Suficitarna i "fakultetska" zanimanja

Sa diplomom ili bez nje - posla nema

Posao bezuspešno čekaju optičari, profesori marksizma, krojači, maturanti gimnazije, arheolozi, etnolozi, sociolozi...

BEOGRAD - Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na tržištu rada najčešće bezuspešno posao čekaju oficiri, optičari, prodavci specijalisti, profesori marksizma, krojači tekstila, maturanti gimnazije, hemijski laboranti, radio i televizijski mehaničari, prehrambeni tehničari...

- Problema sa zaposlenjem imaju i učitelji i saradnici u nastavi sa četvrtim stepenom obrazovanja, pošto njih više niko ne želi u svojim školama. Uglavnom se traže oni sa višim obrazovanjem - kažu u ovoj službi.

Deficitarna zanimanja, ili zanimanja za kojima postoji velika potražnja su prevodioci, magistri nauka farmaceutike, doktori medicinskih nauka, vozači autobusa, fotoreporteri, zastupnici osiguranja i menjači novca.

Čest problem predstavlja to što nezaposleni uglavnom nisu raspoloženi da putuju na posao iz svog grada čak ni u najbliže mesto, pa je neretka situacija da je neko zanimanje u jednom gradu deficitarno dok u prvom "komšijskom" mestu dosta ljudi tog profila sedi kod kuće i čeka posao. Slučaj u Kikindi govori u prilog ovoj tvrdnji jer škole godinama ne mogu da popune desetak slobodnih radnih mesta za predavače i defektologe, pa se angažuju učitelji koji su najbliži struci. Profesori matematike, fizike i muzike takođe fale, a oni mogu lako da dobiju posao u nekoj od seoskih škola, za šta pomenuti predavači uglavnom nisu raspoloženi.

Za razliku od njih, prema podacima NSZ, lako se zapošljavaju profesori engleskog, francuskog i nemačkog jezika. Dosta se traže diplomirani matematičari i informatičari, dok veoma malo posla ima za arheologe, etnologe, sociologe, filozofe i druge društvene struke.
Poslednjih godina fakultetska diploma nije dovoljna za posao, već se sve više traže dodatne veštine, poput znanja stranih jezika i rada na kompjuteru, sposobnosti za timski rad, komunikativnost... Poslodavci su sve zahtevniji, a u Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode da njihova služba za savetovanje nezaposlenih svakako svima ukaže na trenutnu sliku na tržištu rada. Zbog toga, najčešće mladi, ali i oni stariji, pohađaju razne kurseve ili rado odlaze na prekvalifikaciju kako bi lakše došli do posla.
V. V.


Izvor: Glas Javnosti

Moji prijatelji - ona radi kao prodavacica u pekari, a on kao pomocnik u gradjevinskim radovima, posla ima.

posla ima, ali kakvog?
..i zelimo li svaki posao da radimo?
..pa makar kukali i ispijali pivo iza dragstora