Boli ga patka 

Delija Doboj jos uvek jase, neda se godinama kao i Fenomeno !!

 

Можда је и даље бржи од мене али сигурно може мање попити 

 

Један је дебели Роналдо 

Legenda si brate.. Bas pre neki dan pricam na erepu o tebi. Reko navratio sam na forum posle ko zna koliko, a Petko Ronaldo jos odrzava temu.. Kapa dole..

Nego, ajde da i ja doprinesem malo ...




Dan zaljubljenih za one koji su odrastali devedesetih je ujedno i dan kada je, 2011. godine, pravi Ronaldo rekao zbogom fudbalu



Postoje oni fudbaleri u koje ste bili zaljubljeni i gledali ih kao bogove. Uz koje ste odrasli i zavoleli fudbal. Zbog kojih ćete zauvek uz sav zdrav razum i još bistru glavu pridikovati nekim klincima kako njihovi idoli nisu ni za poređenje s vašim. U fazonu deke Alberta (During the war...). Kao što je vama deda pričao o Peleu, ćale o Maradoni, tako će i neka generacija odrasla 90-ih popovati svojim naslednicima da to što su radili Ronaldo ili Zidan neće više niko nikada. I zaista neće. Samo zaludna zakerala i dokoni statističari će se uvek baviti dosadanom temom: Ko je najbolji svih vremena? Na to pitanje naravno nikada neće dobiti odgovor. Te fudbalske marke su unikati.
Mnogi od tih idola su znali i da vas razočaraju. Da se onako, kao omiljeni četvorotočkaš, u trećoj deceniji ofucaju i olinjaju pred kraj karijere. Da ne znaju da kažu dosta kad je vreme. Tako su u legendu otišli Figo, Vea, Mijatović, Oven... Daleko ispod njihovog rejtinga. Malo je onih koji su kao prave veličine stavili tačku. Kada ste u neverici gledali njihov poslednji meč i nadali se da će ipak promeniti odluku i odigrati još koju sezonu za raju. Bernabeu je plakao kada je Zizu imao poslednji ples protiv Viljareala, Italija se poklonila Maldiniju u Firenci, Alijanc Arena je iskrenim emocijama ispratila Olivera Kana...
Pre tačno tri godine konačan kraj je objavio jedan od besmrtnih - Luis Nazario da Lima Ronaldo. Fenomen. Zuba. Pravi Ronaldo. U dresu Korintijansa sa stomačićem i kovrdžavom kosom je tada, na Dan zaljubljenih, slomio srca svima onima koji su bili zaljubljeni u njega. Nije to bio onaj isti Ronaldo, ona mašina za golove i neuhvatljivi dribler. Ali mnogi su želeli da se taj dan nikada ne dogodi. Da traje i dalje. Da kažu: Sviraj to ponovo Sem.
Lepši je bio jedan Zubin gol u mesec dana nego nečijih deset. Ostaje satisfakcija da ste bili priviligovani da gledate čoveka koji je brži s loptom nego bez nje. Fudbalera koji je igrao za Barsu i Real, za Inter i Milan, a nikada ga niko od njihovih navijača nije mrzeo. Svi su bili ponosni što je Ronaldo baš njima posvetio koji trenutak svoje magije.
U Brazilu je počeo na ulici kao i većina njegovih slavnih zemljaka. Lagao je majku da ide u školu dok je pikao bubamaru po opasnim krajevima. Kao 17-godišnjak je u 14 utakmica za Kruzeiro overio mrežu 12 puta i Brazil je bio tesan za svog dragulja. Lansirna rampa u Evropi je bio PSV gde su mislili da od Romarija nikada neće imati boljeg fudbalera. Ronaldo je to demantovao za samo dve godine i 42 gola u 46 mečeva. Lagane odbrane i bledunjavi štoperi holandskog šampionata su izgledali kao usporen snimak dok ih seče brazilski brzi voz. U većini slučajeva je bio toliko prebrz da se akcija po običaju završavala driblanjem nesrećnog golmana koji se koprca kao riba na suvom.



Pravac Barselona. Svetski rekord u visini transfera. Magija dobija višu dimenziju. Protiv Kompostele kreće u slalom sa centra, protivnički igrači padaju i odbijaju se, lopta je u mreži. Anonimni prevodilac Žoze Murinjo skače s klupe, legendarni Bobi Robson se hvata za glavu u stilu: "Ljudi, pa je li ovo moguće?" Marka je stavila naslov "Genije", a As "Pele se vratio". Pele iz Brazila poručuje da "ako fudbalski bog ima sina, onda mora da mu je ime Ronaldo..."
"Kada bih primenio sve metode za zaustavljanje Ronalda koje mi padaju na pamet, verovatno bih završio u zatvoru", iskreno je rekao legendarni Luis Aragones.



Posle godinu dana u Kataloniji, Najki i Inter dovode Ronalda na milansku pistu. Naravno, opet je pao svetski rekord. Za Holanđane i Špance je bio neuhvatljiv. Ništa mu nisu mogli. Ali u najjačoj ligi sveta su imali drugačije metode. Oni se nisu jurili s njim i vodili unapred izgubljenu bitku. Čelične italijanske odbrane su ga čekale i tukle. Nisu birali sredstva da ga zaustave. Međutim, on je i dalje nemilice cepao mreže, a ona biciklica kada Luka Markeđani kleči pred njim je ušla u istoriju fudbala.
Uz sve udarce, kolena ipak nisu mogla da izdrže takvu eksplozivnost. Koleno je prvi put puklo protiv Lećea. Operacija, štake i meseci oporavka. Vratio se protiv Lacija. Krenuo je na Kouta u još jednu biciklicu i uz bolnu grimasu se srušio na teren. Koleno je opet puklo. Kažu da se tada u najvećim gradovima Brazila, u tom trenutku zaista mogao čuti jauk, krik ili kako već hoćete iz miliona grla koja su te večeri čekala povratak Fenomena. Igrači oba tima su bili u neverici i rukama su prekirli facu tugujući nad sudbinom nesrećnog asa. Bolničko vozilo ga je provezlo pored tribine s navijačima Lacija. I tradicionalno neprijateljski nastrojenim fašistima je puklo srce. Aplauzom su pozdravili povređenog asa. Nije bilo onoga kome nije bilo žao...



Da li će se vratiti? Uspeo je!
Na Mundijalu na Dalekom Istoku je odveo Brazil do titule prvaka sveta. Ono za šta 1994. kao 17-godišnjak nije dobio šansu, ono što 1998. na vrhuncu slave nije uspeo u Parizu zbog nikada razjašnjenih okolnosti, sada je konačno ostvario.
U finalu ga je čekao okršaj oči u oči sa zverskim Oliverom Kanom koji je to takmičenje branio kao besan. Ronaldinjo mu servira zicer na tacni, ali šutira pored gola. Drugu šansu Kan mu brani. Nemac brani i treći zicer. Da li se ponavlja prokletstvo iz finala od pre četiri godine? Ali i Kan je ljudsko biće s genom da pogreši. Nemac posle šuta Rivalda ispušta loptu, a Zuba pretvara otpadak u gol za 1:0. Drugi je već bio lakši. Pogodio je sam ćošak i rešio pitanje prvaka sveta.




VEST
4
Debeljko, nedostaješ nam (VIDEO)
pre 32 minuta | mozzartsport.com
Dan zaljubljenih za one koji su odrastali devedesetih je ujedno i dan kada je, 2011. godine, pravi Ronaldo rekao zbogom fudbalu


Veličina slova A A A     
MOZZART KVOTE

 PSV

 Heracles
11,35X5,0028,00
14.02.2014 20:00:00
Postoje oni fudbaleri u koje ste bili zaljubljeni i gledali ih kao bogove. Uz koje ste odrasli i zavoleli fudbal. Zbog kojih ćete zauvek uz sav zdrav razum i još bistru glavu pridikovati nekim klincima kako njihovi idoli nisu ni za poređenje s vašim. U fazonu deke Alberta (During the war...). Kao što je vama deda pričao o Peleu, ćale o Maradoni, tako će i neka generacija odrasla 90-ih popovati svojim naslednicima da to što su radili Ronaldo ili Zidan neće više niko nikada. I zaista neće. Samo zaludna zakerala i dokoni statističari će se uvek baviti dosadanom temom: Ko je najbolji svih vremena? Na to pitanje naravno nikada neće dobiti odgovor. Te fudbalske marke su unikati.
Mnogi od tih idola su znali i da vas razočaraju. Da se onako, kao omiljeni četvorotočkaš, u trećoj deceniji ofucaju i olinjaju pred kraj karijere. Da ne znaju da kažu dosta kad je vreme. Tako su u legendu otišli Figo, Vea, Mijatović, Oven... Daleko ispod njihovog rejtinga. Malo je onih koji su kao prave veličine stavili tačku. Kada ste u neverici gledali njihov poslednji meč i nadali se da će ipak promeniti odluku i odigrati još koju sezonu za raju. Bernabeu je plakao kada je Zizu imao poslednji ples protiv Viljareala, Italija se poklonila Maldiniju u Firenci, Alijanc Arena je iskrenim emocijama ispratila Olivera Kana...
Pre tačno tri godine konačan kraj je objavio jedan od besmrtnih - Luis Nazario da Lima Ronaldo. Fenomen. Zuba. Pravi Ronaldo. U dresu Korintijansa sa stomačićem i kovrdžavom kosom je tada, na Dan zaljubljenih, slomio srca svima onima koji su bili zaljubljeni u njega. Nije to bio onaj isti Ronaldo, ona mašina za golove i neuhvatljivi dribler. Ali mnogi su želeli da se taj dan nikada ne dogodi. Da traje i dalje. Da kažu: Sviraj to ponovo Sem.
Lepši je bio jedan Zubin gol u mesec dana nego nečijih deset. Ostaje satisfakcija da ste bili priviligovani da gledate čoveka koji je brži s loptom nego bez nje. Fudbalera koji je igrao za Barsu i Real, za Inter i Milan, a nikada ga niko od njihovih navijača nije mrzeo. Svi su bili ponosni što je Ronaldo baš njima posvetio koji trenutak svoje magije.
U Brazilu je počeo na ulici kao i većina njegovih slavnih zemljaka. Lagao je majku da ide u školu dok je pikao bubamaru po opasnim krajevima. Kao 17-godišnjak je u 14 utakmica za Kruzeiro overio mrežu 12 puta i Brazil je bio tesan za svog dragulja. Lansirna rampa u Evropi je bio PSV gde su mislili da od Romarija nikada neće imati boljeg fudbalera. Ronaldo je to demantovao za samo dve godine i 42 gola u 46 mečeva. Lagane odbrane i bledunjavi štoperi holandskog šampionata su izgledali kao usporen snimak dok ih seče brazilski brzi voz. U većini slučajeva je bio toliko prebrz da se akcija po običaju završavala driblanjem nesrećnog golmana koji se koprca kao riba na suvom.

Pravac Barselona. Svetski rekord u visini transfera. Magija dobija višu dimenziju. Protiv Kompostele kreće u slalom sa centra, protivnički igrači padaju i odbijaju se, lopta je u mreži. Anonimni prevodilac Žoze Murinjo skače s klupe, legendarni Bobi Robson se hvata za glavu u stilu: "Ljudi, pa je li ovo moguće?" Marka je stavila naslov "Genije", a As "Pele se vratio". Pele iz Brazila poručuje da "ako fudbalski bog ima sina, onda mora da mu je ime Ronaldo..."
"Kada bih primenio sve metode za zaustavljanje Ronalda koje mi padaju na pamet, verovatno bih završio u zatvoru", iskreno je rekao legendarni Luis Aragones.

Posle godinu dana u Kataloniji, Najki i Inter dovode Ronalda na milansku pistu. Naravno, opet je pao svetski rekord. Za Holanđane i Špance je bio neuhvatljiv. Ništa mu nisu mogli. Ali u najjačoj ligi sveta su imali drugačije metode. Oni se nisu jurili s njim i vodili unapred izgubljenu bitku. Čelične italijanske odbrane su ga čekale i tukle. Nisu birali sredstva da ga zaustave. Međutim, on je i dalje nemilice cepao mreže, a ona biciklica kada Luka Markeđani kleči pred njim je ušla u istoriju fudbala.
Uz sve udarce, kolena ipak nisu mogla da izdrže takvu eksplozivnost. Koleno je prvi put puklo protiv Lećea. Operacija, štake i meseci oporavka. Vratio se protiv Lacija. Krenuo je na Kouta u još jednu biciklicu i uz bolnu grimasu se srušio na teren. Koleno je opet puklo. Kažu da se tada u najvećim gradovima Brazila, u tom trenutku zaista mogao čuti jauk, krik ili kako već hoćete iz miliona grla koja su te večeri čekala povratak Fenomena. Igrači oba tima su bili u neverici i rukama su prekirli facu tugujući nad sudbinom nesrećnog asa. Bolničko vozilo ga je provezlo pored tribine s navijačima Lacija. I tradicionalno neprijateljski nastrojenim fašistima je puklo srce. Aplauzom su pozdravili povređenog asa. Nije bilo onoga kome nije bilo žao...

Da li će se vratiti? Uspeo je!
Na Mundijalu na Dalekom Istoku je odveo Brazil do titule prvaka sveta. Ono za šta 1994. kao 17-godišnjak nije dobio šansu, ono što 1998. na vrhuncu slave nije uspeo u Parizu zbog nikada razjašnjenih okolnosti, sada je konačno ostvario.
U finalu ga je čekao okršaj oči u oči sa zverskim Oliverom Kanom koji je to takmičenje branio kao besan. Ronaldinjo mu servira zicer na tacni, ali šutira pored gola. Drugu šansu Kan mu brani. Nemac brani i treći zicer. Da li se ponavlja prokletstvo iz finala od pre četiri godine? Ali i Kan je ljudsko biće s genom da pogreši. Nemac posle šuta Rivalda ispušta loptu, a Zuba pretvara otpadak u gol za 1:0. Drugi je već bio lakši. Pogodio je sam ćošak i rešio pitanje prvaka sveta.

Kao kruna dolazi transfer u najveći klub na svetu. Ronaldo je postao Galaktikos. Opet je bio brz kao munja, rešetao levom, desnom, glavom... Naravno, nastavio je da dribla golmane. Jedne večeri je het-trikom uzdrmao temlje Old Traforda, ostavivši zajapurenog Fergija u neverici i Engleze na nogama.



Posle pet godina u kraljevskom ruhu, sa viškom kilograma odlazi u Milan. I tu je pokazao da je fudbal kao vožnja biciklom. Ko jednom nauči, nikada ne zaboravi. Ali koleno je protiv Livorna stradalo i treći put.
Bilo je to majstorovo zbogom Evropi. I opet je uspeo da se vrati. U dresu Korintijansa. Debituje golom protiv najvećeg rivala Palmeirasa za opšti trans među prstalicama Timaa. Sa sve stomakom i izraubovanim kolenima, opet uspeva da maltertira protivničke odbrane, kao što je bilo sa lobom protiv Santosa.
Srce i glava su hteli još, ali je telo reklo dosta. Ronaldo je pre tri godine otišao u penziju, a fudbalski svet ostao ostavio u nadi će Brazil možda nekada opet imati nekog sličnog majstora.
Ronaldo je čovek koji je promenio fudbalsku istoriju. Fudbalske 70-te su obeležili vrsni napadači Gerd Miler i Kevin Kigen. Kasnije su rešetali Rosi, Rumenige, Ugo Sančez, Marko Van Basten, Papen, Žorž Vea, Romario... I svi su oni bili rasne gol mašine. Snajperi. Imali su neke svoje karakteristike koje su ih činile najboljima. A onda je svet dobio centarfora koje je imao sve. Brzinu, egzekuciju, šut ubitačne devetke, tehniku i dribling najbolje desetke. Nemilosrdnog streca i fudbalskog zabavljača. Deceniju i po je uvesaljavao ljubitelje fudbala i onda rekao dosta.
Hvala mu za sve te momente fudbalske magije.
Debeljko, nedostaješ nam...

Izvor: http://www.mozzartsport.com/

БОГ ОТАЦ 

Prema mišljenju legendarnog "Zube", Toni Kros je bio najbolji fudbaler na nedavno završenoj smotri najboljih u njegovoj domovini.

"Doveli ste najboljeg igrača sa Svetskog prvenstva." napisao je Ronaldo u jednoj prepisci, a obraćajući se drugovima koji navijaju za Real.

Zanimljivo, Luis Nazario da Lima Ronaldo je postao član "Kraljevskog kluba" nakon Mondijala u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine na kom je postigao 8 golova i doneo Brazilu petu titulu svetskog prvaka. Uprkos fantastičnom učinku, 'Fenomeno' nije bio izabran za najboljeg igrača tog svetskog prvenstva, već Oliver Kan, nemački golman koga je dva puta primirao da izvadi loptu iz mreže u finalu.

Kros, koji je sa 'Pancerima' osvojio Mondijal u Brazilu, je deveti Nemac u istoriji Real Madrida.