„Bavili smo se pitanjima važnijim od politike”, kaže Slobodan Reljić, glavni urednik NIN-a, objašnjavajući dugovečnost ovog nedeljnika

U vremenu brzog življenja dešava se da se listovi preko noći rađaju, ali brzo i nestaju, ne uspevši da puste dublje korene među čitaocima. Tim pre jubilej Nedeljnih informativnih novina, odnosno NIN-a, čiji se 3000. broj juče pojavio na kioscima, u porodici sličnih izdanja izgleda gotovo nedostižan.

Najstariji nedeljnik na Balkanu, istini za volju, imao je dva rođenja. Grupa beogradskih intelektualca osnovala je novine pod sadašnjim nazivom još januara 1935. godine, ali već u septembru iste godine usledila je zabrana. Iako je u prvom pokušaju list izašao samo 26 puta, ideja o ozbiljnom nedeljniku nije se ugasila. Posle ratnih i društvenih previranja, nova generacija intelektualaca obnovila je NIN januara 1951. godine. Od tada, tokom burne višedecenijske istorije u kojoj je bilo i uspona i padova, kritike i prozivke, smena i redakcijskih podela, NIN je uspeo da uđe u 58. godinu svog drugog života i stigne do trihiljaditog broja.

– Temelj na kome je NIN postavljen bio je ozbiljan, jer su se od početka oko te ideje okupili ozbiljni ljudi, a tako je i nastavljeno. Glavna moć lista je u tome što je imao manje ili više dobre ekipe novinara i vrhunske spoljne saradnike, ali i što su stranice NIN-a bile mesto na kome su se godinama vodile najvažnije društvene polemike. Najveća vrednost lista je okupljanje ljudi različitih pogleda pre svega na društvena zbivanja, pa tek onda i na politiku. Iako je politika nekako uvek u prvom planu, list se bavio pitanjima koja su važnija i od politike, a uspeo je, jer je uvek imao „materijal plus” u odnosu na druge. A to je nemoguće ako nemate ljude koji misle slobodno i mnogo znaju – tako dugovečnost lista objašnjava Slobodan Reljić, glavni urednik.

Podsećajući da je list nastao kao projekt da bi se informisala, pre svega, društvena elita, Reljić kaže da je ovo glasilo „i neka vrsta legitimacije moći Beograda i srpske kulturne javnosti”. Takvu poziciju učvrstila je i prestižna NIN-ova Nagrada za književnost.

– Najveće iskušenje za list je predstojeća privatizacija. To je jedna od situacija u kojoj se prelazi iz stanja relativno neograničene slobode u novo stanje kada se sva sloboda „delegira” kod vlasnika koji određuje, recimo, i kako ćemo se odnositi prema određenim delovima društva i pojavama. Ali privatizacija je neizbežna. Međutim, postoji i odgovornost države da preko svoje agencije (za privatizaciju, prim. M. P.) jedna takva društvena vrednost kakva je NIN i opstane. Rekao bih da niko, pa ni zaposleni ne može da predvidi kako će privatizacija izgledati, sve dok se ona i ne desi. Niko iz sadašnjeg sastava ne može da bude ravnodušan, jer to nije samo pitanje posla, već i činjenica da su tu mnogi uložili veliki deo života – kaže Reljić.

On je 22. glavni urednik NIN-a, u poređenju sa svojim prethodnicima i „najdugovečniji”, jer je na tom mestu bezmalo šest godina (od oktobra 2002). On sam tu činjenicu objašnjava „različitim vremenskim prilikama”.


Izvor: Politika

Bravo za moj omiljeni nedeljnik 
Najbolji nedeljnik na Balkanu