво са ограниченом одговорношћу. Као власник појављује се фирма Пандам-НС, која послује у саставу интернационалног инвестиционог фонда Глобал Wатер Инвестмент Гроуп ЛТД, регистрована на Британским Девичанским Острвима.
С друге стране, иако у домаћем власништву није мали број компанија, оне у односу на оне у страном власништву заузимају мање простора на тржишту. Можда и најпознатија међу онима које су купили домаћи бизнисмени јесте компанија „Вода Врњци“, која је стопостотно акцијски капитал. Већински власник, међутим, јесте фирма из Београда „Екстра пет“ која је пре 14 година купила 52,4 одсто акција ове компаније.
У власништву куршумлијске „Пролом“ воде су запослени, док је Нектар из Бачке Паланке власник фабрике минералне воде „Хеба“ из Бујановца. „Јазак“ који се производи на Фрушкој гори је у власништву НИС-а, док је после низа перипетија, покретања стечаја и обнављања производње Војин Ђорђевић недавно поново покренуо производњу „Вода воде“.
Разлог зашто на врху листе видиш Аустралију и Чиле је тај што они себи могу да дозволе да униште околину вадећи литијум јер ионако живе у пустињи. Али пошто смо спали на ниво афричких племена нама то неће сметати.