Боље врабац у руци него голуб на грани. 

 ma gorshkov moze samo u crnomorsku flotu....ali koji ce im k..ac tamo!!!Uparavu je ramon...treba im veci nosac!!!

Rusi jos ni sami nisu sigurni kakav im nosac treba .
Jos uvek se vodi polemika oko gradnje novih nosaca.Ima vise struja koje forsiraju svoje projekte.Mada zbog pada cene nafte pitanje je sta ce od svega biti.

bice ono sto mora i ono sto je prioritet,a Putin je rekao da je to vojska i da za nju nema "kresanja" budzeta bez obzira na krizu!!!ove god. je planirano preko 100 miljardi dol. ako se ne varam!mislim da je tako rekao na sastanku ministarstva odbrane!

ako gresim,ispravite....

Kiti Houk nikad nije bila ponuđena Indijcima (niti formalno ni neformalno) i čisto sumnjam da će ikad biti. Sve je poteklo od priče jednog novinara koja je napumpana do ludila od njegovih kolega.


Slučajevi sa Gorškovim i Migovima za Alžirce nikako ne idu Rusima u prilog ali ići toliko daleko i zbog toga kriviti Ruse kao neodgovorne poslodavce u svim segmentima ne može da stoji. Za pojedine firme to se može reći ali ne i za cjelokupnu industriju. Odlaganja, kašnjenja i probijanja budžeta su karakteristike većine projekata u svijetu i to nije rezervisano samo za Ruse. Prve stvari koje mi padaju na pamet su Eurofighter koji je došao mnogo kasnije nego što je trebao i ispao mnogo skuplji od prvobitno planiranog; Lokidov F-35 koji je trebao da bude u punoj serijskoj proizvodnji od 2008. i koji probija budžet munjevitom brzinom i njegova cijena vrtoglavo raste - a trebao je da bude jeftini stelt avion u opsegu od 40 do 50 miliona dolara i sada ta cijena skače minimum duplo čime već raste nezadovoljstvo njegovih budućih korisnika; pa Poljaci i njihovi F-16; Wedgetail AWACS za Australijance od Boinga koji je promašio sve - vrijeme, budžet, performanse (kad već pričamo o magarčenju najbližih partenera); projekat transportnog aviona A400 koji nikad da izađe iz razvojne faza posle milijardi i milijardi prosutih u njega... I to su samo oni najzvučniji koji mi odmah dođu na pamet.

A Indijci treba da zaborave na sve ono dobro što imaju sa Rusima (ili bolje reći zbog Rusa) na što se veoma hvale: T-90, Su-30MKI, Migove-29 koji sada postaju SMT, Migove-27, Smerč, Talvar fregate sa kojima su veoma zadovoljni (3 u upotrebi, 3 se grade a Indijci planiraju da naruče još 3), program iznajmljivanja nuklearnih podmornica (trenutno ne ide baš najbolje zbog Nerpe) ali ako pogledaš unazad Indijci su veoma zadovoljni sa pređašnjim iskustvima i odabrali su Ruse kao strateškog partnera u gradnji novih (domaćih) podmornica na nuklearni pogon...

Radi se o jednom projektu (Gorškov) gdje se jedno brodogradilište latilo posla precijenivši svoje mogućnosti i grdno zabrljavši kod procjene složenosti projekta. Oni nikad nisu ni imali iskustva u gradnji nosača aviona a Indijci su nasjeli na veoma nisku cijenu u startu. Tek kad su počeli da rade ukapirali su da je ovo jedan veoma složen projekat i da će trebati mnogo više vremena i novca da se on privede kraju. Zbog toga se i skoro pregovaralo o povećanju cijene i Indijci su pristali (jer će IAC da kasni a Virat će izdržati do 2012 i bez Gorškova oni bi ostali bez nosača). Kod ovog prvog povećanja Indijci su imali apsolutno pravo da traže novac nazad i odluče se za nešto drugo. Međutim ni oni nisu ovce tako da su izabrali soluciju koja im trenutno najviše odgovara. Ovo drugo "povećanje" je novinarska patka (koja dolazi u ključnom momentu MMRCA tendera - koje li slučajnosti) i nije potvrđeno ni od Indijaca ni od Rusa tako da se diskusija vodi bez velike potrebe.


Aleksa, uz svo poštovanje prema tebi, ali ja odavno veću glupost nisam pročitao u skorije vrijeme.

Probaj da budeš realan i objektivan.

Pozdrav.

Нисам добро објаснио. Хтео сам да укажем на чињеницу да када би руска војна индустрија живела само од извоза они би одавно пропали или би цене биле неколико пута веће. Извоз је важан извор прихода али није највећи.

Плус огромна инфраструктура стоји иза Горошкова и да нема те инфраструктуре (хиљаде коопераната завода, института, стручњака свих профила) не би било ни Горошкова. То је та скривена компонента цене која се не рачуна.

Када би Индијци покушали да направе сами свој носач то би их коштало много више од 2.9 милијарди јер би морали да створе пратећу инфраструктуру и да на то потроше барем две деценије.

Тако је и бивша СФРЈ уложила огромна средства да би освојила производњу Т-72 а јефтиније би нас коштало да смо купили 1000 комада. Али је вредело.

Индија ни дан данас није показала да је способна да постигне оно што смо постигли у СФРЈ пре 30 година.