Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Руски заштитни корпус - хероји др.св. рата  (Pročitano 16459 puta)
28. Dec 2017, 19:09:33
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
Руски заштитни корпус
Из Википедије, слободне енциклопедије
Руски заштитни корпус  (rus. Русский охранный корпус, nem. Russisches Schutzkorps Serbien) је био корпус састављен од руских емиграната, који се борио на страни нацистичке Немачке за време Другог светског рата. Посебно је учествовао у борбама протви припадника НОВЈ. За вријеме постојања корпуса у његовом саставу је било 17.090 војника, од чега су око 11,5 хиљада били емигранти, док су остатак били совјетски грађани.[1]


Митрополит Анастасиј Грибановски, обилази Руски корпус у Србији.

Након немачке инвазије на Совјетски Савез и партизанског устанка у Србији, на идеју о оснивању корпуса који би чинили Руси емигрирали после Октобарске револуције и грађанског рата дошао је генерал Михаил Скородумов, ветеран Белог покрета.

Како су немачким окупацијским снагама хитно биле потребне помоћне јединице у борби против све јачег комунистичког устанка крајем лета и ујесен 1941. године, као и за одржавање мира и реда. Према речима првога заповједника, генерала Скородумова, након што би се угушили комунистички устанак, он је требало да их одведе натраг у Русију, да помогну Немцима у борби против Црвене армије. На почетку се ова јединица звала Одвојени руски корпус (нем. Дас Абесондерте Руссисцхе Корпс) и отприлике једну годину, Бела руска група за заштиту фабрика (нем. Wеиссруссисцхер Wерксцхутз). Првобитно су га сачињавале бивше руске избеглице пред комунистичком совјетском влашћу, тзв. Бели, који су у раздобљу између два рата живели у Југославији, нарочито у Србији. Они су, због свога противљења комунизму били добровољци на немачкој страни.[2]

Скородумов је био болестан и стар и већини руских емиграната био је непознат. Њега су Немци ухапсили 14. септембра 1941, и у року од месец дана на његово место поставили његовог начелника штаба, генерал-потпуковника Бориса Штајфона, бившег царског и Врангеловог официра. Он је на том положају остао до смрти - скоро до самог краја рата. Првобитни су планови били скромни: војска од неких 3000 официра и војника организованих у три пука, са сврхом заштите од саботажа и напада индустријских погона и рудника који су радили за Немце. Немачки официр који је одиграо значајну улогу у организовању Руске групе за заштиту фабрика, био је пуковник Ерих Кевиш, начелник штаба војног заповедника за Србију. Шеф руског обавештајног уреда у Србији, генерал-мајор Крејтер, руски емигрант који је раније вероватно служио у немачкој војци, био је задужен за регрутовање и одабир. Јединица је била под надлежношћу опуномоћеног посланика за привредна питања у Србији, али је трошкове опремања и издржавања сносила српска влада. Корпус је у почетку носио старе руске униформе. Међутим, у периоду од једне године, војска је постала двоструко већа од почетне величине и њене су се одговорности прошириле.[3]

Ране акције[уреди]
Већ у мају 1942. године, Кевиш је предложио реструктурирање Руске групе за заштиту фабрика, већу повезаност са Вермахтом. Након дужег разматрања, врховна команда немачке војске је 29. октобра 1942. године наредила реструктурирање групе, преименовавши је у Руски заштитни корпус и подређујући је у сваком погледу војном заповеднику за Србију. До децембра 1942. корпус је имао 7500 војника од којих су сви били Руси, иако су неки од њих били из других делова југоисточне Европе, а не само из Србије. Заповедни језик био је руски. Немачки официри за везу морали су сарађивати с руским (бившим царским) официрима. Након реструктурирања неколико је Немаца прикључено уз сваку јединицу да надзиру дејство корпуса, како би се осигурала потпуна немачка контрола и боља обука и заповедништво, а корпус је, уопштено говорећи, постао повезанији с немачким снагама него пре.

Попут јединица Српског добровољачког корпуса, јединице Руског заштитног корпуса биле су подређене оној немачкој дивизији на чијем су подручју биле смештене или одговарајућем немачком подручном или окружном заповедништву, кад је била реч о подручју које је било под бугарском окупацијом. За разлику од Српског добровољачког корпуса, Руски заштитни корпус био је потпуно развијени део немачких оружаних снага, чији су припадници од 1. децембра 1942. принуђени да полажу заклетву Адолфу Хитлеру. Припадници Руског заштитног корпуса носили су комплетне немачке униформе и имали немачка документа. Велики проблем за корпус је био недостатак људства, па су у корпус примани људи у својим шездесетим годинама и то са само чиновима обичних војника или подофицира. Осим регрутовања руских емиграната с подручја изван граница Србије и Југославије, будући да је тамо избор био нужно ограничен, корпус се такође покушао повећати регрутујући совјетске ратне заробљенике. За ту су се стратегију одлучили у децембру 1942. године док је још трајало реструктурирање. У марту следеће године у корпус је пребачено око 300 совјетских заточеника, али према свему судећи с толико мало успеха да се програм више није поновио.[4] Припадницима корпуса је обећавано да ће имати повлаштени положај при добијању земље у Русији након рата јер се претпостављало да ће комунистички режим пасти.[4] РЗК је све време тражио војну самосталност и пребацивање на Источни фронт.

Надзор се спроводио преко немачког официра за везу. Припадници Руског заштитног корпуса су веровали да ће у новој Русији, под немачком окупацијом, наступити за њих повољне околности. Према оцени Немаца, Заштитни корпус се у стражарској служби, а делимично и у рату против партизана, "показао и доказао као поуздан“. При 104. ловачкој дивизији су били ангажовани 1. и 2. пук, нарочито за осигурање производње у Крупњу, Бору и Мајданпеку и за осигурање Дрине. 3. пук је осигуравао железницу у долини Ибра и рудник Трепча код Косовске Митровице.

Пораз[уреди]
Прилику за окршај са јединицама Црвене армије, а не партизанима, РЗС је добио у октобру 1944. У то време у корпусу је служило 11.197 људи. Тада је из назива имена корпуса избрина одредница „заштитни“, пошто је корпус изгубио своју првобитну улогу услед тешких борби усред којих су се нашли војници корпуса. Тешке губитке корпус је имао како у неуспелим покушајима да се спречи продор партизана и Црвене армије у Србију и током повлачења преко планинских предела Босне у Словенију. Генерал Борис Штајфон је умро у Загребу 30. априла 1945 од инфаркта. После изненадне смрти генерала Штајфона, командант корпуса је постао козачки пуковник Анатолиј Рогожин. До завршетка рата главнина корпуса је успела да напусти територију Југославије и предала се Британцима. У тренутку капитулације у корпусу је остало само 5.584 људи. За непуне четири године кроз њега је прошло 17.090 људи, а укупан број ратних губитака (погинули, тешко рањени и нестали) је био око 6.709.[5]

Рогожин је планирао да преда свој корпус Британцима и избегне заробљавање од стране Црвене или Југословенске армије. После тешке расправе са Немцима, Рогожин је наредио марш према Клагенфурту и предају Британцима заједно са Српским добровољачким корпусом и словеначким домобранима.

РСК се предао Британцима 12. маја 1945. Одмах после предаје, корпус је основао сопствени камп у Келербергу. Совјети нису знали за овај камп све док им доушник из друге руске квинслишке формације није одао његов положај. Избили су сукоби између официра корпуса и агената Смерша. За разлику од козака из Линца и ветерана Руске ослободилачке армије, Британци су спасили корпус од насилне репатријације, цитирајући одредбу споразума из Јалте по коме припадници РСК не спадају под бивше совјетске грађане и стога не могу бити изручени Совјетском Савезу. Оним припадницима корпуса који јесу били совјетски држављани (укључујући и припаднике других руских квинслишких јединица који су побегли у овај камп) Британци су издавали лажне документе да их спасу репатријације.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Руски_заштитни_корпус
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
 Smile
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
Joш мало слика ...

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

333.jpg
(71.49 KB, 800x570)
222.jpeg
(166.79 KB, 800x524)
1111.jpeg
(200.52 KB, 800x653)
« Poslednja izmena: 28. Dec 2017, 19:18:29 od Гамбино »
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu

Zodijak
Pol
Poruke 1113
Гамби, ти овде верглаш комунистичку пропаганду, само је овде тумачиш са наци становишта и лапрдаш исте небулозе као комуњаре, само тамо где се они згражавају, ти се одушевљаваш. А у ствари се ради о пропаганди и подметачинама...
Шта мислиш зашто се Руски заштитни корпус тако звао?

Руски белогардејци су по окупацији Југославије и Србије били потпуно неутрални, него тек пошто су партизани почели са ликвидацијама белих Руса по Србији у лето 1941 (највероватније по директивама Коминтерне из Москве) су Руси почели да се самоорганизују у војне јединице за самоодбрану. Иначе, комунисти су већ ликвидирали око 300 белих Руса, пре било каквих организовања Руса у формације под окупационом управом.

Узгред, поменуо си Скородумова, првог команданта тог корпуса, и да су га Немци хапсили. Шта мислиш зашто се то догодило? Зато што је Скородумов намеравао да тај корпус делује независно од Немаца, искључиво као самоодбрамбена милиција Руса у Србији која неће имати везе са немачким плановима и пројектима. Немци су га ухапсили, пошто је одржао говор војницима где је тврдио да су они независни од Немаца и да се боре за себе.

А други командант корпуса, који је био најдуже командант,и који је сарађивао са Немцима, Борис Штејфон је био Јеврејин.

Ево га:





Додуше, Јеврејин обраћен у хришћанство, али ипак јеврејског порекла и презимена, а нацисте су Јевреје гледали као расу, а не као вероисповест.

Из овога већ можемо да видимо сложеност ситуације на терену у то време, и да ствари нису биле црно-беле, као што то комунистичко-наци пропагандисти хоће да прикажу.

Иначе, што је битно, Руски заштитни корпус није исто што и козачке формације и друге "руске" формације које су деловале под немачком командом. Рецимо козачке формације у окупираној Југославији су биле одвојене од Руског заштитног корпуса и нису чак имали исте погледе на свет.

Руски корпус је у ствари имао јако затегнуте односе са немачком командом, током већине рата су одбијали да носе немачке униформе и ознаке, већ бивше Југословенске и српске и сукобљавали су се са усташама и шиптарима, који су формално били на истој страни као и они. Такође су се сукобљавали са Дражиним четницима, када су их нападали.

Иначе, већина квислиншких "руских" формација за време рата су била састављена од екс војника Црвене Армије, "бели" елементи су ту били мањина, једини изузетак је био Руски корпус у Србији, углавном састављен од Белогардејаца или њихове деце.

Белогардејци су били руски националисти и монархисти, и уопште нису имали симпатија за нацистичке планове спрам Руса, који су били потпуно јасни још из "Мајн Кампфа".

А нису сви који су се борили против Бољшевика током Руског грађанског рата били белогардејци.

Рецимо, Пјотр Краснов, вођа пронацистичких Козака је био немачки човек и агент још 1918, где је водио некакву "Донску републику", насталу у хаосу револуције и под патронатом Немачке, која је окупирала западне делове Русије по дилу са Бољшевицима.

За време Другог светског, он и његови Козаци се не боре за Русију слободну од комунизма, већ су му Немци обећали да ће бити вођа некакве марионетске "козачке" државе под немачким патронатом.

Андреј Шкуро, други козачки вођ, јесте био члан Белогардејских формација за време Руског грађанског рата, али је из њих избачен још тада од стране Врангела због недисциплине. За време другог светског Шкуро и његови козаци су деловали на подручју Југославије, углавном на територији Славоније.

Козаци су били под директном командом Фон Панвица, и нису били везани за Србију као Руски корпус.
Велик број козака под немачком командом су били совјетски грађани, који су прешли на немачку страну, не стари козаци из времена грађанског рата, који су углавном били матори и чинили командни део.

Дакле, сарадња Руског корпуса са Немцима је била изнуђена и настала као одговор на физичке ликвидације од стране комуниста, где су се Немци понудили да буду покровитељи и савезници, и чак и тада су деловали углавном као самоодбрамбена полицијска снага, која није била баш у најсрдачнијим односима са Немцима. Дакле, нешто слично односу четника Момчила Ђујића и Италијана.

Стога, Белогардејци нису били одушевљени сарадници нациста као што овде представљаш, нити су били са њима толико због антикомунизма, јер су нацисти такође били антируси и словенофоби, који су Русију видели као своју будућу колонију.

Они који су сарађивали су сарађивали из изнуђености, не због идеологије а предводио их је Јеврејин. Други, поупут разних козачких формација су сарађивали из свог личног рачуна. А највеће руске квислиншке пронацистичке формације на источном фронту су предводили Андреј Власов, бивши комуниста и екс генерал Црвене Армије, и Бронислав Камински, такође екс комуњара.

Тамо где нису били присиљени да сарађују са Немцима ради физичког опстанка, Белогардејци су одбијали сарадњу са њима. Дењикин, најпознатији вођа Белогардејаца је одбио било какву сарадњу са Немцима и да им да икакву подршку.

Припадници Руског корпуса, насупрот комунистичкој пропаганди нису учествовали у злочинима и држали су се углавном пасивно за време рата, где су већина њихових акција била усмерена на одбрану. Козаци су били друга прича, и њих бркају са овим првима.

Зато су могли да мигрирају на Запад после рата, за разлику од Козака који су испоручени Совјетима и ликвидирани. Иначе, ветерани Руског корпуса у Америци се нису крили и живели су под својим именима и презименима отворено, и водили су руске организације тамо. Нису их гониле ни јеврејске организације, јер нису били умешани у холокауст и тешке злочине.

Нешто слично је пример Ђујића и његових људи.

Уосталом, погледај руску Википедију, која је ту много избалансиранија, за разлику од агитпропа који си поставио:

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81

П.С

Joш мало слика ...

Брате, то су ти припадници козачке резерве, не припадници Руског корпуса. Опет бркаш разне формације, само зато што их сматраш "Русима" и антикомунистима.

Руски корпус није исто што и Козачка резерва (касније Козачки СС корпус), као ни Руска ослободилачка армија Андреја Власова, бившег Стаљиновог генерала. Иначе, Руски корпус је имао другачије униформе и ознаке од ових других који су углавном носили немачке униформе и ознаке.

Руски корпус:














Власовци (углавном екс војници Црвене армије):









Козаци:










Притом су постојале како посебне козачке јединице (са слика), тако и козаци који су били део Власоваца.

Дакле, различите јединице, различитог порекла и погледа на свет, које су под извесним околностима и тренуцима биле под заједничком командом...

После се направи поједностављена слика и ретардирана црно-бела прича о колаборантима.


П.П.С

Гамби, да ли знаш да је вођа руских фашиста у Манџурији, Константин Родзаевски на крају дао подршку Стаљину и СССР, јер је тврдио да је Стаљин у ствари обновио руски патриотизам и престао да буде класични бољшевик?

Чак је Родзаевски отишао да живи у СССР, али је после ипак ухапшен и стрељан, јер је тадашњи режим био познат по неповерењу. Но, занимљиво је гледати ту трансформацију екс фашисте у национал-бољшевика.

Опет, најпознатији Руски колаборанти за време рата су били екс комунисти и стари бољшевици типа Власова и Каминског.
« Poslednja izmena: 29. Dec 2017, 09:19:31 od ganderoleg »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 21826
Zastava Борча
mob
Qtek 小米
ganderoleg хвала на информацијама, ниси ништа лоше написао, слажем се ... само си дао јаснију слику и додао неке боје које српска википедија нема. Иначе ја нисам ништа коментарисао.
IP sačuvana
social share
Z
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
ko ce da kopa toliko ponovo jbt...

IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost

....volim Republiku Srpsku.....

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 3093
mob
Nokia 
Jel ovo iko procitao?
IP sačuvana
social share
Edit by chelavi1: Potpis uklonjen zbog duzine!
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu


Svevišnji će ovde imati puno posla

Zodijak Taurus
Pol Muškarac
Poruke 1214
Zastava Eindhoven
Da.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.172 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.