SABOR TRUBAČA U GUČI OD 30. AVGUSTA DO 3. SEPTEMBRA


BEOGRAD - Sabor trubača u Guči koji privlači na stotine hiljade posetilaca iz zemlje i sveta ove godine će trajati od 30. avgusta do 3. septembra, a ova manifestacija bi trebalo da postane jedan od zaštitnih znakova Srbije, rekao je danas u Beogradu ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević.

Truba bi trebalo da bude zaštitni znak Srbije, a Dragačevski sabor - srpski „Oktoberfest”, rekao je Dimitrijević na konferenciji za novinare povodom 46. Sabora, čiji je pokrovitelj Vlada Srbije i koji bi, prema najavama, trebalo da otvori premijer Vojislav Koštunica.

Bojan Dimitrijević je rekao da je Sabor jedna od „dve najznačajnije kulturne manifestacije u Srbiji”, a direktor produkcije Sabora Dobrivoje Marinski je ocenio da se Sabor „po izlaznoj (medijskoj) slici neće razlikovati od ovogodišnjeg festivala „Egzit” u Novom Sadu.

Marinski je rekao da će Radiotelevizija Srbije tri dana direktno prenositi događanja iz Guče, a da su medijski standardi postavljeni tako da se radi o „najvećem muzičkom spektaklu”.

Izvor: Politika

Srpski "Oktobar fest"
S. D., 3. jul 2006

POD pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, tradicionalni 46. "Sabor trubača" u Guči biće održan od 30. avgusta do 3. septembra. Posetioci će i ove godine imati priliku da uživaju u bogatom programskom sadržaju, a nacionalna televizija prenosiće sve tri večeri.
- Sabor u Guči je već postao nacionalni i internacionalni brend - rekao je na konferenciji za novinare Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga. - Naš cilj je da ova manifestacija preraste u srpski "Oktobar fest". Guča simbolizuje srpski način života, a od 400 manifestacija, koliko ih je u Srbiji, ovo je jedna od najznačajnijih.
Najavljeno je da će svečanom otvaranju Sabora u Guči prisustvovati premijer Srbije Vojislav Koštunica i ministar za kapitalne investicije i domaćin manifestacije Velimir Ilić, koji je u ponedeljak istakao da se od prošle godine mnogo uradilo na tome da Sabor bude ono što se i očekuje.

Izvor: Novosti

 
 Promocija i demetropolizacija srpske kulture - 46. dragačevski sabor trubača
Ministar Velja Ilić domaćin Sabora u Guči
Dragačevski sabor trubača u Guči održaće se ove godine od 30. avgusta do 3. septembra, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Manifestaciju, organizovanu pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, trebalo bi da otvori premijer Vojislav Koštunica, a titulu "domaćin sabora" nosiće ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. I ove godine, posetioci će moći da se uključe u celodnevne programske sadržaje, čiju osnovu čini takmičenje trubačkih orkestara iz zemlje i inostranstva. Pored toga, u sklopu Sabora, koji prima i obeležja atraktivnog etno muzeja, biće organizovane likovne i izložbe dragačevskih tkalja, narodni višeboj, saborsko venčanje, takmičenje zdravičara i izbor najlepše narodne nošnje.

Kako je navedeno, ovogodišnji Dragačevski sabor, kada je reč o organizaciji i promociji, dobija ozbiljnije dimenzije kao promocija srpske kulture, tradicije i načina života od nacionalnog značaja.

- Truba bi trebalo da bude zaštitni znak Srbije, a Dragačevski sabor da preraste u srpski "Oktoberfest". Treba ujediniti napore, jer je Sabor po svom značaju i simbolici već prevazišao okvire lokalne manifestacije - rekao je ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević.

- Danas, kada je prioritetni zadatak Srbije unapređenje njenog imidža u svetu, Sabor u Guči ima značenje koje je na nacionalnom nivou. Guča je lepša strana Srbije, zahvaljujući svojoj gostoljubivosti, tradiciji, spontanosti, slobodi, otvorenosti i pozitivnoj energiji. Da bi se zavolela, Guča se mora doživeti - istakao je Milan Ristić, predsednik agencije za marketing i komunikacije "Profil", koja je uzela učešće u uspostavljanju "projekta Guča" kao "originalnog i moćnog internacionalnog brenda". Prema njegovim rečima, do 50-godišnjice Sabora (2010. godine), Guča će biti u pravom smislu prestonica trube, mesto gde se na visokom nivou afirmiše narodno stvaralaštvo i koje obećava dobar provod i slobodu emocija.

 


Izvor: Glas Javnosti

Bice ludilo u Guci

.....pa naravno....samo može li da mi neko kaže koliko im km od Beograda do Guče....i kako je sa saobračajem......

Ma nema puno. To ti je blizu Cacka. Ako ides busom,tura je 800 din,stignes rano ujutru,a vratis se u 2 ujutru! Nije lose. Nocenje je izmedju 30 i 50eura!

Vodič za uspešno preživljavanje narednih pet ludih dana na 46. dragačevskom saboru trubača

Ko ne voli buku, nek ne dolazi u Guču

Oni koji znaju šta je Guča još sinoć ili preksinoć napunili su sobe domaćina po okolnim selima, razapeli šatore oko stadiona, navukli unutra gajbe i gajbe piva, naoštrili uši za trube i kroz otvorena vrata stali da iščekuju kad će da pisne

Guča počinje danas, a oni koji ne mogu da izdrže trista decibela buke koju prave trube naslonjene uz uši, kupanje hladnim pivom u ponoć na trgu kod trube u centru Guče, vruće jagnjeće pečenje koje prlji prste i polugole igračice na stolu, nek ne dolaze. Samo što je takvih i u Srbiji, i na svetu okruglom malo. Zato će se sav svet još danas sjatiti u Guču, ulice prestonice Dragačeva postaće pretrpane narodom, a trube će od jutros do nedelje uveče u trans bacati desetine i desetine hiljada onih koji u Guču već godinama dolaze kao na hodočašće.

Pravi saboraši ovaj vodič jutros čitaju u Guči! Ostali, ne znaju šta propuštaju. Propustiti trenutak Guče je kao propustiti voz, pa sedeći svu noć čekati na praznoj stanici. Zato su oni koji znaju šta je Guča još sinoć ili preksinoć napunili sobe domaćina u varošici i po okolnim selima, razapeli šatore oko stadiona, navukli unutra gajbe i gajbe piva, naoštrili uši za trube i kroz otvorena vrata stali da iščekuju kad će da pisne. Kao i obično, u Guču je najbolje bilo krenuti još jutros, zorom.

Ko je krenuo, krenuo je, ko nije, već večeras ispred varošice čekaće ga duge kolone i zvuk trube koji dolazi iz daljine i koji će biti sve jači i jači, sve dok na kraju kola ne počnu da odskakuju sa asfalta. Što se tiče povratka, najbolje je ostati do ponedeljka ujutru, popiti kaficu u praznoj Guči, pa tek onda krenuti nazad. U subotu i nedelju uveče, na putevima iz Guče, biće neviđen krkljanac, garantovano. A i zbog jeke truba i bubnjeva u glavi, u Guči bi trebalo ostati koji dan duže. Jer, što se jeka u glavi duže taloži, posle duže i traje. Pet-šest dana - najmanje.

Pre Guče treba se dobro ispavati, jer, u Guči, spavanja nema, osim uz poveću dozu piva ili ljute rakije. Za pet dana i pet noći trube će u Guči utihnuti tek nekoliko puta, na kratko, i to samo dalje od centra trubačke prestonice, u petak, subotu i nedelju rano ujutru, negde između pet i trideset ili šest ujutru. A, onda će zaista, iznova grunuti tako jako da će se onima koje je san na tren uhvatio, učiniti da će najmanje tavanica i zid sobe u kojoj spavaju, ako ne i cela kuća, odmah pasti na njih.

Ostatak vremena, nekih skoro 120 sati, biće ispunjen neverovatnom kakofonijom zvukova truba i bubnjeva, od koje se može pobeći samo ako se izađe jedno pedeset kilometara iz Guče. U tom vremenu zvuk trube dopiraće iz šatri, iz kafana, sa trotoara, sa razglasa, sa tavana, iz dvorišta, iz uglova i budžaka gučanskih, sa okolnih brda... U Guču se, naravno, može doći i na jedno popodne ili na noć, ali, to je tek komadić Guče. Za puno predavanje tom načinu života potrebno je svih, već pomenutih, punih 120 sati.
      
POJAČANA KONTROLA SAOBRAĆAJA

Saobraćajna policija pojačaće kontrolu saobraćaja na svim putnim pravcima koji vode do Guče.
- Kontrola će biti usmerena na omogućavanje saobraćaja i sprečavanje nepropisnog preticanja, kao i proveru brzine vozila. Na više kontrolnih mesta u bližoj i široj okolini Guče vršiće se alko-testiranje vozača - rekao je Blagoje Milinić, zamenik načelnika saobraćajne policije MUP-a Srbije i najavio da će saobraćajna policija neprestano nadzirati saobraćaj u Guči i na prilaznim putevima.      
   
   



      
SMEŠTAJ OD SEDAM DO 25 EVRA

Što se tiče smeštaja, a za pet dana i isto toliko noći ipak se negde mora dremnuti, prenoćište u sobama gostoljubivih domaćina i to u kućama u samoj varošici ove godine koštaće 25 evra. Po okolnim selima može se prespavati i doručkovati i za 15 evra, a najjeftinije spavanje biće u kampu. Oni koji donesu svoj šator mogu prespavati za sedam evra, oni koji spavaju u šatoru koji su razapeli domaćini platiće 15. Oni koji odluče da u Guči ostanu svih pet noći, pet prenoćišta bez doručka platiće tek 125 evra.      
   
   




Najčešća greška koju prave početnici, oni koji su za Guču samo čuli, jeste da pred prestonicu trube stignu u petak, subotu ili nedelju, kasno po podne ili oko 22 ili 23 sata uveče. E, tada, po okolnim livadama, njivama i dvorištima po gučanskim ulicama ponestane mesta za parking, kolone duge kilometrima zakuju se još na ulazu u varošicu, zapale se lamele, podigne temperatura motora. A, slušanje trube iz vrućih kola nije isto što i raditi to s uživanjem u hladu šatri "pod lipom", uz hladno pivo, vrelo jagnjeće i igračicu na stolu.

Glavnica ljubitelja trube i Sabora uključujući i prethodnice, koje pristignu nekoliko dana pred Sabor. Stignu iz prestonice preko Čačka i dalje preko planine Jelice. Od Čačka do Guče ovim pravcem je dvadesetak kilometara, a put je sasvim dobar. Iz Užica i okolnih gradova, iz Crne Gore i Starog Vlaha, do Guče je najkraće preko Požege, a sedam-osam kilometara dalje, od Kratovske stene, put vodi desno, ka Lučanima i dalje ka srcu Dragačeva. Od magistrale i Kratovske stene do Guče je nešto manje od 30 kilometara. Put je uzan, pun krivina, a kad se još formiraju kolone, učini se da je do trubača mnogo dalje. Do Guče se još može i iz Ivanjice i iz Kraljeva preko sela Kaona.

Pri povratku, saboraši bi trebalo da budu mnogo oprezniji nego pri dolasku. U petak ili subotu uveče, obično se iz trubačkog krkljanca ili kakve šatre izvuče se poneki rođeni Fanđo odnosno Šumaher, koji se pun piva i ponesen trubačkim melodijama koji diraju srce dočepa volana, pa onda nastane pravi reli od Guče do prve policijske patrole. Posle parkiranja, koje, naravno, valja platiti, jer i organizatori Sabora nešto moraju zaraditi, na redu je lakši deo gučanskog života - uživanje pod šatrama. Najlepše je sedeti u šatrama u centru, pod lipom, u crkvenoj porti.

Tu sviraju najbolji orkestri, igraju najlepše saborašice, a pod šatrama svi posetioci biće, garantovano, viđeni. Pod šatrama, ove godine, biće uobičajeno - jagnjetine, prasetine i svdbarskog kupusa, piva i sokova, viskija i rakije, kafe i kisele vode, a dužina boravka po šatrom svakako će najviše, kao i obično, zavisiti od debljine novčanika. Za one kojima je pomenuti predmet u kome se drže pare izuzetno tanak, ostaje da sa prolaza između šatri krive vratove, udišu mirise reš pečene jagnjeće kožice ili slaninice, i posmatraju kako oni unutra masnih brada i brkova gutaju pomenute specijalitete, a iznad njih skaču polugole mlade saboršice. Jedino što je za sve isto jeste truba, koja se podjednako čuje i pod šatrom i na ulici.

Saboraši koji od igranja kola više vole đuskanje uz pivo i trube prošlih godina pravili su neviđene spektakle kod Spomenika trubi u samom centru gradića. Tu se količina piva popijenog u satu uglavnom merila hektolitrima. Kako će biti ove godine, oni koji dođu videće svojim očima. Mesta za provod ima još. Kafanice po gučanskim sklonjenim uličicama, dobar provod je i ispred zadruga po okolnim selima, pa pod malim šatorčićima razapetim oko stadiona, u koje staje tek dvoje ili troje, a sasvim lepo može se piti i veseliti i u gepeku kola, gde se zatim može i zaspati.

U Turističkoj organizaciji Dragačeva kažu da je Guča popunjena skoro 90 odsto, pune su i sobe domaćina ka Arilju, Ivanjici, a ove godine, od stranaca, očekuje se posebno mnogo Nemaca. Već juče u gradu je bilo i Nemaca i Italijana, Makedonaca, neizbežnih Slovenaca, FrancuzaÖ Sve ostalo stvar je umeća onih koji bez trube ne mogu. Pevanje, igranje, sviranje, dozvoljeno je na svim mestima u gradu, ograničenja nema, pa "napred". Guča je ipak samo jednom u godini dana.
Tekst i foto Zoran Šaponjić

Izvor: Glas Javnosti

 ZATRUBILO!

"Guča je simbol tradicionalnih vrednosti, a Egzit simbol modernih tendencija", rekao ministar Bojan Dimitrijević otvarajući 46. dragačevski sabor trubača u Guči


Na Saboru, koji ove godine traje od 30. avgusta do 3. septembra, učestvovaće 40 trubačkih orkestara sa oko 1.000 muzičara

Pucnjima iz prangija sa okolnih brda, podizanjem saborske zastave i pesmom "Sa Ovčara i Kablara" u Guči je juče svečano otvoren 46. dragačevski sabor trubača.
Saborašku zastavu na jarbol ispred Spomenika neznanom trubaču podigao je u ime Vlade Srbije ministar za trgovinu, turizam i usluge Bojan Dimitrijević, koji je rekao da je sabor u Guči "najveći srpski brend u međunarodnim razmerama".
- Od 400 manifestacija koje se godišnje održavaju u Srbiji, Guča je jedna od dve koje su u svetu prepoznatljive i koje Srbiju afirmišu po folkloru i narodnom stvaralaštvu. Guča je simbol tradicionalnih vrednosti, dok je novosadski muzički rok festival "Egzit" simbol modernih tendencija - izjavio je ministar Bojan Dimitrijević po otvaranju Sabora, dodavši da će Vlada u okviru Nacionalnog investicionog plana uložiti 50 miliona evra u razvoj turizma. Dimitrijević je naveo i da je Guča simbol srpskog gostoprimstva i pozvao strane investitore da ulažu u Srbiju.
Centru za kulturu i turizam u Guči, glavnom organizatoru Sabora trubača, juče su predstavnici "Zastava automobila" predali na korišćenje vozilo "zastava poli", a ključeve je direktoru Centra Adamu Tadiću uručio ministar Bojan Dimitrijević.
Na Saboru, koji ove godine traje od 30. avgusta do 3. septembra, učestvovaće 40 trubačkih orkestara sa oko 1.000 muzičara, a očekuje se da Guču za pet dana poseti oko 600.000 gostiju iz zemlje i inostranstva. Pored finalnog takmičenja trubačkih orkestara koje će se održati u nedelju i koje bi trebalo da otvori premijer Vojislav Koštunica, veliko interesovanje saboraša vlada i za tradicionalni ponoćni koncert, koji će biti održan u subotu, kao i za koncert Orkestra Bobana Markovića sa gostima, koji je sutra uveče.
Ulaz na ovogodišnji Sabor trubača je besplatan, a jedino će se naplaćivati ulaznice za subotnji ponoćni koncert 16 najboljih srpskih trubačkih orkestara, i to po ceni od 300 dinara, što je protivvrednost jednog tanjira svadbarskog kupusa ili oko 400 grama prasećeg pečenja.
(A. D. - AG.)

Protest protiv organizatora i neba!

Privatni ugostitelji juče su protestovali zbog veoma loših uslova za postavljanje šatri na mestima pored reke Belice. Oni su se žalili na preveliko blato na delu igrališta i neuređen prilaz preko mosta, što ih je onemogućilo, kako kažu, "da normalno rade", iako su svako mesto platili po 500.000 dinara. Kao dokaz loših uslova rada novinarima su pokazivali blatnjave čizme i odeću, što i nije bilo neobično, s obzirom na to da je u većem delu dana u Guči pljuštala kiša. Prodavci Aco Popović iz Čačka i Nikola Stanković iz Užica tvrde da već imaju štetu od oko dva miliona dinara jer nisu u mogućnosti ni da postave šatre, zbog čega će tužiti mesnu zajednicu Guča i tražiti naknadu štete.
Predsednik Mesne zajednice Guča Miroslav Radojičić kaže da je izuzetno nepovoljno vreme jedini razlog za nepripremljen teren, i da će organizatori učiniti sve da pripreme teren na kome su prodajna mesta.

Izvor: Press

ŠIZENJE POD JELICOM

U subotu u Guči više od 100.000 ljudi divljalo uz zvuke trube, u porti crkve gostovali Izraelci, Nemci i Francuzi

Milane, pa ovde je sve pijano, rekla je jedna gospođa ulazeći u selo

Nema više šatora kraj reke Belice, puteljci i staze su asfaltirani

Prilaz Guči sa planine Jelice u subotu je odavao istu sliku kao i godinama i decenijama do sada - gust dim koji se izvija iz mirne dragačevske doline svedočio je da je mnogim jagnjićima i prasićima majka zakukala tokom priprema za najveći trubački događaj u svetu svih vremena.
Subota, pretposlednji dan 46. dragačevskog sabora trubača u Guči, bila je u znaku značajne izmene u programu: šatre u crkvenoj porti koje su se prethodnih godina ustalile kao poprište potresnih scena koje su uključivale mlak svadbarski kupus po cenama "kao sa Marsa" i trubačke orgije koje su se završavale praznim buđelarima i punim srcima ustupile su mesto omanjoj bini i na njoj - pristojnom kulturno-umetničkom programu!
Izabrane su najlepše muške i ženske narodne nošnje, svirali su orkestri Bojana Ristića, Demirana Cerimovića, a srpskoj publici poklonili su se i Francuzi iz benda "Ci Slav", nemačka grupa "Kajne feršpil", kao i gosti iz Izraela iz grupe "Marss Dondurma", ("Sladoled Marss").
Događaj je ove godine, reklo bi se, mnogo "umiveniji" nego nekada. Nema više šatora kraj reke Belice, ututkanih u brda smeća i sa "kamperima" koji su čikali sudbinu svaki put kada iziđu, rizikujući da se strovale u prljavu reku. Tu je sada betonski kej "u najavi". Stadion je ograđen visokom betonskom ogradom, a puteljci i staze koji su se pretvarali u reke blata su asfaltirani.
Medicinski tehničari koji su dežurali u ambulantnim kolima rekli su nam da nije bilo mnogo potrebe za reagovanjem lekara, i pored toga što se u subotu očekivao odziv od preko 100.000 ljudi:
- Nemamo puno intervencija, mahom nam dovode pripite ljude kojima je više potreban san nego ispiranje želuca - govori jedan od njih.
Ipak, utisak da je Guča potpuno pripitomljena pogrešan je, o čemu su svedočili prizori neverovatne raskalašnosti na seoskom trgu kod spomenika trubaču, na koji su se već od ranog popodneva "okačili" pijani klinci sa dvolitarskim flašama piva u rukama, a put koji vodi ka selu vrveo je od improvizovanih kampova i bivaka sa neobičnim stanarima koji su izgledali kao da su došli pravo sa Ravnogorskog sabora.
- Milane, pa ovde je sve pijano - rekla je starija gospođa ulazeći u selo. Njen suprug je zblanuto, kao da je video duha, posmatrao rasklaćenog "četnika" koji se, go do pojasa a od pojasa u nekakvim prnjama, drao "iz mozga" dok mu je ispod šajkače sa nacrtanim znakom marihuane liptio znoj.
Naravno da je sve pijano. Ipak je ovo bila - Guča.
N. Kostic

Truba na mesečini

Centralni događaj, kao i svake godine, bio je ponoćni koncert na stadionu. Ove godine na njemu su učestvovali, pored ostalih, orkestri Feata Sejdića iz Bojnika, Dejana Lazarevića iz Požege, Elvisa Ajdinovića iz Surdulice, a "domaće boje" branio je orkestar Jovice Pavlovića. Nažalost, bilo je i onih koji nisu mogli da priušte kartu pa su otišli na pivo i pljeskavice od 150 dinara. Ulaznica za ponoćni koncert je koštala 400 dinara!

Izvor: Press

Boban Marković preksinoćnim koncertom podigao dragačevske saboraše na noge

Maestro opet zapalio Guču

Nastupam na mnogim festivalima po svetu, ali se s ovim ništa ne da uporediti. Ovo je broj jedan, zbog ljudi i zbog atmosfere - rekao je majstor

Boban Marković, kralj Guče i srpske trube, preksinoć je ponovo zapalio Guču i to ovog puta kao - ekselencija. Samo što je proglašen za ambasadora Guče i Sabora, primio akreditivna pisma za ceo svet, dohvatio je trubu, poterao momke iz orkestra i - Guča je planula. Dok je on svirao, na stadionu kraj Belice bio je neviđeni krkljanac od njegovih obožavatelja iz celog sveta, ulice po Guči za to vreme bile su - poluprazne.

- Sviram na desetinama raznih festivala po svetu, ali, s Gučom se ništa ne da uporediti. Ona je broj jedan. Volim da sviram ovde, zbog ljudi, i zbog atmosfere. Znam koliko je ljudi došlo zbog mene - poverio nam se preksinoć Boban, samo koji tren pre nego što je stupio na pozornicu i - pre nego što je stadion pred njim eksplodirao.

Kralj ostaje kralj, ali je preksinoć u Guči svirao još jedan, mlađi - Bobanov sin Marko. Dva kralja na sceni. Dok je mlađi s trubom briljirao pred punim stadionom, stariji je svakim gestom pokazivao da Marko to radi baš onako kako ga je otac naučio.

- Marku je uspelo da me prevaziđe i zato je za 18 rođendan i dobio orkestar na poklon. Ja sam sada samo jedan važan član orkestra - otkrio nam je Boban pre koncerta.

Kako Boban i Marko vole i Sabor i Guču preksinoć su pokazali i na koncertu kada ni trena nisu štedeli ni sebe ni orkestar, ali i pre svirke - puna dva sata na velikoj sceni na stadionu uštimavali su instrumenta, mikrofone, zvučnike...

- Znam da me ovde vole zbog trube i svirke, ali, istina je i da umem s publikom, znam da im uđem pod kožu, da napravim pravu atmosferu, i zaista, uvek se trudim da oni koji dođu na koncert pamte moju svirku, da im ostane u ušima barem još sedam dana - pričao nam je Boban preksinoć u Guči.

Nije majstor ni preksinoć zaboravio da pomene da je pre dvadeset i neku godinu upravo u Guči napravio prve korake ka trubačkoj slavi. U međuvremenu u Guči je pobeđivao, uzeo sve nagrade koje su se mogle osvojiti, sve do 2001. kada je rešio da se više na takmiči..
- Tada je bilo mnogo teže, danas je meni ovde neuporedivo lakše svirati. Sećam se prvog dolaska u Guču, tada sam osvojio drugu trubu, takmičenje je bilo žestoko, konkurencija velika... Posle dve godine bio sam prva truba Guče, taj uspeh ponovio sam 1991. godine, zatim 1998, 2001. Od tada se ne takmičim, rešio sam da se povučem, takmičenje sam ostavio mlađima - kaže Marković.

Bobanov sin Marko, osim trubačke, ovih dana u Guči je i - filmska zvezda. Na Saboru u Guči prošle godine snimani su kadrovi filma "LJubavni sabor u Guči", u kome Marko igra glavnu ulogu. Sada je film završen, i Marko i Boban sa nestrpljenjem čekaju da film izađe u bioskope, pred publiku.
      

TRUBAČI - ADVOKATI, LEKARI...

- Mi smo ovde po malo i domaći bend. Moji trubači su sve sjajni momci, sve lekari, advokati, inženjeri... Oni su toliko dobro skinuli srpsku muziku, toliko dobro sviraju "Đurđevdan". "Moravac, "Kalašnjikov" i ostalo, da već u Minhenu i okolini sviraju neka srpska veselja. Zovu nas Srbi, domaćini koji u Nemačkoj hoće da čuju trubače - kaže Vladimir Šaponjić, Novovarošanin rodom, menadžer orkestra ´"Kajn foršpil", ili "Bez predigre", koji je u Guču, treću godinu za redom stigao iz Lancuta, kod Minhena.

NEMCI SE NAVUKLI NA RAKIJU

- Treću godinu zaredom smo u Guči i jedva čekamo da dođemo i dogodine. Ovde je provod neverovatan. Sreli smo mnogo naših sunarodnika. Srpsku muziku vežbamo i sviramo poslednjih četiri-pet godina, samo što smo uz srpsku muziku primili i neke ovdašnje običaje, pa mnogo pijemo rakiju, mnogo jedemo jagnjeće pečenje i mnogo kasnimo na koncert. Iz Guče idemo u Vrnjačku Banju, a onda, u utorak uveče sviramo u Višegradu - kaže vođa orkestra Kajn foršpil iz Lancuta, kod Minhena, Valentin Godenbauer.
      
   
   

Priča filma je baš saboraška. Govori o dečaku, trubaču sa juga, koji zajedno sa ocem sanja da osvoji prvu trubu Guče i o njegovoj ljubavi prema "beloj devojci" sa zapada Srbije, čiji otac takođe sanja prvu trubu Guče. Gučanski Romeo i Julija proći će čitav niz peripetija, protivljenje oca devojčice, dečak s juga pobediće u Guči, otac devojke dozvoliće ljubav i sve će završiti hepiendom.

- Ni sanjao nisam da ću jednog dana postati glumac, ali, eto, i to se desi. Trubu sviram godinama i lakše mi je svirati nego - glumiti, ali i reditelj filma je sličan Bobanu - nije strog, traži kvalitet i sve je dobro prošlo. Prihvatio sam da radim film jer je to priča o trubi, o ljubavi koja se prepliće sa trubom, želeo sam to da radim i srećan sam zbog svega - kaže Marko.

Dok su Boban i Marko preksinoć pred ponoć žarili i palili stadionom, iza scene, strpljivo, na red su čekali orkestri iz pola sveta da posle majstora i oni izađu na scenu i pokažu šta znaju od trube. I oni koji su imali sreće da preksinoć na tren zavire iza scene mogli su tamo da vide neverovatnu, lepu potvrdu da je Guča zaista svet, svetski festival. Udružili se orkestri iz Francuske, Poljske, Makedonije, Nemačke, Švedske, Poljske, Izraela, i tiho, da ne smetaju majstoru na sceni, iza - sviraju "Odu radosti"... Trenutak ushićenja u Guči!
Tekst i foto Z. Šaponjić


Izvor: Glas Javnosti