Večeras, Gospođo, u Kneza na balu,
Igraćemo opet burni vals, ko prije;
S radošću na licu minućemo salu,
Kao da nikada ništa bilo nije!

A zatim će doći veseli kadrili,
Muzika će strasna da huji ko bura;
Gospođe će biti u mletačkoj svili,
Gospoda u ruhu od crnog velura.

Zatim će vlastela u zbore da tonu!
Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu,
Stariji o nebu, o starom Platonu,
I o skolastici, Svetom Avgustinu.

Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale,
U meke fotelje, ne slušajuć' tezu,
I napisaću vam, hitro, ko od šale,
Jedan tužan sonet na vašu lepezu.