У праву си, то је заиста тако и немам ништа против закона који би штитио права државних службеника који су у непосредном контакту са странкама, поготово оних који раде у државним фирмама које нису у повлашћеном положају и које не уживају подршку владе.

Живим у Борчи, радим у Београду и оба места имају сличан проценат већинског српског народа, значи нема националне мањине (т.ј. свих нац.мањина заједно) која чини бар 15% популације града.
Да си читао устав (жали Боже што си полагао државни испит) знао би да само средине где одређена национална мањина прелази или чини тачно 15% популације може добити право на своје писмо које ће користити у службеној употреби.
Ово није север Србије, Борча (86,71% Срби) и Београд (89,92% Срби) не испуњавају те услове, зато што све остале националне мањине укључујући и православне немају заједно ни 15% удела у становништву.

Према томе у твојој средини на северу Србије, је заиста тако као што и пишеш, али овде код нас у Београду је у употреби само једно једино службено писмо, а то је ћирилица.
Међутим стока не поштује устав, режим ћути, јер ћутање је знак одобравања.
Пази најлакше је државним службеницима дати отказ или недељу дана одмора и буквар, ако не зна српско писмо, али шта ћемо са другом страном.

На крају крајева, припадници мањина су најпоштенији, они ће пре писати на ћирилици, такви сигурно неће урлати на државне службенике, ако им закон налаже да морају да набаве неки ''папир'' да би добили други ''папир'', они ће то ћутке поднети, без ритања.
Зна се ко на крају буде стока, то је увек наша стока у 99,99 % случајева.

п.с. да не говоримо колику штету нам наноси коришћење оба писма укључујући и треће које је све присутније, мислим на енглески алфабет, зато што неке ознаке губе сваки смисао ако се напишу на другом писму и мешају се са другим ознакама.

значи...прво кажеш ово:


а онда ово:



 

како можеш да кажеш "да си читао устав" а онда потврђујеш оно што сам написао?

Па делимично су у праву, то стоји, али си заборавио ту одредбу устава или си површно учио. 
А пошто ниси ништа изнео против мог излагања, слажеш се да у Београду нема другог службеног писма осим ћирилице.

па не баш...

Само у средини где је његов језик сврстан поред српског као званични језик. У осталим срединама он мора да ангажује тумача ... рецимо ни једна београдска државна фирма неће примити допис на страном језику, осим ако пошаље поштом, али поштом можеш послати и бомбу.