Русија и Владимир Путин :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Борис АЛЕКСИЋ (Србија)

Нова руска стратегиjа: шанса за Србиjу

Да је Србија земља чуда видело се недавно када се у јавности повела кампања за приступање НАТО пакту, што подразумева и удаљавање од српског историјског савезника Русије. Незаобилазни министар одбране Драган Шутановац, бројне невладине организације и прозападни медији почели су на сав глас да образлажу „предност“ приступања Северноатлантском савезу. То је учинила и амбасадорка САД Мери Ворлик у интервјуу за новинску агенцију Бета. (1) Она је том приликом истакла да су „Србији отворена врата за НАТО“. Иако је америчка амбасадорка покушавала да звучи суздржано, званични став Вашингтона у вези приступања Србије НАТО-у изнет је још средином 2009. године. Дебора Менути шеф политичког одељења Амбасаде Сједињених Држава, на скупу под називом „Србија земља са јаким савезницима или неутрална“ у организацији СПО-а и Међународног института за безбедност, одржаном у Новом Саду 30. јуна прошле године, јасно је образложила циљеве реформе српских оружаних снага: „Сарађујући са НАТО Србија је спровела успешну реформу. Војска Србије је сведена на 30 хиљада војника.“ (2) Она је том приликом истакла жељу САД да преко Северноатланског савеза у потпуности загосподари територијом Србије. „Одлука о приступању НАТО-у није лака ни за једну земљу која треба да је донесе. Знамо да када је реч о Србији само постављање тог питања изазива интензивне негативне емоције које су за многе исто толико снажне као што су биле током интервенције НАТО-а 1999. године. Ове снажне емоције везане за ту интервенцију су свакако разумљиве. Ми не тражимо од Срба да забораве 1999. годину, али ја сматрам да је национални интерес Србије у овом тренутку њеног развоја да учини тај раскид – да не дозволи да преостала љутња замагли питање које се намеће – да ли би Србији више користило да остане изван НАТО-а или да му се прикључи“ истакла је Менути. (3) Затим је без трунке стида поручила да „земља која се прикључи НАТО-у задржава свој суверенитет.“ Међутим, званични Вашингтон јавно поручује да КиМ више није саставни део наше државе. На поменутој манифестацији СПО и Међународни институт за безбедност Орхана Драгаша (иначе оптуженог од стране УН за нелегалну трговину оружјем (4)) представили су нови грб Србије који уместо крста са четири оцила има „звезду“ НАТО пакта! (5) Симболично, приступање НАТО пакту подразумева одрицање од српске слободарске традиције, Светосавља, националних симбола и идентитета.

Уколико целу ствар посматрамо из угла логике доћи ћемо до закључка да приближавање Београда НАТО-у нема никаквог смисла. У тренуцима јачања српског историјског савезника – Русије и слабљења америчке хегемоније чланство Србије у овом војном савезу нема никакво рационално образложење. Русија својим повратком на међународну сцену поставља темеље новог мултиполарног света који надјачава стари - униполарни поредак под америчком доминацијом.

Подсетимо се да је Северноатлантски савез починио најтежи злочин по међународном праву – злочин против мира из којег су произашли сви други злочини у бившој СФРЈ укључујући и геноцид. НАТО, САД, Немачка и Ватикан никад нису одговарали за ово недело иако су га организовали и реализовали. Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер је 2. маја 2000. године упутио писмо канцелару Герхарду Шредеру у којем га је упозорио да је „Рат против СРЈ вођен да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Из стратешких разлога тамо морају да буду стациониране америчке трупе како би се надокнадио пропуст из 1945. године.“ (6)

Поред тога НАТО пакт је учествовао у агресији на Републику Српску Крајину, Републику Српску и на крају на саму Србију. 1999. године НАТО је кршећи когентне норме међународнг права (ius cogens) окупирао Косово и Метохију. Под црном чизмом Северноатлантског савеза спроведен је геноцид над српским народом као и највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата. Са територије на коју је пободена безбожна застава тог војног савеза српски народ је бежао. Од јуна 1999. године до маја 2001. године на КиМ под НАТО пактом уништено је 107 цркава и манастира. (7) 17. марта 2004. године у јужној српској покрајини окупираној од стране НАТО-а десио се још један велики погром Срба, а том приликом је уништено 26 цркава и манастира међу којима су и средњевековни симболи европске цивилизације ( Smile

. “Звезда“ НАТО-а почела је да потискује хришћанске – православне симболе са Косова и Метохије.

Занимљиво је да и приватна војна компанија „МПРИ“ (9) која је обучавала хрватске паравојне формације пред агресију на РСК тренутно делује и на КиМ где има уговор са „Бондстилом“. (10) 1995. године они су помагали истребљење Срба у Крајини, а данас то исто чине у јужној српској покрајини.

Под НАТО пактом на КиМ и на Северу Албаније радила је „жута кућа“ у којој су одстрањивани органи киднапованих Срба да би затим били продавани богаташима на Западу. Докази о том стравичном злочину су током 2006. године у време суђења шиптарском терористи Рамушу Харадинају, по наређењу уништени у Хашком трибуналу. (11)

Међутим, право лице НАТО пакта открива и једна личност веома препознатљива у српском народу. Данас на челу „Групе мудрих личности“ која је званично тело НАТО-а, налази се Мадлен Олбрајт која је позната под надимком „бомбардерка“ из Рамбујеа где је учинила све што је могла да дође до агресије на СРЈ! Познати стручни часопис Савета за спољне односе „Foreign Affairs“је у броју за септембар и октобар 1999. године пренео анализу Мајкла Манделбаума који је истакао како је Мадлен Олбрајт заговарала рат против Срба. Би Би Си је 13. марта 2000. године у специјалној емисији пренео вест да је НАТО агресија била „лични рат неких западних политичара против Србије“. Међу њима је по мржњи предњачила Олбрајтова. Она данас предводи „мудре личности“ НАТО пакта што је јасан показатељ политике коју води Северноатлантски савез.

Наравно све што је чинио НАТО пакт деведесетих година прошлог века, али и оно што данас чини представљало је и представља рушење Уједињених нација и поретка насталог после Другог светског рата. На тај начин овај савез чини управо оно што је својевремено Хитлер чинио против Друштва народа.

Ово је само делић зла које је НАТО пакта учинио Србима, али чини се довољан да покаже однос тог војног савеза према српском народу. Ко из Србије након овог може да заговара улазак у Северноатлантски савез? Само генерал Нинослав Крстић и министар Драган Шутановац. Генерал Крстић сматра да се Москва меша у унутрашње ствари Србије када упозорава Београд да би приближавње НАТО-у довело до захлађења односа две пријатељске земље. (12) Нинослав Крстић је председник НВО „Форум за безбедност“ које се финансира са Запада, а у војним круговима је познат по надимку „генерал капитулација“ јер су га увек слали да потписује предеју српске територије НАТО-у што је последњи пут учинио 1999. године на КиМ. Драган Шутановац се својевремено хвалио да је завршио курс Еф Би Ај-а што га је по његовим речима чинило најпогоднијим човеком за место министра одбране. (13) Министар Шутановац је чак у циљу приближавања Војске Србије Северноатлантском савезу уклонио двоглавог белог орла са српских војних униформи. Симболично нема шта.

Због невоља које је Северноатлантски савез изазвао широм света а поготово на Балкану разумљиве су изјаве руских званичника везане за приближавање Србије НАТО-у. Председник Комитета за међународне односе руске Думе Константин Косачов изјавио је да не верује да српски народ жели у НАТО. (14) Он је упозорио да би приближавање Београда Северноатлантском савезу покварио односе Србије са Русијом. Исту поруку је послао и Дмитриј Рогозин стални представник Русије при НАТО-у. „Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер не можемо бити већи Срби од Срба“, истакао је Рогозин у изјави за „Блиц“. (15)

Почетком фебруара председник Руске Федерације Дмитриј Медведев је одобрио нову војну доктрину. У њој се као највећа опасност по Москву наводи ширење НАТО пакта. САД системом војних база опкољавају Русију. На тај начин Американци преко НАТО-а припремају терен за нове ратове и коначни обрачун са својим највећим конкурентом – Русијом.

Срби никад нису ратовали против Руса. У Другом светском рату под нацистичком чизмом Милан Недић је одбио да пошаље војнике на Источни фронт, док су патријарх Гаврило (Дожић) и владика Николај (Велимировић) и поред притисака Немаца и Димитрија Љотића одбили да осуде представнике Руске православне цркве који су у својим молитвама и на Литургији помињали „Црвену армију“. У исто време два покрета отпора водила су тешку герилску борбу против нациста. Дакле и у тим најтежим тренуцима Срби нису дигли руку на своју руску браћу. Зар то треба да ураде у 21. веку приступајући НАТО пакту? У том случају Срби више не би били Срби, а Србија би постала бела мрља – празнина на карти света.

Нова руска војна доктрина је јасан одговор на нови план Барака Обаме председника САД о размештању елемената антибалистичког штита у Европи. Први подаци о новом америчком плану су се појавили још 17. септембра 2009. године. У односу на пројекат од којег је одустао Џорџ Буш, Обамино решење је много опсежније и агресивније. Најпре нови „штит“ ће обухватити већу територију, а у његов рад ће бити укључено свих 28 држава чланица НАТО-а, а не само три како је то раније било предвиђено. Он не укључује само један елемент антибалистичке заштите (земаљски противракетни ситем нпр. „Патриот“) већ пет елемената. Нови амерички систем ће бити тесно повезан са противракетним штитом НАТО-а, али и са војним ефективима у свемиру. Обамин „штит“ ће имати везу и са стратешким наоружањем, а у његовој функцији ће бити и тактичко нуклеарно оружје смештено на територији пет европских држава и у Турској. Дакле у његов рад ће бити укључено и офанзивно оружје – уперено против Руса. Румини су прихватили америчко оружје 4. фебруара 2010. године.

Историјске околности које су постојале пред Други светски рат данас се понављају. Хитлер је од Краљевине Југославије прво тражио слободан пролаз за своје трупе и оружје. САД то исто траже данас од Србије. Шта више, управо су то и добили од прозападног режима у Београду. Усвајањем СОФА споразума и Закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Црне Горе и Владе Сједињених америчких држава о сарадњи у области спречавања ширења оружја за масовно уништавање и унапређивању одбрамбених и војних односа, у мају 2009. године Србија се обавезала да ће омогућити слободан пролаз преко своје територије трупама и оружју САД. Исте оне нације које су на Балкану подржавале нацистичку Немачку сада помажу САД у новом „Походу на Исток“.

Не постоји ни један једини разлог због којег би Србија требала да се придружи НАТО пакту и његовим сателитима. Тај војни савез је агресиван и он нас води у сигуран сукоб са братском Русијом.

Шта онда Србија треба да уради?

Наша држава би морала у што краћем року да једнострано откаже СОФА споразум као и друга два слична споразума са САД и да што брже приступи новом уговору о европској безбедности који је предложила Москва. Према нацрту овог споразума у његовој преамбули се истиче приврженост Повељи УН, Хелсиншком завршном акту, Декларацији о мирном решавање међународних спорова итд. (16) Ово су принципи који чувају територијални интегритет Србије и нису у супротности са Одлуком Народне скупштине Србије о војној неутралности. У члану 1. Нацрта споразума истиче се да је безбедност недељива и једнака за све. Инсистира се на једнаком третману и равноправности држава. У члану 2. напомиње се обавеза држава које приступе новом уговору да поштују принципе УН. У члану 7. се истиче да свака држава има право да сматра напад на неку чланицу као напад на себе. Овим се афирмише концепт колективне безбедности и превазилазе се блоковске поделе чији је заостатак данас управо НАТО пакт.

Аргументи за приступање Србије овом споразуму су јаки и јасни. Српски народ је страдао и губио је своје територије јер су САД преко НАТО-а и својих сателита то тако желеле. Напад на Србе је у ствари био увод у нападе на Русију чију земљу и природне ресурсе Запад жели за себе. Као што се под америчком хегемонијом српски животни простор смањивао, тако у сарадњи са Русијом он може да буде обновљен. Србија може да поврати своје Косово и Метохију, али и да заштити сународнике на другим територијама.

Све ово значи да питање да ли смо за то да се приклонимо НАТО-у или Русији не може заиста да се постави. Јер ко би могао да се приклони непријатељу који га већ две деценије уништава? Оно што можемо и што је природно да урадимо јесте да сарађујемо са нашим историјским савезником – братском Русијом и другим слободним земљама.