U privatnom sektoru si oslonjen(a) na subjektivno misljenje onoga ko te zaposaljava.

Njegovi kriterijumi nisu uvek u skladu sa odgovarajucim proporcijama misljenja strucnjaka u drzavnom sektoru.

U privatnom sektoru (bilo da si obican radnik ili neka malo visa instanca u redu velicina) je apsolutno nevazan rezultat i vreme provedeno na poslu ako nema zadovoljavajucih rezultata.

Jos ako imas taj peh da radis za privatnike koji tvoj potencijal vide na visestran nacin, cak i taj da mozes da zadovoljis na vise polja, tvoj reprezentativ ispoljavanja vestina moze doci u ozbiljnan skripac.

Pa jos ako privatnik pozeli da ti skripac ispipa do kraja, tvoje neslucene razmere sposobnosti moraju doci do izrazaja, hteo to ili ne.

U svakom slucaju, privatnik je u mnogo vecoj prednosti od javnog sektora (koji je ipak pod pokroviteljsktvom drzave) zato sto moze do neslucenih granica da istrazuje potencijal za koji ni sami niste svesni da posedujete.

Zato ga treba podrzati, bez obzira na teret koji on nosi, ipak nije ogranicen platama, vremenom i pruzenim mogucnostima.

Jer, samo kod privatnika zaposleni moze da spozna svoje edukacije i iskustva,  i samo kod privatnika moze da ostvari nezapamcenu dobit, jer ni u jednom ni u drugom slucaju, granice nisu propisane zakonom.