Stos je sada sto ameri ne smeju ni da im daju znak za jednostranu nezavisnost.
Evropa jesno daje do znanja da nece to priznati.
Ovi nasi ne bi trebali sada u nastavku pregovora da mnogo mudruju: hocemo nasu vojsku, policiju itd.
To necemo dobiti. Jednostavno bi mogli da im kazu u direktnim razgovorima: nadjite si najbolje resenje u okviru suvereniteta Srbije, a mi cemo vam pomoci kao odgovorni ljudi.

shkorpiona za premijera, jos bolje za predsednika.

@shkorpi
Ja hocu da cujem o svim ofanzivama. Zato ti i ponavljam otvori temu, evo i predloga naslova: Sve ofanzive Krajiskih Srba

Dobices to kad otvorim blog, kad neces ovde. Mrsko mi je da otvaram novu temu.
Inace duzni smo srpkim nevinim zrtvama to, a narocito srpskoj dijaspori, koja ovu zemlju oseca kao nesto sto njih nikada vise nece, jer eto oni su bili izdajnici zato sto su imali stogod.
A i buduce generacije trebaju znati sa kim su imali posla. I do kojih moralnih nizina su vase ofanzive donele. Bukvalno skoro do nestanka nacije.
Sada imamo drzavu, Boze zdravlje resice se i problem Kosova na ovaj ili onaj nacin i vreme je da svi Srbi imaju tu zemlju.
Bez istine nikako da cemo je svi imati. Sa vasom istinom, stigli smo da Hrvati budu pobednici u drugom tratu a mi fasisticka horda, bradatih cetnika. E nece biti a sramota je da to svet zna da nije tako, a mi se pravimo da ne znamo.

Do onda uzivajte u delenju Djelicevih, Divcevih i ostalih miliona, sto vam nudi Vucic i Jovanovicka.
Jasno? Srbin ne sme da bude uspesan majku mu pokvarenu.Uspesan Srbin je izdajnik, lopov i djubre narkomansko i pedersko. Krimos, mafijas.
E pa da vidimo?

Zato i kazem da si sisa. Smaras ovu temu, a neces lepo da otvoris temu i onda da nam lepo objasnis sta su to Zli Krajisnici radili. I te ofanzive.



Tebi stvarno nije lako.

Nemoj tako shkorpion je diplomata, nece sa Hrvatima i Nemcima da kvari odnose.
Srbi su krivi za ofanzive, a Rusi za opsadu Sankt Peterzburga (Lenjingrada).

 

Samo da  podsetim,

 Najznačajnija manifestacija ruskog udaljavanja od Srbije jeste Sanstefanski ugovor o miru između Rusije i Turske, potpisan 3. marta 1878, kojim je stvorena velika Bugarska. Geopolitička dimenzija ovog ruskog zauzimanja za Bugare nije mogla biti jasnija: Bugarska, sa širokim izlazom na Crno more i relativnom blizinom u odnosu na Carigrad i moreuze, predstavljala je (uz činjenicu da su se Bugari predstavljali kao Sloveni, i da su bili pravoslavne veroispovesti) idealnog partnera za ruski geopolitički projekat izlaska na topla mora. Ostale velike sile, ovog puta prvenstveno Austrija, ali i turski prijatelj Velika Britanija, bile su odlučno protiv ovakvog rešenja. Britanska vlada se bojala „da će Rusija, ako uključi Bugarsku u sferu svog uticaja, postati sredozemna zemlja”.
   
 Revizija Sanstefanskog ugovora je obavljena na Berlinskom Kongresu 3. jula 1878. godine,  srpske interese je na tom skupu ponajviše zastupala Austro-Ugarska.

Koliko je to koštalo Srbiju vidi se iz sledećeg:
-Srbija je zauzvrat morala da se odrekne proširenja prema Kosovu i Novopazarskom sanxaku;
- morala je da dopusti Austro-Ugarskoj regulisanje Đerdapa;
- da izradi sa Dvojnom Monarhijom poseban trgovinski ugovor i, konačno,
-da prihvati austrijsku okupaciju Bosne i Hercegovine.
Drugim rečima, srpski geopolitički projekat je zahvaljujući „austro-ugarskoj pomoći” zakočen u skoro svim pravcima, izuzev ka Makedoniji (što će u narednim decenijama izazvati konstantne sukobe sa Bugarskom), a sama Srbija ulazi u višedecenijsku zavisnost od moćnog suseda.
S druge strane, ni rusko insistiranje na pravima Bugarske neće se u konačnom ishodu isplatiti. Kontrola nad Carigradom i moreuzima ostaće i dalje samo san.

O metodama pre 150 god i sada cini se poznato

    Promoter srpskog okretanja ka Zapadu, kao ne samo geopolitičkom već i civilizacijskom osloncu, bio je kralj Milan Obrenović (zbog lične ozlojeđenosti prema Rusima), a još u većoj meri od njega i mlada srpska inteligencija koja se počela formirati, ne samo na beogradskoj Velikoj školi, već i na zapadnim univerzitetima u Austriji, Nemačkoj i Francuskoj.
 Zapadnoevropske zemlje su tada počele da demonstriraju u odnosu na srpske intelektualce ono što je američki politikolog Džozef Naj imenovao kao meka moć (soft power): neopipljivi skup koji čine kulturna privlačnost, primamljivo političko uređenje i atraktivna ideologija.

 Drugim rečima, bez topova i bajoneta, Zapad je uspeo da ubedi srpsku intelektualnu klasu da prihvati ono, što je on sam inače nametao (milom ili silom) kao univerzalni model razvoja jednog društva. S druge strane, srpski intelektualci, postiđeni slabom razvijenošću svoje zemlje, njenim seljačkim karakterom, patrijarhalnošću i tradicionalizmom, u Rusiji (koja se odlikovala sličnim svojstvima) nisu mogli videti ništa drugo do „uvećanu Srbiju”, sa svim njenim nedostacima i „porocima”.

@ ljubo
Hajde pisi malo oko Petra Velikog, stvaraoca Rusije kao sile.  Kako je sekao usi i noseve i kako je slao u izgnanstvo (KEM), sve one koji nisu prihvatali zapadne ideje.Kako je isao na zapad da uci gradnju brodova (Roterdam), kako je naseljavao Nemce na Uralu, kako je sa Nemcima gradio Sankt Petersburg.
KEM sam ti napisao, jer sigurno ne znas sta je? Na Jeniseju postoji jedno ostrvo, ogromno bilo je skoro divlje.
Kada su ga bojari pitali gde moraju u izgnanstvo on je rekao: K jebenoj Materi. Tako je ostrvo dobilo naziv.
Kako je skidao zvona sa Kremlja da pravi topove i siri Rusiju, a popove koji su se bunili nabijao na krstace. Pa cak je i oca svog velikog komandanta Alekseja Menjsikova ubio na mestu (bio je veliki crkveni velikodostinjik).
Pisi malo kako je ozenio Katarinu, svabicu, koja je za njegovu ljubav, posle njegove smrti osvojila ceo Sibir i Aljasku.
Kako je zvao engleske naucnike da dodju u Rusiju da rade, kako je gledao na Rusko nemacki savez najjacih nacija na svetu.
Nemoj samo Rusi za dorucak pitaju kako su Srbi a za pocinak salju Srbima dobrovoljce.
Rusija je kontinent (bar tako oni sebe zovu), koja drma svetom  a mi nsimo ni za guberniju, jer bi bili svetska velesila, mi smo po teritoriji za jednu cigansku Rusku mahalu.

Dalje pisi malo, ko za pravoslavni pokret oslobadjanja od Turaka bio zaduzen. Mi smo iskljucivo na svoj racun (citaj krv) oslobodili sve. Jer su Rusi zaduzili Grke da to vode preko Heterije. Ima tu mnog da se pise, ali mi smo nasom snagom izborili vise dok su Rumuni, Bugari i Grci stvarno imali rusku pomoc.
Rumuni i Bugari su morali da uvezu dinastije(Hohenzolerne), dok su Srbi imali svoje hajduke i svinjare.
Graci, Rumuni i Bugari su se oslobodili politikom lizanja znas cega Rusima, dok su Srbi samo to uradili.
Rumuni Bugari su dobili nezavisnost 1877-e i 1912-e dok smo mi uveliko bili slobodni.
Pomagali smo im kad god smo mogli. Bugarsko-Srpski problem ima malo dublje korene ali to nije za ovde.

Pa na Dunavu je bio stacioniran ruski korpus tokom cijelog XIX vijeka i pomagao je okolnim zemljama koliko su političke prilike dozvoljavale. Sto se tiče Grka, oni su glavni posao obavili 1821.