Pa i Staljin je Joža!

Јосиф Стаљин - Друг Јожа   мада и Тито је Јосип,схватам забуну.

Брз си Расиме 

Када су на Јалти Черчил и Рузвелт скренули пажњу Стаљину да папа има неке захтеве, Стаљин је одговорио:

"Колико тај папа има дивизија?"


е то је, људи моји, победа. 

Имао је човек стварно интересантних мисли :

When we hang the capitalists they will sell us the rope we use.

The people who cast the votes don't decide an election, the people who count the votes do.

Death is the solution to all problems. No man - no problem.

Ideas are more powerful than guns. We would not let our enemies have guns, why should we let them have ideas.

e jbg...pa nemoj tepati...lepo napisi ime

pa,pametan covek.na lep,uctiv,a kratak nacin im je objasnio koliko mu se jebe za zahteve tog idiota.
hahahaha!!!!  ne secam se ovoga,al super je. 
jedna od najvise izvrnutijih(u smislu pogresno prevedenih i pogresno rpotumacenih) izjava ikada.
ali,zapad ostaje zapad.ne mos' mu objasniti.

Tolbuhin i Ždanov se vraćaju kući
25.09.2009.


Ruska inicijativa da se imena sovjetskih vojnika vrate beogradskim ulicama

Sovjetski maršal Tolbuhin i general Ždanov mogli bi ponovo da dobiju svoje ulice u Beogradu.

Kao što su bili prve žrtve poslovične srpske "ideološke maštovitosti", koja menja imena ulica posle svake promene vlasti, sovjetski maršali bi, nakon inicijative ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina, mogli da budu prvi koji će ponovo da se nađu na tablama beogradskih ulica. Tako ćemo umesto Makenzijevom ponovo šetati Tolbuhinovom, ili Ždanovljevom umesto Resavskom.

Svedoci smo da sve više beogradskih ulica na svojim tablama ima ispisano po nekoliko imena. Tako je Svetogorska ulica neslavni rekorder jer je čak sedam puta menjala svoj naziv, a iza nje je odmah Dečanska ulica sa jednim imenom manje.

Tokom 19. veka ulice su imena dobijale spontano kao Čaršijska ili Abadžijska ulica, a tek 1872. godine obavljeno je celokupno imenovanje beogradskih ulica. Prvo ideološko preimenovanje ulica bilo je 1903. godine nakon dolaska dinastije Karađorđević na vlast, ali kralj Petar Karađorđević nije dozvolio da se promene nazivi svih ulica već su ostala imena kneza Mihaila, kneza Miloša i kralja Milana. Sledeće ideološko menjanje bilo je posle Drugog svetskog rata, a zatim posle 2000. godine. U poslednjih devet godina više od 1.500 ulica u Beogradu je dobilo novo ime. Uprkos ovoj "čistki" zanimljivo je da se ime Josipa Broza Tita zadržalo u četiri beogradska naselja- Boleču, Boljevcima, Dobanovcima i na opštini Palilula.

Predsednik Socijal-demokratske unije Žarko Korać kaže da je Srbija u poređenju sa drugim postkomunističkim zemljama manje menjala imena ulica. "Rusi su dosta promenili, na primer u Petrogradu su vraćena sva imena ulica pre revolucije. Kod nas se ulice nisu mnogo menjale zato što je Milošević hteo da uspostavi kontinuitet sa prethodnim režimom, pa je ostavljao imena ulica, samo su nekima vraćana stara imena", objasnio je Korać i dodao da je Beograd jedini grad na svetu koji je imao ulicu Čarli Čaplina još za života ovog umetnika.

Korać smatra da države koje olako menjanju imena žele na taj način da promene svoj društveni i politički sistem.

"Oni se ne mogu praviti kao da određeni period u istoriji nije postojao i ne mogu menjati istoriju. Mi smo i ranije lutali i bilo je dosta sukoba u komisijama koje su odlučivale o imenima ulica. To su bili ideološki razlozi i pokušaj da se izbriše istorija. Ne može da se pamti samo ono što se želi, kao što je Aleksandar Vučić predlagao da se Bulevar Zorana Đinđića preimenuje u Bulevar Ratka Mladića, a svi naprednjaci su sada to zaboravili", rekao je Korać.

On kaže da je protivnik menjanja imena ulica.

"To mi nije simpatično, osim ako se ne radi o nekim posebnim slučajevima kao što je to bila ulica Geogi Gergiju Deža, koja je dobila ime po rumunskom komunisti koji ni po čemu nije zadužio Srbe. Zoran Đinđić je bio u pravu kada je govorio da ko napravi ulicu, on treba da joj da i ime", smatra Korać.

Istoričar Radoš Ljušić kaže da se u Srbiji često menjaju imena ulica zato što smo nestabilni i kao društvo i kao država.

"Tome doprinose učestale promene vlasti sa stranačkim obeležjima bez posebnih značaja. Takođe, uzrok za promenu imena ulica je netrpeljivost u borbi između dve dinastije Karađorđevića i Obrenovića, a zatim i ideološki sukob između partizana i četnika. Upravo su ti ideološki sukobi najgori i videćemo da su najveće promene imena ulica bile tokom 1945. i 1946. godine, a zatim od 2000. godine", objasnio je Ljušić.

On je dodao da su za razliku poslednjih promena, Karađorđevići 1903. godine promenili samo imena nekih ulica, a one glavne su zadržali.

"Promena imena ulica je čista glupost i ja sam protiv toga. Grad se stalno menja, nove ulice mogu da dobiju nove nazive, one kojima hoće da menjaju stare", predložio je Ljušić.

Мислим да се одступило од теме.расправа личи за и против Русије.Нема идеалног човека,нације и државе а ја мислим да треба видети на који начин су улице мењале називе од 1997 године посебно од 2000-те када је то радила комисија не питајући превише грађане као што то ради ДОС па нас уводи у ЕУ,НАТО,Партнерство за мир без да је ико икада питао народ на референдуму.Ово препуцавање никуда неводи.Треба бити прагматичан у глобалу шта добија мо а шта губимо,али то немешати са овим називима улица.научни форум се звао парафразирам "како србија поштује хероје" и тада је Русије покренуо питање али то смо требали да сами поставимо небитно за Совјетске генерале,јер смо многе улице назвали по онима који су Србима увек радили о глави радећи за своје интересе.На Новом београду има улица које носе чудне називе али су зато хероји из балканских ратова и Првог и Другог светског рата заборавњени али зато нису Мекензи и многи комунисти који су Србији нанели зла онолико.Од Русије можете посебно ви у БГ имати користи конкретно Метро у Бгд,модернизација ЕПС-а,градња хидроелектрана а могућности које пружа Јужни ток су велике али ми ћемо одабрати Набуко који нас мимоилази па смо прекинули радиве на ауто путу Суботица -Београд да би се за то време почео градити алтернативни правац преко Румуније и то Трст-Темишвар и опет много мања корист неголи је могла бити.Само треба користити мозак и рачунаљку и видети шта нам више одговара.али Срби су залуђени демократијом и несватају да је Обама само лутак који забавља масе,док Билдеберг Група,Римски Клуб,Британски Краљевски иститут са вањску политику доносе одлуке које су против Српске нације ми им то још и одобравамо,а сетићемо се се када нас буде толико да будемо као Индијанци...И ја сам одступио од теме али сам имао за рећи оволико пробао сам бити сажет јер ме време ограничава....

gost komentator
Ko je bio Makenzi?
Autor: Suzana Grubješić | 06.10.2009. - 05:00


Nakon oslobođenja Beograda (naravno, uz pomoć Crvene armije), drugovi komunisti bili su vrlo osvetoljubivi i prema imenima beogradskih ulica. Jedna od retkih koja nije menjala naziv od 1872. do danas jeste centralna i najlepša beogradska ulica - Knez Mihailova. Početkom devedesetih, u naletu nacionalno-patriotskih emocija, bilo je i komičnih situacija: Maršal Tito je morao da ode, ali Kralj Milan još nije mogao da dođe, pa je Gradska komisija za spomenike i promenu naziva ulica i trgova našla srednje rešenje - Ulica srpskih vladara.
U onih nekoliko meseci 1997. godine, koliko mu je tadašnji režim dozvolio da bude gradonačelnik Beograda, Zoran Đinđić je govorio da ko napravi ulicu, on treba da joj da i ime. Evo jednog primera: svako ko dođe u Beograd zna gde je trg Slavija, ali čak ni mnogi žitelji Beograda ne znaju da je ovaj trg do osamdesetih godina 19. veka bio baruština u koju su Beograđani u dubokim čizmama išli u lov na divlje patke. Sudbinu Slavije promenio je Frensis Makenzi, imućni, obrazovani čovek i filantrop (1822-1895), kupivši veliki prostor iznad današnjeg trga, tada poznat kao Simića majur. Makenzi se nije posvetio poljoprivrednim radovima, već je zemljište isparcelisao, izdelio i prosekao pravolinijskim sokacima. Narod je taj kraj, koji se prostire između današnje Njegoševe, Slavije i Svetosavskog platoa, nazvao Englezovac (iako je Makenzi bio Škot). Čedomilj Mijatović kaže za Makenzija da je bio „najljubazniji, najpobožniji, najispravniji i najmilosrdniji među ljudima."Potrošio je hiljade funti podržavajući udovice i siročad palih srpskih vojnika. Na placu u Englezovcu nikla je najpre omanja crkva Svetog Save, a potom i današnji hram Svetog Save.
U želji da Makenzijeva ulica ostane nepromenjenog naziva nema ni anglofilstva, ni ideologije. Ali, ne znam da li je ta želja jača od inicijative Partije veterana Srbije, ruskog ambasadora i onog građevinskog tehničara iz Bajčetine koji je onomad pitao u Narodnoj skupštini: „A ko je pa taj Makenzi?

Izvor: Blic

Za mene dovoljno...Makenzi bi trebalo da ostane,kao i Resavska...Ima puno drugih ulica,ne moraju bas one koje su znacile za za srpstvo,a u slucaju Mekenzi,za Beograd...Ne znam da li postoji spomenik Makenziju? Ako ne,treba ga napraviti