Rukom pisano blago


Poslovni kodeks nalaže direktoru arhiva SANU Vasiliju Krestiću da nam prećuti cenu i izvor. Specijalno za "Novosti" uvaženi akademik jedino otkriva: Arhiv je kupio i dokopao se dva nova dragocena predmeta, dve rukopisne, bogoslužbene knjige iz 16. i 17. veka.
Obe su u srpskoj redakciji, dakle, tekst je pisan srpskim jezikom. Prva bogoslužbena knjiga je Minej za jedan mesec i to decembar. Potiče iz 16. veka.
- Ocenjena je od naših stručnjaka kao izuzetno vredna i značajna knjiga, jedna od retkih rukopisnih knjiga iz tog perioda - kaže Krestić. - Pisana tušem u dve boje, crnom i crvenom, nema uobičajenih inicijala i ilustracija koje obično stare knjige imaju, ali ima takozvane vodene znake koji se posebno proučavaju kad je reč o rukopisnim knjigama. Zbog svega toga ona je vrlo značajna i sadrži podatke koji će biti dragoceni i za našu istoriju i istoriju književnosti. Vreme je učinilo svoje. Knjiga je ostala bez korica, oštećena je, ali, srećom, samo spolja. Prva strana malo je zaprljana, već naredne mnogo su čitljivije, čiste i gotovo besprekorno očuvane.
Ovo srpsko kulturno blago koje sa strahopoštovanjem dodirujemo i fotografišemo još nije dovoljno proučeno. Nijedan od rukopisa nije dospeo u ruke ljudima koji će ga detaljno ispitati. Pre nego što ih je Arhiv kupio, da ne bi, kako kažu, kupili mačku u džaku, pozvali su prijatelje, poznavaoce sa kojima sarađuju. Drhtali su kada su uzeli knjige i govorili: "Znate šta je to, to je 16. vek" i prosto ih držali kao bebe.
Druga knjiga lepo je očuvana, u originalnim koricama od drveta obloženog kožom, sa metalnim kopčama za zatvaranje. Malo je bogatija, raskošnija od prethodne. Ona je takođe jedna vrsta bogoslužbenog Mineja, ali za razliku od prvog, ima više meseci, šest ili sedam. I ova je napisana crnim i crvenim tušem, bez previše inicijala, sa vodenim znakovima.
- Nije tačno još utvrđeno, a bojim se da neće ni moći, da li je ona iz 16. ili sa početka 17. veka. U svakom slučaju, jedan komad za koji bi svi ljubitelji stare knjige dali velike pare - govori Krestić. - Ne moram da vam govorim koliko smo obe platili, to nije mala cena, ali njihova je kulturna vrednost neprocenjiva.
Nemoguće je odrediti i njihovo poreklo. Da li su i iz kog su manastira. Pretpostavljaju stručnjaci SANU kako je moguće da su napisane u nekom manastiru iz Ovčarsko-kablarske doline.
Arhiv SANU po obimu nije veliki, ali po vrednosti dokumentacije u vrhu je naših arhiva. Krestić dodaje kako se često događa da Arhiv SANU ima ponude za otkup vrednih i značajnih dokumenata koji su od prvorazrednog značaja i koji "ne bi smeli da odu negde na stranu", ali ne može da ih otkupi jer nema para.
- A zašto? Zato što Arhiv Akademije nije na budžetu Ministarstva kulture koje inače vodi računa o svim arhivima u ovoj zemlji. SANU po zakonu dobija obezbeđena sredstva budžetski i to u globalu, pa onda od tih zajedničkih izdvaja novac za svoje ustanove: arhiv, biblioteku, galeriju... time se mi retko kad možemo mnogo ispomoći, a pride moramo našu građu i da lečimo, jer ta vrsta papira, pergamenta, boluje kao i čovek od raka, strada zbog bioloških ili hemijskih procesa.

NOVA ZGRADA
- ARHIV SANU - smešten sa svojom neprocenjivom građom u krajnje neodgovarajućim prostorijama, bez elementarnih uslova propisanih za čuvanje dokumenata i retkih rukopisa. Nadamo se da ćemo to uskoro rešiti jer je Akademija dobila zgradu prekoputa, (u kojoj se nalazi Nacionalna štedionica). Tu će preći neke službe SANU i malo ćemo se proširiti. Trebalo je da SANU dobije namenski građenu novu zgradu za Biblioteku i Arhiv u Jakšićevoj ulici. To je bilo uoči Memoranduma i zbog problema koji su iskrsli u vezi sa njim, sve je stornirano - kaže Krestić.

DESPOTOV ZAKONIK
POSEBNO je značajna "stara zbirka" Arhiva SANU koja sadrži oko 530 srednjovekovnih, starih rukopisa. Tu je čuveni "Rudarski zakonik despota Stefana Lazarevića", zatim srednjovekovne povelje, pa žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih, razni račanski rukopisi, Venclovićev rukopis... Vrednost čitave građe ilustruje podatak da je pre desetak godina, za oko 18.000 maraka, Arhiv iz Engleske nabavio samo nekoliko strana jedne povelje, na pergamentu.



Izvor: Novosti