Zašto se dobrim ljudima dešavaju loše stvari? Prvo je netačna tvrdnja da se dobrim ljudima dešavaju loše stvari. I tu je ključno ko i na osnovu čega definiše šta je dobro, a šta loše? Mnogo ljudi misle za sebe da su dobri, a rade loše stvari. Pošto svaka radnja ima posledice, zbog njihovih loših dela ih stižu loše posledice. Ali umesto da isprave to što loše rade, kako ih ne bi više stizale loše posledice, oni nastavljaju pogrešno da misle da su i dalje dobri, ali da im se dešava nepravda i tako se vrte u krug.
Zašto Bog dopušta nepravdu? Pa netačno je da je dopušta. Ko definiše šta je pravda? Pravda nije nešto izolovano što je neki čovek umislio u svojoj glavi bez potvrde u realnosti. Šta je pravda, to ne određuje čovek. Čovek može samo da prepozna ili ne prepozna šta je pravda na osnovu onoga što se dešava u praksi. To što se dešava u realnosti, to je pravda, dakle to što je Bog dopustio da se dešava je pravda po definiciji. A ovi koji misle da Bog dopušta nepravdu, jednostavno nisu prepoznali šta je pravda u tom nekom konkretnom primeru na koji misle i ne shvataju da su napravili greške u svom razmišljanju i pogrešnim logičkim konstrukcijama.
znači,pošto je bog dopustio da se mnoga deca radjaju npr slepa,u bolovima,sa mnogim deformitetima itd itd ni kriva ni dužna-i TO je pravda,čisto zato što..eto dešava se,bog je to dopustio i sve kul? alal ti vera majstore
Kad razmišljam o Bogu, u posljednje vrijeme mi pada na pamet čuveni film Matrix.
Zašto stvari prosto ne bi mogle funkcionisati na taj način?
Sve da si najgenijalniji fizičar i matematičar, nećeš otkriti pravu istinu jer si napravljen da funkcionišeš na taj način, misliš to što misliš i razvijaš se u skladu sa prirodom vrste. U startu si izbaždaren, naštimovan, podešen na taj način. I naravno da ti neće otkriti da si u Matrixu jer bi narušili prirodu simulacije.
Kao i Arhitekt u filmu, vjerujem da su od starta, od svih verzija, izabrali najbolju — onu koja je mogla da radi, da dugoročno raste i da se razvija. Patnja tjera vrstu da evoluira, niže oblike da prelaze u više. Da hiljadama godina nismo bili plijen nikada ne bi naučili da se branimo. Da nismo umirali od gladi i žeđi ne bismo efikasnije dolazili do hrane i vode. Da nema bolesti ne bismo razvili medicinu. Prosto se ni za šta ne bismo morali pomučiti i rizikovati. Da naši preci nisu radili pod pritiskom, moranjem, prijetnjom, patnjom, bolovima i užasom, ostali bi na mnogo niskom stupnju razvitka na kom bi samo jeli, razmnožavali se i spavali. Kao krokodil u bari. Djeluje mi da nas konstantno tjeraju da evoluiramo, a da toga nismo ni svjesni — baš kao što roditelji tjeraju djecu da uče, rade zadaću i idu u školu, iako bi dječiji 'Bog' bio onaj koji bi ih oslobodio bilo kakvih obaveza, napora, truda, zalaganja, brige i rada.
Tema: 
