Rukometna reprezentacija Srbije :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Цветковић: Чека нас светла будућност

Јовица Цветковић сматра да је Србија, ипак, остварила циљ на Европском првенству и да је било више позитивних ствари

Победа и пет пораза, 12. место, биланс су учешћа Србије на Европском првенству у Хрватској.

Први пут од 2006, изузимајући сребрну медаљу на ЕП 2012. у Београду, Орлови су прошли у другу фазу.

За две недеље боравка у Сплиту и Загребу прошли су кроз разне фазе, одмерили снаге са полуфиналистима Французима и Швеђанима, домаћином Хрватском, Норвешком, све селекцијама из водећег ешалона, које су јасно показале нашу тренутну реалност.

Шта каже селектор Јовица Цветковић после свега, какав је сума сумарум?

- Утисци су добри, оно због чега смо дошли смо и остварили, што је најбитније. Опет се враћам на изузетно тешке услове под којима смо све ово урадили. Леп утисак је шта смо све доживели овде, нисмо имали неких инцидената, иако смо дуго били заједно, имали много проблема око повреда, враћања играча, отказа и свега осталог. Опет смо све то изгурали, мушки, до краја.

Шта је то било добро кроз тих шест утакмица?

- Дошли смо да у напетој атмосфери остваримо наш циљ, пласман у другу фазу. Требало је тада бити реалан и ту реалност поднети на прави начин.

А, шта је реалност?

- Да немамо неке велике могућности, знали смо да смо физички танки, унаказиле су нас повреде и повратници играча, неутренираност... Требало је распоредити снаге.

Прва утакмица против Хрватске је била испит свега по Цветковићу:

- Знамо која је тензија била и са једне и са друге стране. Реално, нисмо могли да очекујемо да у тим околностима направимо резултат против домаћина. С тога сам, гледајући и оно што долази и да, ако је могуће, распоредимо снаге за све три утакмице, тактизирао и практично играо рукомет који ја не играм, без контранапада где смо мењали по три играча, само да бисмо сачували свежину и снагу.

Управо на окупљању у октобру сте рекли да тражите играче у оба правца да бисте тако нешто избегли, јер у супротном се губи корак са тим што играју све водеће селекције?

- Пре тог меча са Хрватском обавили смо разговор са играчима, упознали их са тим шта желимо. Све што је било ван терена био је рад на томе да екипа остане неоштећена, да пораз не делује погубно. По ономе што се догодило касније, успели смо у томе. Ја, због игре коју преферирам нисам успео, због свих тих околности. На првом месту је био резултат и ми смо га остварили. Били смо близу и против Шведске, али ипак је то, тог момента, било немогуће. Тражили смо шансу против Исланда и нашли смо је. Нарочито против Хрватске играли смо јако споро, рукомет који не прати овај савремени, који играју репрезентације водећег ешалона, уско у нападу, некад готово без крила.

Цветковић: Не знам откуд толики рушилачки набој код неких

По Јовици Цветковићу са континенталног шампионата када је Србија у питању има много позитивних ствари?

- У овим околностима је много тешко да се то види. Имамо Јовановића који је излетео у први план, два голмана. Шта је то више што би неко могао да тражи, дуго смо лутали око пара пивотмена, нашли смо их у Бељанском и Марсенићу. У неким сегментима игре смо показали квалитет, у 6-0 зони, она уопште није лоше функционисала у појединим тренуцима, у нападу је било течности. Не дуго, али толико је било. Кад је Хрватска у питању нисмо показали бриљантност, али нисмо били ни наиван противник. Добили смо Исланд, противника који ма све. Тукли су нас Исланђани пре две године 17 разлике, то не сме да се заборави. Сада смо ми њих. Дај да гледамо лепе ствари.

И још нешто:

- Морамо наћи младог десног бека, радити на томе. Морамо да радимо одмах кад се вратимо. Да изаберемо хоћемо ли да радимо или критикујмо. Не знам откуд толики рушилачки набој код неких.

Да ли је то можда резултат Вашег неразумевања са играчима, или можда обостраног?

- Не, ово је било прилагођавање ситуацији, кроз све што сам претходно рекао мислим да сам био врло јасан. На првом месту је био резултат, не моја љуба према игри каква треба да буде. Мораш да имаш играче за нешто што хоћеш да оствариш када је игра у питању. Брзи рукомет подразумева ужасно много трошења. Не одустајем ја од њега, али сад сам се просто прилагођавао основној жељи да како знамо и умемо добијемо једну утакмицу. Да нађемо начин. Форсирати играче у тако ограниченом саставу који смо имали, уз повреде, физичке неспремност екипе због повратака повређених, одустајања неких, просто ме натерало на оно што можемо у датом тренутку. Ми смо се буквално хватали за сламку.

Сламку спаса кажете?

- Да ли је био најружнији рукомет на свету, уопште ме не занима, већ да постигнемо циљ. То што ми се замера на лепоти игре, нека, ми смо прошли даље. То што причају изгубили су Хрвати, шта има везе. Ми смо победили Исланд. Није требало ни Исланђани да победе Швеђане па јесу. Према томе, ми смо циљ остварили, а циљ оправдава средство.

Опет нисмо видели Марка Вујина онаквог каквог га очекујемо, ни Ненадића у форми из Бундеслиге... Шта се ту догодило, да ли се нису прилагодили датим околностима, поставци?

- Морамо све да узмемо у обзир, рецимо да је Ненадић последњи период пред припреме био просто „у лудници“, пресељења из Немачке у Веспрем, неким приватним проблемима и да смо морали да му изађемо у сусрет. Шешум је имао тешку повреду, али смо у последњи час успели да га оспособимо да игра, није тренирао. Вујић се повредио у току припрема, па смо га чували. Без Вујина смо остали већ после прве утакмице, без једне варијанте игре. Ненадић је један од наших најважнијих играча, али све ово је утицало на његову игру и форму. Сви ти проблеми појединачно и групно.

Дакле, добро сте се међусобно разумели играчи или обрнуто?

- Нема ништа спорно што се мене и играча тиче. Потпуно смо се разумели. У прављењу стратегије игре имао сам две врсте напада, један за дубоке, један за плитке зоне, а остали смо на једној, мешаној варијанти. И, како се снаћи у тој ситуацији? Извући из сваког играча максимум. Покушали смо. Нећу да кажем да је то нека лепота игре била, и није али немојмо сада гледати успеху у зубе. Никада до сада нисмо прошли у другу фазу.

Да ли сте иједном током првенства размишљали о оставци?

- Да сам тај тип никад не бих ни био овде, нити дошао у ситуацију где сам постављен за селектора на две утакмице, понижавајуће, био вршилац дужности без личног дохотка шест месеци, па постављен на конкурсу. Какав интерес у том смислу Јовица Цветковић има? Нека ето људи у рукомету одлучују да ли је ово што је Цветковић радио, па урадио што нико није до сада, плус или минус. О томе одлучују људи који се баве судбином рукомета.

Каква му је сад судбина?

- Надам се светла јер сам дао све, као и људи из мог стручног штаба да тако буде. Резултат је плус, али је било много тешко. Такве напоре у животу нисам имао. Не интересује ме да ли ће неко да ме смењује. Моја дужност је била да помогнем спорту који ми је дао све. Могу да причају шта хоће о мени и да моралишем и ово и оно. Жртвовао сам један период, хтео да дам времена и простора људима у рукомету, да ставимо прст на чело и кажемо идемо напред, а не да се свађамо, кољемо за функције, него да помогнемо рукомету. То је суштина. Петнаест месеци смо ту, сада смо за степеницу више, остало није на мени. Ја сам своје урадио, могу још ако ми дозволе.