Sto trazili - to dobili .  .. Dobro , dobice jos ponesto .... 

Руска рубља демонстрира чврстоћу
Тагови: валуте, Коментари, Русија, Економија

Рубља је зауезла треће место међу валутама које су показале највећи раст у односу на долар. На почасну позицију међу земљама Г20 руска новчана јединица је избила према резултатима фебруара. За претходне месеце она је била једна од најстабилнијих, док су друге валуте имале узлете и падове.Више од рубље за фебруар су скочили само бразилски реал и мексички пезос. Ипак у јануару реал је битно пао у односу на амерички долар. Још веће губитке од почетка године су поднели јужноафрички ренд, евро и британска фунта. 

''Долар влада светом''

А Руси и Турци су онако баш исти на први поглед.

Такође о цивилизацијском доприносу Турака Европи, не вреди трошити речи.

Ту су они одувек, а вероватно су се руски преци доселили из неке азијске забити, где су се вековима бавили јебањем својих коња.

  .....

@ Persona ... Sad ce Mandara to da demantuje .... A bas steta sto  Skorpion ne  dolazi na ovaj topik ....

Poslednja nada mi je da ce Ghost naleteti da nam objasni taj fenomen .

Uostalom , kao da je tesko rasti u odnosu na dolar i evro ....  .. Samo Jelasicu nekako uspeva da slabi  odnosu na njih  ...

Хехехе, Мандара може све живо да демантује Ево управо се Туки јави са својим бисерима из области Етнологије

Ruska privreda

Pre neki dan je na jednoj konferenciji predstavnik ruske centralne banke ovako okarakterisao rusku privredu: „Nafta je suviše blizu, a bog previše daleko.“ Time je hteo da objasni zašto ruska privreda prolazi kroz dublju recesiju nego ijedna druga zemlja članica grupe G20 (jedino joj se meksička približava). Ove se godine, naime, očekuje pad proizvodnje od oko osam odsto. Sledeće godine moguć je blag oporavak, što ne bi trebalo ni da čudi niti da zvuči optimistično, jer će samo značiti da je došlo do stabilizacije na značajno nižem nivou.
Zašto je tako? Da bi se dao bar parcijalan odgovor, nije na odmet uočiti da je ruska privreda doživela ne samo prekid dotoka stranog kapitala i novca već je došlo do značajnog odliva finansijskih sredstava - možda čak tek nešto manje od 200 milijardi dolara. U većini drugih zemalja u tranziciji do toga nije došlo. Jedan od razloga je razlika u prisustvu stranih preduzetnika i banaka. Rusija se razlikuje po tome što su njene banke uglavnom u državnom ili domaćem vlasništvu, a isto važi u velikoj meri i za preduzeća. To ima predvidljive posledice po efikasnost privređivanja, ali što se manje zna, i po sklonost da se novac povlači iz zemlje i ulaže u inostranstvo. Odliv kapitala iz Rusije, međutim, činjenica je već dvadesetak godina. To je valjda taj faktor božje udaljenosti jer ne disciplinuje oligarhe.
Nafta (i gas i neki metali i nemetali) opet predstavlja veliki deo privredne aktivnosti i izvor javnih prihoda. Kada je cena niska, to oseća čitava privreda, a i javni prihodi. Ove će godine, čini se, fiskalni deficit biti oko 13 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je, dakle, ta prevelika bliskost. Nije, naravno, da ruske vlasti nisu svesne da je potrebna diverzifikacija proizvodnje i veća preduzimljivost i inovativnost. Jedino nije jasno kako se osloboditi zavisnosti od oligarha i nafte.

Држава као инструменат модернизације
Тагови: Економија
Држава као инструменат модернизације
   
16.02.2010, 00:55

Кроз неколико година у Русији ће се појавити своја Силиконска долина у којој ће се концентрисати научна елита земље и која ће постати највећи центар за развој иновација. При томе, иновациони пројекти ће имати чисто комерцијални карактер – у нашој Силиконској долини неће бити фундаменталних истраживања – изјавио је први заменик шефа администрације председника РФ Владислав Сурков у интервјуу за лист „Вједомости“.

Будућност руске економије припада нанотехнологијама
Тагови: Економија
 
   
24.12.2009, 23:09
Тако би могло да се резимира иступање генералног директора РОСНАНО Анатолија Чубајса који је износио резултате ове године у тој грани. Данас је Корпорација већ потврдила 61 пројекат, тај број ће ускоро бити повећан неколико пута. Према уверењу Чубајса, већ 2015. године ће обим продаја производа, у којима се користе нанотехнологије, износити 900 милијарди рубаља.
Сфере интересовања РОСНАНО су веома разноврсне: од производње нанокомпозитних материјала, који се увелико користе у машиноградњи и космонаутици, све до медицине. Чак и набројавање свих кључних пројеката одузело би више времена, — каже Анатолиј Чубајс. Сви су они важни и за Корпорацију, и за земљу.
…
Рецимо, оптоелектроника. У Санкт-Петербургу већ данас производе једне од најбољих светлосних диода. Убеђени смо да ће у Русији у току наредних 5 до 10 година сва расвета – улична, транспортна, медицинска, џепне светиљке – све ће прећи на светлосне диоде. Њихова ефикасност је седмоструко већа, рок трајања је педесетоструко дужи. Управо зато интензивно улажемо у пројекте те гране. Рецимо, још једна крупна сфера је сунчева енергетика. Градимо у Чебоксарију крупну фабрику. Њене укупне инвестиције износе 20 милијарди рубаља. Тамо ће се примењивати јединствене технологије. У том сегменту, сунчевој енергетици, задатак нам је да би Русија постала један од кључних играча на светском тржишту. Има много пројеката и у медицини, почев од онкологије, укључујући најтеже облике, најболније и безнадежне, завршавајући савременим апаратима за дијагностику.
Пројекти, које пружа РОСНАНО, испали су интересантни не само за руске произвођаче, већ и стране инвеститоре. Заједно с председником Европске Банке реконструкције и развоја био је потписан споразум о кредитовању иновационих пројеката у износу око милијарде евра, као и документ о стварању заједничког фонда с ЕБРР.
Међутим, корпорација не само организује кредите ради реализације конкретних пројеката, — прецизира Анатолиј Чубајс, већ тражи нове финансијске резерве директно од тржишта.

BRAĆO SPASIBA   

Rusi stopirali kredit Srbiji!
Pregovori o kreditu od 800 miliona dolara za infrastrukturu, koji traju od oktobra prošle godine, na zahtev Rusa ponovo odloženi za sredinu marta. Od „ruske" milijarde stiglo samo 200 miliona za pomoć budžetu

Dogovor Medvedeva i Tadića nije realizovan

Gde je zapelo?... Dogovor Medvedeva i Tadića nije realizovan
Priča o ruskom kreditu od milijardu dolara, koji su još krajem oktobra 2009. u Beogradu dogovorili srpski predsednik Boris Tadić i ruski Dmitrij Medvedev, žestoko se zakomplikovala, a pregovori su odloženi za mart, saznaje Press.

Rusi su, doduše, u januaru uplatili 200 miliona dolara namenjenih pomoći srpskom budžetu, ali preostalih 800 miliona za infrastrukturu i dalje čekaju dogovor dveju strana.

Uzeli dokumentaciju

- Pregovori o delu ruskog kredita vrednom 800 miliona dolara, namenjenom za infrastrukturu, trebalo je da se održe do kraja februara, ali Rusi su razgovore sada odložili za mart - kaže za Press državni sekretar Ministarstva infrastrukture Dejan Lasica.

Predstavnici ruskih železnica boravili su u Srbiji krajem prošle godine jer se veći deo projekata za koje srpska strana traži kredit odnosi na železničku infrastrukturu. Lasica ističe da je tada ruskoj delegaciji predata dokumentacija za konkretne projekte, i da je prvobitno dogovoreno da se pregovori nastave u februaru, nakon što Rusi završe stručne procene.
slika

- Na zahtev Rusa pregovori su odloženi za sredinu marta. Oni su objasnili da je potrebno da kompletiraju stav i mišljenje o projektima koje su dobili. Tako da će se u martu razrešiti pitanje ruskog kredita i to da li ćemo dobiti tu pozajmicu. Takođe, saznaćemo koje projekte i pod kojim uslovima Rusi žele da finansiraju - naglašava Lasica.

Kredit vredan milijardu dolara dogovorili su predsednik Srbije Boris Tadić i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, prilikom posete Medvedeva Srbiji 20. oktobra prošle godine. Od cele sume, 200 miliona dolara predviđeno je za podršku budžetu, a 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte. Dogovor o pozajmici 200 miliona dolara postignut je u decembru, i to po godišnjoj kamati od 3,7 odsto, a novac je legao na račun Trezora Srbije u januaru. Međutim, pregovori o ostalom delu kredita su se odužili, i još uvek su neizvesni.

Železnice prioritet

Lasica ističe da je projekat koji ima prioritet za kreditiranje i koji je predložen Rusima - beogradski železnički čvor.

- On ima četiri dela, stanicu „Prokop", robnu stanicu u Makišu, tehničko-putničku stanicu u Zemunu i drugi kolosek za Pančevo. To je prioritet, ali novac je predviđen i za modernizaciju pruge Beograd - Bar, završetak pruge Valjevo - Loznica i elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad. Rusima je data postojeća tehnička dokumentacija, dok za neke projekte još nije urađena - navodi Lasica.

On ističe da projekte prvo odobravaju stručnjaci ruskog ministarstva transporta, inženjeri i projektanti koji su bili u Srbiji u decembru 2009. godine, a da o uslovima odlučuje rusko ministarstvo finansija.

- Isto tako, ako ruski stručnjaci odobre projekte, dalji razgovori o uslovima kreditiranja vodiće se na nivou dva ministarstva finansija, ruskog i srpskog - zaključuje Lasica.

S. GAVRIĆ

Ко је будала да да кредит Шутановцу да финансира ширење НАТО пакта

mene ovo vise podseca na cuveni s-300 koji smo trebali da dobijemo svojevremeno, ali ga dobise Hrvati 
u prevodu ko vise plati a ne ko vise voli