Српско-Руски односи кроз векове
Русија и Србија – векови историје
Много је непознаница између два словенска народа, па се најављује и оснивање друштва историчара Србије и Русије





Мада постоји уверење да у руско-српским односима нема непознаница, није тако. Открива то и најновији број руског историјског часописа "Домовина", у оригиналу "Родина" који је у Београду недавно представљен захваљујући компанији "Информатика". Присуствовали су руски и наши историчари, аутори овог специјалног броја који се односи на последња два века односа међу нашим словенским народима: др Андреј Шемјакин са Института за славистику Руске академије наука, Јуриј Боросјонок, уредник редакције и координатор тима и Мирослав Јовановић, доцент на катедри за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду.

Код нас се мало историчара бавило Николом Пашићем, каже историчар Јовановић, па је готово непознато да је овај наш политичар и државник био више пута одликован од руске државе, а за многе ће бити изненађење да први послератни партизански филм није "Славица" снимљен 1947. године. Две године раније настао је "У планинама Југославије" који је режирао Абрахам Ром, који је специјално за ту прилику доведен из Москве, с неколико руских глумаца. Први пут после 40 године објављена је фотографија споменика руским војницима који се налазио на Тргу Републике, преко пута споменика Кнезу Михајлу. Фотографија је настала 1946. године, а споменик је трајао кратко: постављен је 1945. а склоњен три године касније због, погађате, Резолуције Информбироа, каже др Јовановић.

На насловној страни је осванула најпознатија слика вожда Карађорђа, чији је аутор Владимир Лукич Боровиковски: српски вожд је приказан у униформи руског хусарског генерала што на симболичан начин приказује трајност руско-српских односа кроз векове. Овај часопис је иначе, покренут још 1879. године, док је прекид настао 1917. године, али је 1989. године обновљен, а од 1993. оснивачи су руска влада и администрација председника Русије. "Родина" објављује текстове из руске историје, а сваки број посебно обрађује одређену тему, аутори су познати историчари, руски и инострани, текстови су занимљиво писани, а тираж је педесет хиљада примерака.

Октобарски број, дакле посвећен теми "Русија и Србија – векови историје" на скоро 90 страна пише о значају Светог Саве за руску цркву и историју, о судбини Срба који су службу у аустријском двору заменили одласком у украјинску степу, о Карађорђу, Кнезу Милошу, Доситеју и Вуку Караџићу, Гарашанину, Ристићу и Пашићу, па све до односа Титове Југославије и СССР-а. Није заборављена ни руска емиграција у Краљевини Југославији, па је тако дат приказ власти и самог Двора, као и обичног становништва према Русима који су, силом прилика, пронашли свој нови дом у Србији и оставили неизбрисив траг у нашој науци, уметности и привреди.

Често су српско-руски односи приказивани кроз призму стереотипа, било позитивних, било негативних. У октобарској "Родини" дат је интересантан приказ под насловом "Срби о Русима, Руси о Србима", где су дати примери како су се изјашњавали једни о другима. Редакција "Родине" одлучила је да овај број посвети руско-српским односима због предстојеће прославе 200 година од Првог српског устанка, а идеја је, по речима главног уредника Јурија Борисјонока, настала током рада на специјалном словенском броју уочи новог миленијума. Због великог интересовања, каже наш саговорник, у току су и преговори да се "Родина" преведе и на српски. Ипак, као највећи домет сарадње 25 српских и руских историчара, који би могао да произађе из овог заједничког дела је наставак заједничког послу. Др Андреј Шемјакин се нада скором оснивању друштва или удружења историчара из две словенске земље.


Извор: www.srpskinacionalisti.com

Da cujemo sta kazu "nasa braca Rusi" gde su bili od 1990 do danas ...

Кажу да су били у јако тешкој ситуацији, да су имали издајничку прозападну власт као и ми у протекле три године,  и да им је искрено  жао што нису могли више да нам помогну.

А да ја чујем ја од тебе шта кажу наша браћа са запада која су нас бомбардовала и убијала наш народ?

Navedi nam jedan primer, od 1804 do danas, da su nam pomogli.

Kad su nam trebali Rusi nista nisu uradili. I to je cinjenica.

Примера има јако много, али један од очигледнијих, који би и сам морао да знаш је почетак Првог св. рата, када је Русија, иако није била спремна за рат и имала много унутрашњих проблема, објавила рат Централним силама истог тренутка када су напале Србију и тиме приморала и остале чланице Антанте, које су тада биле прилично неодлучне, да и оне ступе у рат. Добро знамо колико је тај потез касније коштао Русију и царску породицу која је читава поубијана а у Русији је због рата и немаштине избио грађански рат у коме је превладао комунизам.

Чак и ако реално сагледамо овај последњи период, који многи Русима пребацују што су нас `изневерили`, видећемо да је и поред свих проблема у којима је била, Русија ипак покушавала да нам помогне, и реално нам помогла много више него било ко други. Ако ништа друго онда бар треба да ценимо стотине Руских добровољаца који су у протеклом периоду ратовали на нашој страни, многи и дали своје животе за `нашу ствар`, и то нису долазили та ратују за паре као него из чисте братске љубави према нашем народу. Иако то нама можда не изгледа тако, велики број Руса зна много о нашем народу, цене нас у поштују, свесни су да смо им ми искрени пријатељи. Пре 10-так дана сам на чату причао са једним момком из Москве и изненадио се колико зна о нама, о нашиј историји, култури итд. Он ми је рекао да се у Русији у задње време много полаже на руско-српско приатељство и да чак у школама из историје имају посебну лекцију о нашиј историји у којој се велича пријатељство међу нашим народима.

Pa dobro gde su "braca" Rusi bili za vreme bombardovanja. Nisu smeli da se suprotstave Americi. Sto nisu zaustavili Amere? A mogli su to da uradi jer su jedna od velesila sveta. Imaju dovoljno politicke i vojne moci da se suprostave Americi.

Tehnički gledano, točnije je da je Rusija  proglasila mobilizaciju i to tek nakon francuskih garancija da će ući u rat, ako Rusija bude napadnuta od strane Njemaca. Naime Nijemci su sami objavili rat Rusiji i Francuskoj, potom napali Belgiju, pa je onda velika Britanija objavila Njemačkoj, dalje priču svi znaju.

No mene zanima jedna druga stvar. Zar nismo svi čitali toliko knjiga o ovim prostorima u kojima se uvijek provlači jedna te ista teza: o malim državicama i narodima kao pijunima velikih sila. Zar nije Rusiju više bio strah od njemačko-austrijskog prodora prema Solunu i tjesnacima u slučaju eventualnog srpskog poraza (koji je bio prilično izgledan, ako bi ona ostala sama protiv združenih Centralnih sila, što se na kraju i dogodilo), nego li da ju je u rat gonila baš neka prevelika ljubav prema Srbiji i Srbima. Tu ne govorim o običnom narodu, nego o kabinetima moći.

Zar nije ta ista Rusija imala šansu samo koju godinu prije pokazati svoju bezuvjetnu ljubav i pomoći Srbiji da dobije izlaz na more? Al kad su Švabe rekle:"Nein!", a Francuzi povili repove, nije se ni ruski medo baš trsio pružati podršku po svaku cijenu.

Naravno da treba povući razliku između visoke politike i osjećaja običnog stanovništva. Bila to slavesnka uzajamnost, pravoslavlje ili nešto drugo, mislim da je svima očito da su rusko-srpske veze sigurno jače od npr. srpsko-belgijskih. Kad smo baš kod tih veza na razini običnog stanovništva, ima jedna dobra knjiga jednog vašeg povjesničara o ruskim izbjeglicama u Kraljevini SHS iza sloma bjelaških snaga u ruskom građanskom ratu. Ima jako zanimljivih stvari.

Чињеница је да је Русија прва објавила рат и тако у њега увукла читаву Антанту. Што се тиче француских гаранција, то се подразумева и никакве посебне гаранције нису биле потребне, као чланица Антанте Русија је већ имала ту гаранцију, а Француска обавезу.

А што се тиче изласка Србије на море то су нам нудили током Првог св. рата, нудили су нам готово све до оне наше познате границе `Карловац-Карлобаг-Вировитица`, чак су инсистирали на томе али смо ми буделе хтели да правимо државу са `браћом Хрватима`   , било не поновило се, далеко вам лепа кућа  :wink: .