Šta sve imaju Putin i Medvedev

Na zvaničnim sajtovima predsednika i premijera Rusije objavljeni podaci o njihovim prihodima, imovini i imovinskim obavezama za 2009. i 2010. godinu.

Premijer Rusije Vladimir Putin je u prošloj godini zaradio 5,042 milona rubalja (oko 180.300 dolara po današnjem kursu), navodi se u danas objavljenim podacima o prihodima, imovini i imovinskim obavezama članova vlade Ruske Federacije za 2009. i 2010. godinu.

Prihodi ruskog premijera su u 2009. godini iznosili 3,889 miliona rubalja (139.091 dolara), a 2008. godine 4,622 miliona rubalja (165.272 dolara), prenela je ruska agencija Interfaks.

Od nepokretne imovine predsednik ruske vlade poseduje zemljišnu parcelu za individualnu stambenu gradnju površine 1.500 kvadratnih metara, stan (u vlasnistvu) površine 77 kvartdatnih metara, stan (na doživotno korišćenje) površine 153,7 kvadrata. Ruskom premijeru takođe pripada garažno mesto od 18 kvadrata u zajedničkoj garaži.

U imovinskoj karti Putina navodi se da poseduje automobil GAZ M 21 i GAZ M-21P, automobil "Niva" i autoprikolicu "Skif".

Supruga premijera, Ljudmila Putina prijavila je za 2010. godinu prihode od 146.210 rubalja (5.227 dolara).

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u 2010. godni ostvario primanja od 3,378 miliona rubalja (120.814 dolara), a 2009. godine 3,335 miliona rubalja (119.262 dolara).

Podaci o imovinskom stanju i primanjima Medvedeva, njegove supruge Svetlane i sina Ilje objavljeni su na zvaničnom sajtu ruskog predsednika.

Zajedno sa suprugom Medvedev poseduje stan u Rusiji površine 367,8 kvadratnih metara. Osim toga na 14 računa u ruskim bankama predsednik ima 4,961 miliona rubalja (177.413 dolara).

Medvedev u zakupu ima zemljišnu parcelu površine 4.700 kvadratnih metara.
U vlasništvu ruskog predsednika je automobil GAZ 20 "Pobeda" proizveden 1948. godine i folksvagen "golf" proizveden 1999. godine kao i dva garažna meseta ukupne površine 32,5 kvadrata.

Sin ruskog predsednika, Ilja, nije imao prihode.

Izvor: Mondo

Lista novinara ubijenih u rusiji, izvor:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_journalists_killed_in_Russia

Ukupan broj: 200

I sta sa tim?

strašno 

Baš...tolika zemlja, a samo 200.

нећу спавати ноћас

Jbt, Medvdev i Putin zajedno nemaju kolko ima Bozidar Djelic.

У Русији је формирана база података о нападима на новинаре
Тагови: новинари, Русија, Друштво, Коментари
   
14.04.2011, 17:01


У Русији је формирана прва база података у којој су сакупљени сви случаји напада на новинаре последњих година. Према расположивим информацијама, ова професија остаје једна од најопаснијих: од 1993. до 2011. године у Русији је било убијено 200 представника медија. Слична статистика се води и у иностранству. Укупно по подацима страних органиазција, 2010. године у свету погинуло је 97 новинара. Највише је сарадника медија погинуло у Пакистану, Мексику и Хондурасу.

Информације за руску базу података сакупили су сардници Центра за екстремно новинарство, Фонда за заштиту гласности и међународне федерације Заштита права новинара у Русији. По речима представника Савеза новинара Русије Всеволода Богданова, сакупање информације започело је још 1990. године.

 

Убрзо после почетка ове делатности формирали смо клуб деце погинулих новинара. Не само да смо регистровали чињенице, већ смо покушали да утврдимо под каквим околностима су се оне десиле, ко је умешан у нападе на новинаре. Сакупљајући информације, направили смо одговарајуће институције, на пример Центар екстремног новинарства, који се појавио 2000. године.

Према подацима, објекти циљаних напада све чешће постају репортери, допсиници и уредници. Често су међу жртвама килера директори нових ргионалних ТВ и радиостаница. У зонама специјалних операција и борбених дејстава највише су подложни нападима фотографи и сниматељи.

Последњи случај напада на новинара у Русији који је имао велики одјек у јавности десио се у Москви на Котељническом кеју. Непознати криминалац је напао аналитичара листа Медведе Сергеја Топоља и ударио га тешким предметом по глави. Новинар је изгубио свест и био је пребачен у болницу.

Информације о нападима на раднике медија у читавом свету сакупља Међународна федерација новинара, Међународни институт за безбедност информација, Комитет заштите новинара. У Русији Фонд заштите гласности и Центар екстремног новинарства врше редовни мониторинг разних форми заплашивања и приморавања које се користе против медија.

Питање заштете новинар ау Русији недавно је било подигнуто на ниво владе. У јануару 2011. године министар за везе и масовне комуникације Игор Шчеголев је изјавио да сматра принципијалним питање осигурања за новинаре: министарство на чијем је он челу већ ради на том питању.

Potvrdjeni rezultati ruskih naučnih ustanova u dugogodišnjem istraživanju mozga : Čitanje i učenje je gimnasticiranje mozga koje čuva pamćenje

Dubokom elektrostimulacijom mozga ruski doktori sada pokušavaju da leče razne bolesti. Elektrostimulacijom se pokušava boriti i protiv debljine, a slučajno su došli do vrlo zanimljivih rezultata da čovek uspeva da se seti svog detinjstva pre nego što je napunio tri godine. Inače, do sada se smatralo da čovek do tri godine ništa ne pamti, pa postoji i naučni termin „amnezija prvih tri godine“.

- Ipak, ispostavilo se da je mozak sačuvao informacije i iz tog najranijeg perioda - kaže profesor Sergej Ilarioškin, rukovodilac odeljenja za izučavanje mozga pri Centru neurologije Ruske akademije nauka

- Ljudi koji se bave intenzivnom intelektualnom delatnošću u proseku duže žive u odnosu na ostale. Zahvaljujućii svakodnevnim aktivnostima mozga visoki intelektualni potencijal može da se sačuva do pozne starosti - tvrde ruski naučnici. Profesor Sergej Ilarioškin objašnjava da za dobro pamćenje i dugovečnost odgovaraju posebni geni.

Dr Ilarioškin naglašava da su u velikoj zabludi oni koji kažu - zašto da pamtim „suvišne informacije“. Mozgu ne smeta niti jedna informacija, a treniranje pamćenja je od višestruke koristi. „Pogotovo je smešna“, dodaje Ilarioškin, tvrdnja nekih da je bolje da se manje misli, jer je stalno korišćenje mozga „opasno po zdravlje“.

Kao primer, kako svakodnevni trening pomaže da se sačuva memorija profesor Sergej Ilarioškin navodi 91-godišnjeg moskovskog glumca Vladimira Zeljdina, koji još igra velike uloge u pozorištu, za šta se mora zapamtiti podugački tekst.

- Svima preporučujemo da čitaju stihove, uče strane jezike, a onima kojima je teško neka prosto rešavaju ukrštene reči. Tako se gimnasticira mozak i čuva pamćenje. Važno je da se zapamti da se mozak treba opterećivati od rane mladosti - ističe Ilarioškin. Ta „fiskultura mozga“ je važna, jer on kao i mišići bez opterećenja atrofira - objašnjava poznati ruski naučnik. On se ne slaže sa onima koji tvrde kako čovek koristi samo 10 odsto svoga mozga. Naime, mozak radi i kad nije pod „punim naporom“.

Ceo tekst(Vecernje Novosti)

Ovo si mozda trebao da stavis u nauku. Inace najbolji trening je resavanje matematickih zadataka.
Sta mislis u kakvom je stanju mozak ljudi koji "rade nista" u nasim javnim komunalnim i ostalim
"agemicijama" ?