Rusija greškom poklonila Norveškoj ogromne zalihe nafte i gasa na Arktiku

Jasna Stojković    | 05. 03. 2013. - 20:20h
Na teritoriji koju je Dmitrij Medvedev, tadašnji predsednik Rusije, ustupio Norveškoj, u okviru sporazuma o razgraničenju u Barencovom moru, pronađene su ogromne zalihe nafte i gasa. Dok Norvežani likuju, Rusi se vajkaju da su požurili.


Panorama predala oko Severnog pola


Norveški petrolejski direktorat (NPD) obelodanio je rezultate dvogodišnjih istraživanja dna Barencovog mora, koje je Rusija pre tri godine ustupila Norveškoj. Ispostavilo se da se u njegovim nedrima nalaze rezerve nafte i gasa koje premašuju i najoptimističnije prognoze: najmanje 300 miliona kubnih metara ugljevodonika od kojih može da se dobije 1,9 milijardi barela nafte i gasa čija se vrednost procenjuje na 30 milijardi evra.

Pregovori o razgraničenju sporne teritorije u Barencovom moru i Severnom ledenom okeanu, površine 175.000 kvadratnih kilometara, vođeni su između SSSR-a i Norveške od ‘70-ih godina prošlog veka. Konačan sporazum potpisali su 2010. tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev i norveški premijer Jens Stoltenberg.
 

Još tada su ruski kritičari dogovora tvrdili da je Moskva požurila kada je pristala da se odrekne sporne teritorije. Njihove sumnje su se sada obistinile.
 
- Ovo je sjajna vest za Norvešku. Severna Norveška će postati naša nova naftna pokrajina koja će doprineti usponu celokupne privrede zemlje - oduševljeno je prokomentarisao nalaze geologa Ola Borten Moe, ministar za energetiku.
 
Vest o “zlatnom kolaču” koji je Oslo dobio od Moskve izazvala je u Norveškoj pravu euforiju, piše ruski list “Novije izvestija”. Nije ni čudo, jer su zalihe nafte u norveškom delu Severnog mora pri kraju. Sve nade Norvežani su polagali u žilu u Barencovom moru.




Pripreme za posao veka već su počele: prebacuju se naftne platforme iz Severnog mora, a Ministarstvo spoljnih poslova je za simboličnu sumu od pet miliona evra prodalo supertajnu bazu podmornica NATO-a, 20 kilometara od Tromsea.
 
Višekilometarska mreža tunela koji su prokopani kroz brda i direktno povezani s morem sada će se koristiti za eksploataciju nafte i gasa.
 
Norveški geolozi su ispitali svega 44 odsto dela Barencovog mora koji im je pripao, što znači da bi zalihe crnog zlata mogle da budu i veće.
 
Kritičari u Rusiji porede sporazum o Barencovom moru s prodajom Aljaske Amerikancima. Ruski car Aleksandar II je 1867. prodao SAD ogromnu teritoriju od 1,5 miliona kvadratnih kilometara, i to za pet centi po hektaru, pravdajući se udaljenošću od Rusije i velikim troškovima. Kasnije se pokazalo da je taj „sanduk leda“, kako su je zvali Amerikanci, danas bogato nalazište zlata, nafte i gasa

Izvor: Blic

Sledeca vest : Norveska krsi ljudska prava 

Blic i idiotski naslov...obicno razgranicavanje teritorija...svakom je palo sta je palo. Inace neki pametniji pisu da ima jedna mala klauzula u tom ugovoru ukoliko se ekploatacijom prelazi granica...onda obe drzave imaju pravo koriscenja nalazista a Norvezani nisu bas najsigurni da do toga mozda nece doci.

Премија из Баренцовог мора

Норвешка је открила 1,9 билиона барела нафте и гаса у Баренцовом мору, на подручју коју јој је Русија уступила споразумом из 2010. године. Процењује се да је укупна вредност откривених залиха 30 билиона долара.

На територији у Баренцовом мору коју је Русија уступила Норвешкој пре три године откривене су резерве од 1,9 билиона барела нафте и гаса.


Резерве су пронађене на подручју морског дна величине Швајцарске а 15 одсто чини нафта док је остало гас. Процењује се да је укупна вредност резерви 30 билиона долара, пише Раша Тудеј.

„Веома смо узбуђени и срећни због овако обећавајућих резултата", изјавио је Бент Ниланд, шеф Норвешког Петролеум Директората који управља норвешким залихама нафте и гаса.

Норвешке залихе нафте у Северном мору су све мање, а према проценама ове године би требало да достигну минимум.

Међутим, стручњаци указују да иако откриће изгледа охрабрујуће за Норвешку, оно производи нове ризике да Норвешке нафтне компаније експлоатишући нафту пређу границу са Русијом у Баренцовом мору.

У споразуму из 2010. године о подели спорних терииторија постоји клаузула која предвиђа да уколико експлоатација нафте и гаса прелази у границе обе државе, и Норвешка и Русија имају право на те резрве.

За сада нема информација о томе да ли ће експлоатација нафте и гаса у Баренцовом мору захтевати прелаз на територију Русије.

Норвешка и Совјетски савез (касније Русија) имали су спор због коришћења Баренцовог мора за економски развој још седамдесетих година. Постигнут је договор да се територија једнако подели.

Споразум је потписан у септембру 2010. године на састанку председника Русије Дмитрија Медведева и норвешког премијера Јенса Столтенберга.

Izvor: RTS

Kako greškom pokloniš nešto? Pogotovu nešto na državnom nivou.