https://www.youtube.com/watch?v=3-ykF0BHhas



Potpuno nova generacija: Kompanija „Almaz Antej“ otkrila specifičnosti raketa S-500

NAORUŽANJE
12:39 18.06.2019(osveženo 12:56 18.06.2019)

Zamenik generalnog direktora za naučni i tehnički razvoj koncerna „Almaz-Antej“ Sergej Druzin rekao je da rakete sistema protivvazdušne odbrane S-500 mogu da rade i van atmosfere.

„S-500 ima širi opseg ciljeva. Sistem se može koristiti i za borbu protiv balističkih ciljeva svih tipova. To je zahtevalo povećanje energetskih potencijala lokacionih sredstava, kao i pravljenje novih raketa koje mogu da rade izvan atmosfere, gde je aerodinamička kontrola nemoguća“, rekao je Druzin.



Protivraketni sistem Iskander M sa krstarećim raketama R-500


Pored toga, on je istakao i da su lokatori S-500 izgrađeni na bazi aktivnih faziranih rešetki, u kojima nema predajnika, tako da signal generiše sama antena.

„U njenom sastavu postoje pojačala relativno male snage, koja se faziraju na poseban način. Umesto elektro-vakuumskih uređaja, napona od 30 do 40 kV, koriste se uređaji napona ne više od 27 V. Ovo značajno pojednostavljuje zadatak i pozitivno utiče na pouzdanost, kao i na operativnu bezbednost“, istakao je Druzin.

Kako portal navodi, Druzin je pojasnio da aktivne fazirane rešetke obezbeđuju potpunije karakteristike kada je reč o izrečenoj snazi i širini spektra primenjenih signala.

„Danas je tehnologija proizvodnje aktivne fazirane antenske rešetke (AFAR) u preduzećima koncerna savladana u potpunosti. Lokatori su proizvedeni i testiraju se u okviru ispitivanja novog sistema“, zaključio je Druzin.

Ranije je saopšteno da će se borbene jedinice za S-500 pripremati u Tverskoj vojnoj akademiji vazdušno-kosmičke odbrane „Maršal Žukov“.
(Sputnjik)

OBJAVLJEN SNIMAK EKSTREMNOG TESTA "KALAŠNJIKOVA":
Moćno rusko oružje izdržalo je čak 587 gađanja, a pogledajte kako GRMI tokom rafalne paljbe! (VIDEO)

PLANETA
28.09.2019. 13:17h
Koncern "Kalašnjikov" objavio je snimak "ekstremnog testa" automatske puške AK-74M, čiji je cilj bio da se testira snaga oružja tokom rafalne paljbe.

Za testiranje je pripremljeno 26 šaržera kapaciteta 30 metaka, pri čemu je testirani mitraljez bio iz 2014. godine i već je imao neki stepen habanja.

 https://www.youtube.com/watch?time_continue=164&v=-F2CVO8KI9Q



Specijalista koncerna gađao je neprekidnom rafalnom paljbom, menjajući šaržer jedan za drugim, sve do potpunog prestanka rada oružja.

 

Nakon 587 gađanja, na testiranoj puški AK-74M polomila se cev u blizini prednjeg žleba, a na samom žlebu se pojavila vatra. Nakon hlađenja na automatu su otkriveni tragovi diskoloracije (površina oksidnog filma), istopili su se žleb i omotač cevi kalašnjikova napravljeni od poliamida, cev oružja se iskrivila, a u šaržeru mu se zaglavila patrona.


Istovremeno su povratni mehanizam i mehanizam za okidanje, kao i zatvarač ostali netaknuti.

 

Predstavnici koncerna "Kalašnjikov" istakli su da, prema zahtevima Ministarstva odbrane Rusije, oružje mora da izdrži 180 gađanja rafalnom paljbom. Ovakav tempo paljbe nije normalan za oružje i pre ili kasnije dovodi do njegovog uništenja. Na taj način su stručnjaci koncerna ustanovili da AK-74M ne samo da ispunjava zahteve Ministarstva, već ih i nadmašuje.

 

Automatska puška kalašnjikov (AK) je oružje koje je ušlo u vojsku SSSR-a 1949. godine. Pušku je razvio Mihail Kalašnjikov. Trenutno su AK i njegove različite modifikacije najrasprostranjenije malokalibarsko oružje na svetu.

 

Kurir.rs/Sputnjik Srbija

Foto: Printscreen/Youtube

НЕБЕСКИ ШТИТ СА ЗЕМЉЕ:
Све о самоходном ракетном систему земља-ваздух 2К12 Куб! (ВИДЕО)

 01-10-2019 11:27
Можда, ни једно оружје икада произведено није имало толико историјског утицаја, као ракете земља-ваздух произведене у Совјетском Савезу. Првобитно замишљене да осигурају одбрану Совјетског Савеза, од напада америчких бомбардера током хладног рата, прве совјетске ракете земља-ваздух су одлучно утицале на след догађаја, кад су обориле прве америчке извиђачке авионе У-2 изнад СССР и Кубе. Совјетске ракете земља-ваздух које су испоручене Северном Вијетнаму, током рата у Вијетнаму узеле су велики данак америчким авионима током рата. Нова генерација ракета земља-ваздух током Октобарског рата 1973. године, представљала је велико изненађење за израелску авијацију која је имала приличне губитке, баш од тих ракета. До данашњег дана, совјетске (руске) ракете земља-ваздух обезбеђују одбрану ваздушног простора многобројних земаља у свету. Баш због тога не изненађује велик број произведених ракета земља-ваздух, које су и данас у употреби, међу којим и самоходни ракетни систем 2К12 Куб.

2К12 Куб (Фото: јутјуб)

Почетак рада на ракетама земља-ваздух
Сергеј Корољев је прве совјетске (руске) експерименте са ракетама земља-ваздух, радио још пре избијања Другог светског рата. Међутим, његови даљи радови на овим експериментима нису завршени, због одлуке да се Корољев затвори у гулаг, под оптужбом да подрива совјетску власт. Током рата Црвена армија је експериментисала са употребом ракета каћуша као баражним противавионским ракетама.

После велике победе у Другом светском рату, Стаљин је наложио да се немачки конструктори пусте на слободу, и да се формирају мешовити тимови за производњу ракета земља-ваздух заснованих на немачкој технологији, на чијем челу су били совјетски конструктори. Совјетски конструктор Исаиев предводио је тим за развој совјетског ракетног мотора на течно гориво, чија технологија је заснована на немачком оригиналу. Током четворогодишњег развоја, утврђено је да развој ракета са немачким упутствима има доста проблема. Стога је Стаљин наредио свом шефу тајне полиције, да спроведе „немилосрдно решавање проблема“ и у што краћем року омогући да Москва добије ракете за одбрану од америчких бомбардера. Берија, шеф тајне совјетске полиције НКВД, је био толико ригорозан у експлоатисању руских инжењера и немачких инжењера-затвореника, да је конструкторски биро К-1, ракетни систем противваздушне одбране С-25 беркут развио у рекордном времену. Ова прва произведена ракета на западу је била позната као САМ-1 гилд (Guilde).

После Стаљинове смрти, развој совјетских ракета земља-ваздух усмерен је у више праваца, који су омогућили развој ракетних система земља-ваздух С-75 двина, С-75М волхов, С-125 нева, 2К11 круг, С-200 вега, као и новије ракетне системе С-300.

Један од најзначајнијих ракетних система земља-ваздух совјетске производње, засигурно је самоходни ракетни систем 2К12 куб.

Куб
Развој самоходног ракетног система земља-ваздух средњег домета, познатог још и као ЗРК-СД Куб (Квадрат), започео је у конструкторском бироу Торопов ОКБ-134, у Тушину 1959. године. Систем је требало да замени противавионске топове С-60 калибра 57 мм, који су користили радарско навођење, а били су у саставу оклопно-механизованих јединица Совјетске армије. Из неких разлога развој куба започет је у раним шездесетим годинама двадесетог века. Највероватније, један од разлога је и тај, што је наведени конструкторски биро добио могућност, да увидом у технологију ракета ваздух-ваздух АИМ-9Б сајдвиндер, добијених из Кине, утврди могућност њихове примене и као ракета земља-ваздух.

Као резултат тога, као и због одређених развојних проблема, прототип ракета земља-ваздух 9М9 куб, није тестиран све до 1965. године. Почетак увођења у наоружање сада већ самоходног ракетног система 2К12 куб, уследеће током јануара 1967. године, иако је и тада било одређених проблема у завршној фази развоја. Упркос одређеним проблемима, ракетни систем 2К12 куб први пут је виђен на великој паради у Москви 7. новембра 1967. године, и одмах је добио НАТО ознаку САМ-6 геинфул (Gainfull). Извозна варијанта система куб добила је назив квадрат.

Састав система 2К12 Куб
Самоходни ракетни систем земља-ваздух 2К12 куб, намењен је за за ПВО трупа и важнијих (мањих) објеката на државној територији од напада из ваздушног простора, разних врста летелица са малих и средњих висина и даљина. Првобитно куб је био замишљен за ПВО маневарских јединица, а пре свега оклопних бригада.

Основна ватрена јединица овог система је батерија, која у свом саставу има:

– уређај за пренос података о циљу (УППЦ) 9С417М, који служи за пријем и обраду података о циљу и за предају података у батеријски радар за навођење;

– радарску станицу за осматрање и навођење 1С91М са осматрачким радаром 1С11 и радаром за навођење 1С31;


– четири самоходна лансирна оруђа 2П25М1 или 2П25М2Е која су намењена за превоз, навођење и лансирање три ракете;

– два возила за превоз и претовар ракета АППР 2Т7М.

– електроагрегат ПЕС-100.

Возило за превоз и претовар ракета 2Т7М је у ствари модификовани средњи камион ЗИЛ 131, који је опремљен надградњом за превоз три ракете 3М9МЕ (3М9М3Е), за манипулисање ракетом користи хидрауличну дизалицу 4033Б.

Зглобно возило 9Т22Б је у ствари модификовани камион ЗИЛ 157КВ, који служи за превоз до шест ракета.

Станица за контролу и одржавање 2В-7, изграђена је на шасији камиона УРАЛ 375 и користи се за тестирање и оправку радарском система 1С91 и самоходног лансирног оруђа 2П25.

Контролно испитна станица 2В-8 служи за контролу целог комплекса ракете 3М9МЕ.

 На шасији камиона ЗИЛ 131 израђен је контејнер за пренос компресованог ваздуха 9Г-22, за потребе ракета 3М9. Тело се састоји од десет резервоара.

Компресорска станица УКС-400 је на шасији камиона ЗИЛ 131.

Возило за припрему пројектила (технолошка колица) МС 1761 и МС 1761, служи за монтажу, преглед и склапање пројектила 3М9МЕ.

Ракете земља-ваздух су типа Вимпел 3М9МЕ или 3М9М3Е.

У саставу дивизина РС ПВО Куб има осматрачко-радарску станицу Р-40 са осматрачко-аквизицијским радаром 1РЛ-128Д-1 и радар за мерење висине ПРВ-16Б или ПРВ-9.

Срце сваке батерије је радарска станица и четири самоходна лансирна оруђа.

Откривање, праћење и означавање циља код овог система је радарско. Ракете се лансирају након што глава за самонавођење захвати циљ. Систем вођења ракета је полуактивно радарско самонавођење. Једноканални је по циљу, на који се може лансирати више ракета (највише две, при чему се мора пазити на темпо гађања). Даља граница зоне уништења је око 25 километара, а ближа 3-5 километара, док је максимална висина гађања око 14 километара ако се ради преко система УППЦ 9С417М, а ако се ради само преко РСтОН 1С91М висина гађања је 10 километара, а минимална 25 метара. Вероватноћа уништења циља једном ракетом је од 0,4 до 0,8 а са две од 0,74 до 0,96. Брзина ракете је 2,5-3 маха а управља се помоћу покретног крмила на задњем делу. Ракета је опремљена близинским упаљачем који се активира 15-17 метара од циља.

Битан недостатак овог ракетног система ПВО је зависност употребе сва четири гусенична возила са по три ракете (целе батерије) од једног радара за откривање, праћење и „озрачавање“ циљева. Уништавањем или „заслепљивањем“ овог радара, батерија је неупотребљива, изузев у условима добре оптичке видљивости, када се може користити телевизијско-оптички визир.

Да би се уочени недостаци отклонили, систем куб је прошао кроз више фаза модификација, који су на крају довели до настанка 9К37 бук.

Куб је произведен у две основне верзије 2К12 Куб и 2К12Е Квадрат (извозна верзија), док су модификоване верзије понеле ознаке 2К-12М куб М (куб М1, куб М2, куб М3 и куб М4).

Куб је извезен у око 25 земаља света, у којима је био и још је у наоружању.

Куб код нас
Након што се ракетни систем куб, добро показао у Октобарском рату 1973. године, одлучено је да се и јединице ЈНА опреме овим одличним системом ПВО. Први примерци стигли су у јединице ЈНА већ 1975. године. Самоходни ракетни систем куб налазио се у саставу самоходних ракетних пукова  Армија копнене војске ЈНА.

По распаду СФРЈ, све самоходне ракетне системе куб (изузев једног дивизиона који остаје у саставу ВРС) преузима новоформирана ВЈ. У саставу ВЈ, ракетни систем куб се издваја из састава копнене војске  и уврштава се у Корпус ПВО ВЈ. Кубови ВЈ били су распоређени у 60., 230., 240., 310., и 311. самоходном ракетном пуку ПВО.

Данас су самоходни ракетни системи куб који су у саставу Војске Србије, распоређени у 250. ракетној бригади ПВО. Бригада у свом саставу има три самоходна ракетна дивизиона који су наоружани системом куб.


У плану је модернизација ракетног система куб који се налази у саставу Војске Србије.

Куб у рату
Своју прву ратну премијеру, ракетни систем куб имао је током Октобарског рата 1973. године. Тада је од укупног броја оборених израелских авиона, чак 30% оборио ракетни систем куб. По речима израелских пилота, у случају кад би према авиону кренула ракета куб, ништа се није могло учинити како би се авион спасао од уништења.

Општи распоред РЈ ПВО Египта покривао је и главну групацију аеродрома уз Нил и западније од њега. На пример, правац Исмаилија – Каиро браниле су две бригаде РЈ ПВО опремљене РС СА-75Мк двина/ С-75М волхов (САМ-2) и С-125 нева (САМ-3) и један дивизион опремљен РС 2К12 куб (САМ-6) с 26 ватрених положаја по дубини. У складу с таквим груписањем РЈ ПВО и начином употребе ловачке авијације развијена је и мрежа ВОЈ и ВОСт од Суецког канала у дубини, и то ВОЈ у две и ВОСт у три линије.

По резултатима дејства, РЈ ПВО оцењене су као високо ефикасне, с тим што је по оценама Команде ПВО Египта најефикаснији био ракетни систем 2К12 куб, а затим С-125 нева. Нема поузданих података о броју лансираних ракета по сваком РС и обореном авиону (према неким подацима та бројка се креће од 4 до 6 ракета по авиону).

На самом завршетку рата, Израел је успео да зароби неколико исправних батерија система куб. Припремајући се за обрачун са ПЛО и сиријским снагама у долини Бека, израелске снаге су добро проучиле ракетни систем куб. Израелци су закључили, да је ракетни систем куб тако конципиран, да се може ефикасно одупрети свакој познатој врсти активног ометања, те да је једина противмера његово уништење. Према израелским изворима у операцији Мир за Галилеју јуна 1982. године, у долини Бека израелска авијација уништила је око 30 ракетних батерија сиријске ПВО.

Ирачани су своје кубове употребљавали током рата са Ираном од септембра 1980. године па све до августа 1988. године. Током операције Пустињска олуја, ирачким батеријама куб, приписује се неколико обарања америчких авиона Ф-16, као и оштећење једног стратегијског бомбардера Б-52Г.

Током граничног спора између Либије и Чада 1987. године, либијске послуге на кубовима нису биле ефикасне.

И на простору СФРЈ, било је неколико обарања од стране ракетног система куб. Највреднији плен самоходног ракетног дивизиона куб из састава ВРС био је Ф-16Ц пилота Скота О. Грејдија. Њега је изнад Мркоњић Града 2. јуна 1995. године оборила ракета куб, док се Грејди катапултирао, и након шест дана је спасен у спасилачкој мисији.

Током рата 1999. године, ракетне батерије система куб ВЈ биле су успешне у преживљавању. Од готово 400 испаљених противрадарских ракета АГМ-88 харм, уништена су само три радара. Током рата није евидентирано нити једно обарање НАТО авиона од стране система куб ВЈ.

Закључак
Од самог свог настајања, самоходни ракетни систем земља-ваздух 2К12 куб, представљао је опасну претњу савременим авионима. Након успешног представљања током Октобарског рата 1973. године, када је успео да обори готово 30% свих израелских оборених авиона, одлучено је да се и бивша ЈНА опреми овим ракетним системом. Тако је овај одличан систем ПВО стигао на наше просторе.

Одлуком да се систем куб модернизује, јасно говори да је Војска Србије задовољна употребом овог ракетног система, и да није тако лако спремна да се одрекне услуга овог одличног самоходног ракетног система ПВО.

Како изгледа када 2к12 КУБ испаљује ракете погледајте на снимку:

https://www.youtube.com/watch?v=OdDAtHumZeg





Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com

НОЋНА МОРА ЗАПАДА-ШТИТ „ПРОМЕТЕЈА“:
 Русија ће изградити непробојни систем ПВО

 30-09-2019 11:36

Тај систем има способност обарања свих типова ваздушних циљева, укључујући и оне који се налазе у ближем космосу, који лете хиперзвучном брзином итд. Новинари и експерти су високо оценили могућности перспективног ПВО/ПРО система С-500 „Прометеј“. Очекује се да ће по параметру борбение ефикасности овај систем превазиће све савремене комплексе ПВО.



Универзални ратник
Главна карактеристика ракетног система ПВО/ПРО С-500 „Прометеј“ у односу на свог претходника С-400 „Тријумф“, је способност пресретања не само аеродинамичких циљева, него и балистичких ракета. И то на знатно већим даљинама, а посебно када се говори о висинама.

Обједињене функције противваздухопловног и противракетног система на јединственој платформи омогућавају ефективну заштиту великих урбаних целина и важних индустријских зона. Конкретно, С-500 може да заштити и силосе у којима се налазе интерконтиненталне балистичке ракете. Тачније, копнену компоненту стратегијских ракетно-нуклеарних снага.

Детаљне техничко-тактичке карактериситке овог системе се налазе у режиму војне тајне. Како наводи руски војни експерт Михаил Ходанерок „С-500 ће по зони ефективног домета, ватреној моћи, и степену заштите од електронског ометања значајно премашити систем С-400“. Његова највећа предност ће бити мобилност. Време преласака из маршевског у борбени режим неће трајати дуже од пет минута. „Прометеј“ ће се моћи веома брзо транспортовати авионским путем и пребацити на било коју тачку из које ће покривати војску.

Ходаренок прецизира, да ће С-500 имати способност да пресреће непријатељске објекте који се налазе у космосу. Та зона ће достизати висину од 200-250км. Конкретно, његова ватрена моћ ће бити усмерена на уништавање војних сателита који се крећу у нижој земљиној орбити. Поред тога, оваква висина ће омогућити пресретање путање којом се крећу интерконтиненталне балистичке ракете. Дакле, овај систем ће моћи да одбије и потенцијални нуклеарни напад, који би био усмерен на Русију.


Претпостављени ефективни домет ракете које ће користити С-500 „Прометеј“ ће износити око 600км. Овај ПВО/ПРО систем ће плотунски моћи да гађа и до 10 балистичких циљева који се крећу изузетно великом брзином. Њихова брзина том приликом може да достигне вредности и до 7,000 м/сек. „Прометеј“ ће моћи да обара и бојеве блокове перспективних хиперзвучних ракета у завршној фази лета. Неће бити поштеђени на најсавременији ловци пете генерације.

Интегрисани систем ПВО екстремног домета
 „Прометеј“ ће бити веома покретљив.Основне компоненте ће бити размештене на провереном 50-тонском тешкашу БАЗ-69096 који се налази на десет точкова. Осам точкова на овом камиону, од укупно 10, ће бити погонски. Мотор који је интегрисан на ово возило може да генерише и до 500 коњских снага. Ово је довољно да камион са свим компонентама система С-500 оствари брзину и до 50 км/ч. На неревном терену, ван путева, ове вредности ће разумњиво бити мало мање.

Услед изузетно високе сложености пројекта перспективног ракетног система С-500 „Прометеј“, временски период до његовог усвајања у оперативно наоружање је нешто дужи него што је то уобичајено.Наиме, војни експерти су већ сагласни, да ће „Прометеј“ бити прва платформа такве врсте у свету, која ће моћи да се ефективно бори против масивног ракетног напада у којем потенцијални противник неће штедети ракете које лете хиперзвучном брзином.

Приликом његовог пројектовања решена је још једна изузетно важна ствар. Овај систем ће бити интегрисан у јединствен систем одбране са осталим системима ПВО средњег и великог домета. „Прометеј“ ће моћи да делује у садејству са системима С-400, С-300ВМ4 и С-350 „Витјаз“. Непријатељ ће се морати својски потрудити да би пробио један овакав ракетни кишобран. Иако се верује да било који систем ПВО може да буде „оборен“ једновременим ударом великог броја ракета, С-500 ће постати изузетак од овог правила.

Приликом тестирања током прошле године „Прометеј“ је успео да обори ваздушни циљ на даљини од 500км. То је за 100км више, од крајњег домета било ког другог система који се тренутно налази у оперативној употреби. Да подсетимо, „Тријумф“ може да обори циљеве на даљини до 400км, а овај систем је рекордер у свету по овом параметру.

Прво себи па после другима

Први дивизиони ових система ће ући у оперативну употребу у наредне 2-3 године. Према речима првог човека државне корпорације „Ростех“ Сергеја Чемезова, прва серија „Прометеја“ ће ући у серијску производњу крајем наредне године. Иако Русија не намерава да овај систем продаје трећим земљама пре него што опреми своју војску, интересовање за његовом потенцијалном набавком постојано расте у свету.

Конкретно, турски председник Реџеп Таип Ердоган је пре извесног времена најавио могућност заједничке руско-турске производње система „Прометеј“. Напомињено да је Турска у Русији набавила ракетне ПВО системе С-400 „Тријумф“ без обзира на гласна негодовања САД тим поводом. Овим потезом пропао је велики посао око набавке америчких ловаца пете генерације F-35 који је већ увелико био потписан.

Нема никакве сумње да НР Кина има амбиције да набави перспективне далекометне системе С-500 „Прометеј“. Ова земља је у Русији већ набавила неколико дивизиона ракетног система С-400 „Тријумф“.

Руски системи ПВО имају велики успех на међународном тржишту наоружања и војне технике. Русија је у међународним размерама учврстила суверену позицију, када је у питању производња ракетних ПВО система високе класе, који значајно превазилазе западне аналоге. То се не односи само на далеко квалитетније техничко-тактичке способности, него и на далеко повољнију цену приликом њихове набавке и експлоатације.

Ово признају и војни експерти који долазе из држава које су чланице НАТО. Коначно, ракетни систем ПВО С-400 „Тријумф“ у комбинацији са комплексом обалске одбране „Бастион“ и оперативно-тактичким ракетним системом „Искандер-М“ поуздано могу да покрију комплетне регионе од евентуалног удара споља. Ово су признали највиши официри који командују Северноатлантским војним савезом.

https://www.pravda.rs/ratni-izvestaji/vesti/2019/9/29/ostrooki-radar-ubica-zasto-se-americki-f-35-ne-moze-sakriti-od-ruskog-radara-struna-1/

"ОШТРООКИ „РАДАР-УБИЦА“:
Зашто се амерички F-35 не може сакрити од руског радара „Струна-1“?

 29-09-2019 15:21

Борбене летелице које су направљене на основу „стелтне“ технологије немају шта да траже на небу изнад Русије. Без обзира на огромне суме новца које је америчка војна индустрија потрошила на развој и производњу ловаца пете генерације и стратегијских бомбардера, њихова способност је веома упитна „у судару“ са новим типовима руских радара. Један од њихових „џелата“ може да постане бистатички радар „Струна-1“...

АМЕРИЧКА НОЋНА МОРА!
Руски мега ракетни систем С-500 прошао све тестове у Сирији

 02-10-2019 09:45

У Сирији су тестирани најважнији елементи руског ПВО система С-500 „Прометеј“, наводи лист „Известија“ позивајући се на изворе у Министарству одбране Русије и војној индустрији.



Како наводе извори листа, током тестирања стручњаци су идентификовали „одређене проблеме“ у раду технике, али су они врло брзо отклоњени.

Такође се прецизира да су испитивања завршена и да су била успешна.

Како је навео бивши заменик главног команданта ратног ваздухопловства Русије за интегрисани систем противваздушне одбране ЗНД генерал-пуковник Ајтеч Бижев, током тестирања која претходе испорукама система оружаним снагама, посебна пажња посвећује се непркидном раду свих њихових компоненти, преносе РИА Новости.


Према његовим речима, техника је „тестирана у тешким техничким и климатским условима и ради буквално до хабања“.

„Само такав режим рада омогућава нам да идентификујемо недостатке. Након тога, сви кварови и проблеми се сумирају, активирају и ради се на њиховом отклањању“, рекао је Бижев, додавши да је Сирија веома погодна за такве тестове, јер је тамо увек вруће и има пуно прашине.

Генерал је додао да радар мора непрекидно да ради јер је ситуација у Сирији нестабилна и противавионске снаге стално морају да покривају радарско поље.

Нови систем ПВО

Производња С-500 почела је у јуну. Како је навео генерални директора „Ростеха“ Сергеј Чемезов, Русија ове системе још увек неће продавати „ни за какаве паре“, већ се они праве првенствено за руску војску.

Радијус дејства система је 600 километара. Он ће моћи да открива и истовремено погоди до десет балистичких мета које лете брзином до седам километара у секунди. Такође ће моћи да погађа бојеве системе хиперзвучних ракета.

Према карактеристикама систем С-500 ће значајно превазилазити противракетни систем С-400 који је већ у употреби, као и свог америчког конкурента систем „Patriot Advanced Capability-3“.




Извор: vostok.rs