Soma Devi poslednja na svetu govori jezik Dura
Sa staricom umire i jezik
Autor: L. Joksimović | 19.01.2008 - 06:00


Soma Devi Dura, 82-godišnja baka koja živi u seocetu na Himalajima, poslednja je osoba na planeti koja govori jezik Dura. Zna na stotine narodnih priča i pesama etničke zajednice Dura, koja danas broji 5.000 ljudi, ali je veoma lošeg zdravlja. Nepalski lingvisti se nadaju da će se njeno zdravlje popraviti i da će uspeti da je snime, kako bi sačuvali trag o jednom od stotine azijskih domorodačkih jezika koji izumiru.

„Ona je kao sunce koje sedi na planini“, govori Kedar Bilaš Nagila, koji je do sada prikupio 2.300 reči izumirućeg jezika za svoj doktorat. „Ako baka umre, budućnost jezika Dura će biti maglovita, nesigurna ili je uopšte neće biti“, dodaje Nagila.
U želji da završe izradu rečnika jezika Dura, koji pripada porodici tibetansko-burmanskih jezika, i prikupe što više podataka o kulturi kojoj preti večni zaborav, brojni naučnici se bore za ozdravljenje bake i planiraju da je vode na lečenje u Katmandu, prestonicu Nepala.
Soma Devi, skoro slepa i delimično gluva, živi sa suprugom i šestoro dece u himalajskom selu Duradanda, oko 80 kilometara zapadno od Katmandua. Oni, međutim, ne govore taj jezik, a jedina prijateljica sa kojom je baka mogla da razgovara na maternjem jeziku preminula je prošlog avgusta. Soma Devi sa prijateljima i porodicom razgovara ili na nepalskom ili na jeziku gurung.
U Nepalu se govori više od 100 jezika i dijalekata, ali mnogi su ugroženi, delimično i zbog toga što se predavanja u školama drže na nepalskom ili engleskom. „Kada sam išao u školu, imao sam dva prijatelja iz naroda Dura koji su govorili nepalski, ali nisu znali ni reč svog maternjeg jezika“, rekao je 38-godišnji Nagila i dodao da je Soma Devi pravo blago. On živi u nadi da će deca iz zajednice Dura biti ohrabrena da uče maternji jezik, kao što neki drugi uče latinski ili sanskrit.
„Tako bi moglo da se sačuva nasleđe jedne zajednice koja je na ivici izumiranja“, zaključio je Nagila.
Malobrojni nepalski zvaničnici su počeli da se zalažu za očuvanje jezika Some Devi i do sada su napravljene dve knjige za decu.
Jedan od oštrih udaraca brojnim domorodačkim jezicima zadala je i politika „jedan jezik - jedna nacija“ dinastije Šah, kraljevske porodice koja vlada Nepalom od 18. veka. Tako se u zemlji južne Azije na granici izumiranja nalazi 96 odsto nepalskih jezika, od ukupnih 126. Ironija je pak da dinastija Šah potiče iz naroda Dura.
Međutim, takva situacija ne pogađa samo stanovništvo i kulturu naroda Nepala, jer lingvisti veruju da na svake dve nedelje u proseku iščezne jedan od ukupno 6.500 jezika u svetu. Izumirući jezici mogu biti očuvani jedino ako ljudi ponovo počnu da podižu decu učeći ih jezikom zajednice u kojoj žive, a ne nacionalnim jezikom.

Evropski jezici kojima preti nestajanje
Aragonski - Španija, broji nešto više od 12.000 govornika na teritoriji španske autonomne pokrajine Aragon.
Korzikanski - ostrvo Korzika. Zvaničan je jezik pored francuskog, a ima velike sličnosti sa italijanskim.
Kornski - Velika Britanija. Pripada bretonskoj grupi keltskih jezika.
Griko - južna Italija i Sicilija, moderan grčki dijalekat.
Livonski - Letonija i Estonija. Pripada ugro-finskoj grupi jezika, i veruje se da ga govori samo 35 osoba.
Arvantski - Grčka. Varijetet albanskog koji govori etnička grupa Arvanti.
Severnofrizijski - Nemačka. Govori ga oko 10.000 ljudi u Severnoj Friziji.
Mirandeski - Portugalija. Romanski jezik koji govori manje od 5.000 ljudi na severoistoku zemlje.
Bretonski - Francuska. Keltski jezik koji se govori u Bretanji.
Friulijanski - Italija. Romanski jezik sa severoistoka italije, koji govori oko 600.000 ljudi.

Odumiranje jezika u Istri
U Istri većina stanovnika govori čakavskim ili kajkavskim narečjem. Na zapadnoj obali se većina podjednako dobro služi i italijanskim, ali u istim naseljima postoji i stanovništvo koje govori autohtonim istro-romanskim jezikom - istriotskim. Na istoku, u nekoliko sela žive Istrorumuni ili Ćići, stanovništvo rumunskog porekla koje govori vlastitim istro-rumunskim jezikom, a koji je mešavina rumunskog i hrvatskog. Govornici istro-rumunskog, kojih je oko hiljadu, žele očuvanje njihovog idioma, jer ne postoji nijedna knjiga na istro-rumunskom. Neki lingvisti tvrde da je istriotski u stvari derivat istro-rumunskog, a drugi da se radi o dva različita jezika.

Izvor: Blic