ROZE I LUTKE SU I ZA DEČAKE Knjiga koja je savetima za roditelje i vaspitače


"Zamislite da Marko i Filip mogu da se zagrle, a da ih niko ne zadirkuje. Zamislite da Filip može da plače na isti način kao Andrijana. Zamislite da Luka može da se igra lutkama… "

Ovako počinje uvodna priča u knjizi "Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve", priručnika za koji izdavač "Kreativni centar" kaže da je namenjen roditeljima, vaspitačima i drugima koji žele da decu odgajaju bez rodnih stereotipa.

Proteklih dana ova knjiga izazvala je ogromnu buru na društvenim mrežema, jer se tiče upravo onih tema u kojima se u Srbiji retko ili veoma obazrivo govori, kao što su između ostalih i ove s početka teksta.

I zgražavanje i odobravanje

Komentari na savete iz knjige u kojima se recimo roditelji ohrabruju da puste dečake da svoje emocije ispoljavaju kroz suze, da je u redu ako se dečak igra svetlucavim krilima, a devojčica "prdež-jastukom" ili da garderobu za dečake biraju i na odeljenju za devojčice i obrnuto... idu od zgražavanja do odobravanja.

"Ko dozvoli da se ovo štampa?!", "Užasno, bolesno...", "Još malo pa će heteroseksulaci biti manjina"... samo su neki od komentara koji prate ovaj priručnik, a koji mnogi karakterišu i kao "vodič za roditelje - kako da vam dete postane gej".

S druge strane, ima i onih umerenih ili neturalnih koji smatraju da roditelji deci ništa tu ne treba da nameću, već treba da ih puste da se oni sami rodno usmeravaju. Ima i onih koji u knjizi ne vide ništa sporno, s obzirom na to da je reč o priručniku za one koji žele da odgajaju decu bez rodnih predrasuda, dakle, ko takvo vaspitanje ne želi, ne treba tu knjigu ni da kupi.



Da li je sve ovo ipak previše radikalno za naše podneblje i da li knjiga nameće određene stavove, teško prihvatljive u srpskom društvu, pitali smo izdavača.

- Nema tu reči ni o kakvim bespolnim bićima, promovisanju homoseksualizma niti ima ikakvog savetovanja roditelja na tu temu - izričta je Ljiljana Marinković, direktorka "Kreativnog centra".

Prema njenim rečima, knjiga je priručnik za one roditelje koji žele da u vaspitanju dece obrate posebnu pažnju na rodnu ravnopravnost, i to, isitče, jasno i piše na korici knjige.

- Knjiga se protivi vaspitanju koje devojčice zatrpava pričama o šopingu, šminkanju i domaćinstvu, a dečacima nudi nauku, sport i pustolovinu, kao i svim drugim elementima vaspitanja koji stvaraju buduće neravnopravne odnose među polovima - kaže Marinkovićeva.

"Svesno idemo protiv tabua"

Ona još ističe da knjiga "Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve" nije prvo štivo iz njihove izdavačke kuće koje je pokrenulo rasprave na neke od tabu tema i time izazvalo lavinu komentara.

- Kada smo 1994. godine objavili knjigu o konfliktima za decu to je bilo prilično smelo. Sa mnogo zaziranja i danas se gleda na knjige o demokratiji, uzrocima ratovanja, depresiji, seksualnosti, samohranim roditeljima, pa, verovali ili ne, i o menopauzi, usvajanju dece i o brizi o starim ljudima – kaže Marinkovićeva.

A šta knjiga nudi

Knjiga, koju smo pregledali, opisuje konkretne svakodnevne situacije koje, po mišljenju autorki Kristine Henkel i Mari Tomičić, izgledaju sitno i beznačajno, ali u kojima se oblikuju stvarnost i rodna ravnopravnost.

Svako poglavlje rasvetljava različite aspekte neravnopravnosti – u igri, u izgledu i oblačenju, u jeziku, u drugarstvu, u osećanjima i odnosu prema sopstvenom telu.

Nove uloge za Barbiku i Betmena

Na primer, kako piše, slikovita analiza izgleda Barbike i Betmena jasno izlaže nametnutost rodne orijentacije kod dece. Zato autori imaju predlog kako da se igrate da to izbegnete.

Savet autorki je - stvoriti nove uloge za igračke. Betmen bi, tako, mogao recimo da ide po bet-decu u vrtić, a Barbika bi mogla da ide na prstima (pravljena je tako da joj je stopalo u položaju kao da nosi visoke potpetice) kako bi špijunirala zlikovce.

I dečačke suze su ok

Posebna pažnja ukazana je i na široko uvreženo mišljenje da veliki dečaci ne plaču, jer "plakati znači izgubiti kontrolu", a to nije za dečake.

Međutim, Henkelova i Tomičićeva ističu da suze i tužna osećanja treba dozvoliti svakom detetu nebitno kog je pola, te pre svega pustiti dečake da plaču i pomoći im da definišu svoje emocije.

A sta je tacno problem?

Dete ce postati gej zato sto se igraju i zbog boje gaca koje nose...

Ma, daj... bezi... 

Pre ce postati samoubica i nasilnik ako ga ucis da mora da pika loptu i ne sme da place, jer je to za "picke"

Deca nisu idioti, za razliku od odraslih, i znaju sta su... samo ih to "vaspitanje" unisti...

https://www.youtube.com/watch?v=SYYQpd4k2bQ

  Ne znam da li je i koliko ovo gore tačno ili je samo nečije zezanje i zato se ograđujem od toga.

"Zamislite da Marko i Filip mogu da se zagrle, a da ih niko ne zadirkuje. Zamislite da Filip može da plače na isti način kao Andrijana. Zamislite da Luka može da se igra lutkama… "

  Znam da ovako nešto ne mogu ni da zamislim.

Komentari na savete iz knjige u kojima se recimo roditelji ohrabruju da puste dečake da svoje emocije ispoljavaju kroz suze, da je u redu ako se dečak igra svetlucavim krilima, a devojčica "prdež-jastukom" ili da garderobu za dečake biraju i na odeljenju za devojčice i obrnuto... idu od zgražavanja do odobravanja.

  Sodoma i Gomora

  Deca nisu idioti i jedina smeju da kažu da je car go. Deca su tabula raza i ono što nauče to im ostaje za ceo život. Uticati na decu ovaj način je tako civilizovano i evropski da nemam reči. Slažem se da ovakvo vaspitanje uništava decu.

Koji serator. 

  ?

Igra pospesuje mastu, masta vodi ka boljem razvoju mozdanih funkcija, vecoj inteligenciji... nije ni cudo sto konzervativci insistiraju na "tradicionalnim" ulogama... jer se time stvaraju poslusni, priglupi radnici koji obavljaju proste poslove i ne bune se.

Mada, vec sam pisala o tome da ono sto se smatra "tradicionalnim" nije bas u duhu nase tradicije. Katolicke jezuitske, mozda... ali srpske, ne...

  Pa sve te novotarije dolaze iz država gde je katoličanstvo bilo glavna konfesija. Katolici sa svojim dogmama, zatim protestanti i svi drugi derivati katolicizma su uzrok tome.



Časovi za muškarce: Dečake uče da budu manje emotivni, a više muževni

  Kinezi nisu pretežno katolici ali su skloni preterivanju.

  Slažem se da se najbolje uči kroz igru i što se toga tiče Njegoš je imao savršenog učitelja S.Milutinovića Sarajliju koji je bio verzija srpskog Kapetana fantastičnog. A Njegoš nije bio ni glup ni zatucan ni neobrazovan.

  Naturati deci onakve igračke i stavove je kriminalno i opasno. Decu treba ostaviti na miru kao što ih treba naučiti šta se sme a šta ne sme inače će paljenje beskućnika postati normalna pojava.

 

 

Isto tako je kriminalno devojcicama naturati roza i kujnu, a decacima samo plavo i pistolje.

Proslo je vreme kada bi vladari zeleli da ljudi budu samo roboti.

Sto se tice Kineza, oni su ... zanimljivi... to je mnogoljudna zemlja koja je upravo zbog te specijalizacije kljoknula par vekova unazad...

  Niko im ne natura ništa, oni samo kopiraju svoje roditelje. Devojčice uče uz majku i baku dok su muški priča za sebe. Bar ja ne znam za slučaj da je neko svojoj ćeri i unuci rekao da mora da bude u kuhinji. Čak im i brane iz straha da se ne povrede.

  Radionice u školama koje je uveo rahmetli gašo i njemu slični od dece pravi poslušne i programirane robote.

I kazes, nikad nisi cuo? 

Joj, boze...

Necu da razglabam.. ali mene je malko zao tog vaseg sveta... majke mi...
Citavog zivota u nekim tudjim cipelama...