Подземље располаже ометачима сигнала ГПС уређаја сакривених у аутомобилима и уређајима који онеспособљавају заштитне кодове

Сваког дана у Београду нестане шест аутомобила од којих ће три вероватно бити пронађена и враћена власнику, говори статистика Полицијске управе за град Београд. Током прошле године украдено је 2.214, а пронађено је 1.090 возила, па се може рећи да je стопa ове врсте криминала у границама просека за минуле године. Али, иза сувопарних статистичких података крије се жестока борба полиције и подземља у којој све значајнију улогу има висока технологија.

– На подручју Београда има више организованих група које се баве крађама возила. Опремљени су савременом електроником, имају контакте са криминалцима у земљи и иностранству – каже Борислав Ковачевић, шеф Одсека за сузбијање деликата на моторним возилима ПУ за град Београд.

Аутомафија поседује декодере којима се онеспособљавају аларми и заштитни кодови, после чега преостаје само да се возило одвезе. Не помаже ни ГПС заштита, одређивање положаја украденог возила преко сателита, јер подземље има и ометаче сигнала ГПС уређаја сакривених у возилу. Један такав ометач заплењен је и током недавне полицијске акције у насељу Ледине, када је у илегалној гаражи пронађено осам украдених скупоцених возила. Полицијски подаци говоре да овдашњи криминалци електронску опрему набављају из Русије преко Интернета, односно сајта на коме се налазе подаци о шифрованим рачунима на које се уплаћује новац, а затим се уређаји испоручују поштом.

– Током прошле године забележен је пораст крађа луксузних џипова као што су „BMW X5”, „фолксваген туарег”, „ауди Q7” и „порше кајен”. Иако се ова возила кријумчаре у иностранство, у акцији на Лединама пронашли смо по два „BMW X5” и „аудија Q7” – објашњава Ковачевић.

Један од та два „аудија Q7” украден је певачу Влади Георгиеву, који је он добио на коришћење као промотор „аудија” у Србији. Током децембра у Београду су украдена четири „аудија Q7” од којих су два пронађена на Лединама, а у јануару су забележена још два покушаја крађе. Крадљивци на задњим вратима буше рупу кроз коју долазе до кабла, својеврсне артерије возила, кроз који пролазе жице чијим „премошћавањем” се отвара возило које иначе нема класичну браву са кључем, већ се врата откључавају даљинским управљачем. Затим се, испод командне табле, вади жица на коју се качи декодер и пали мотор. Остало је већ рутина аутомафије.

Нису само скупа возила на удару крадљиваца. Масовно се краду старији „голфови” и „кадети”, неки од ових аутомобила заврше на отпадима исечени у делове а друге користе криминалци за извршење пљачки или других злочина јер је реч о неупадљивим возилима. „Заставе” се препродају после измене плочице са серијским подацима, а полицији посебан проблем представља идентификација возила, односно проналазак власника, будући да на „заставама” не постоје други идентификациони подаци. Током прошле године украдено је осам „пеглица” и 26 „фића”.
– Иако не постоји апсолутна заштита од крађе возила, свака мера механичке или електронске заштите одвраћа извршиоце. Грађанима препоручујем да не прихватају понуде криминалаца да им врате аутомобил уз откуп јер им прети опасност да остану и без возила и без новца – каже Ковачевић.
Милан Галовић

Izvor: Politika

Pa kako onda da covek sacuva auto danas? Lavlja kandza je vazila za neprobojnu zastitu ali je i ona provaljena! Sada je kao Zeder ultimate protection. Ipak moze i on da zavrsi na kraju kao i kandza! I sta onda?

hahaha
lopovu ( koji vozi X5 ili Q7 ) i treba da ukradu 

      da ali kradu i ove jeftine zar nisi primetio u postu ispred   

 Kradljivci luksuznih automobila koriste i kompjuterizovanu opremu
Lopovi uzeli otkup za 300 ukradenih vozila

Više od 300 Beograđana prošle godine je lopovima dalo nekoliko miliona evra da bi im vratili ukradene automobile. Cena otkupa iznosila je trećinu tržišne vrednosti četvorotočkaša i kretala se od 3.000 do 16.000 evra, koliko je morao da plati jedan vlasnik luksuznog BMW X5.

Prošle godine je u Beogradu prijavljen nestanak 2.214 automobila, od kojih je vraćeno 1.090. Iako se zvanično vodi da su 354 vozila pronašli sami vlasnici, takvih slučajeva je u stvari bilo pedesetak. Ostali su ponovo videli svoja kola tek pošto su pristali na ucenu kriminalaca.

- Mali broj ljudi policiji je prijavio da im nepoznate osobe traže otkup za ukradene automobile. U protekloj godini na to se odlučilo samo pedesetak vozača. Mnogi se plaše da to učine jer uz traženje otkupa obično idu pretnje. Lopovi često ubede žrtvu da imaju uporište u policiji i da će lako saznati ako prijavi slučaj. Pošto u ukradenom vozilu pronađu i dokumentaciju sa adresom vlasnika, onda preko kriminalaca iz kraja u kome živi oštećeni dobijaju ostale informacije o njemu. Tako saznaju ne samo gde živi i radi, nego i koliko ima dece i gde idu u školu - kaže za „Blic“ Borislav Kovačević, šef Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima beogradske policije.

On navodi da je posle svake prijave o traženju otkupa policija uspevala da uhvati lopove i vlasniku vrati i automobil i novac.

- Dešavalo se da kriminalci od jednog čoveka po nekoliko puta iznuđuju novac, a da mu na kraju i ne vrate ukradeno vozilo. Bilo je i slučajeva da vlasnik krene sa novcem na dogovorenu trampu sa lopovima i da ga ti isti lopovi opljačkaju. Nekim starim „mušterijama“ kriminalci su čak uveli „popust“, pa im za otkup uzimaju 500 evra - navodi Kovačević.

Krađa luksuznijih automobila i njihov otkup od vlasnika još devedesetih godina postao je unosan biznis na kome su profitirale mnoge kriminalne grupe.

Ni danas kriminalci ne štede novac da bi došli do najsavremenije tehnike za obijanje vozila. Jedna tako moderno opremljena grupa uhapšena je nedavno u Beogradu, kod koje je policija pronašla kompjuterizovanu opremu za krađu luksuznih automobila.

- Savremeni kradljivci do alata za krađu dolaze uz pomoć „kolega“ iz drugih zemalja, a u tome im pomažu i vrhunski elektrotehničari koji dobro poznaju načine zaštite automobila. Neke podatke jedino mogu da dobiju od proizvođača automobila ili njihovih predstavnika - tvrdi Kovačević.

On objašnjava da lopovi prvo na automobilu naprave otvor na mestu gde prolazi crevo sa snopom kablova.

- Čim se iseku kablovi za konektovanje na centralnu bravu, vozilo se otključava i ujedno isključuje fabrički alarm. Lopovi onda ulaze u automobil i na konektoru povežu svoj OBD kompjuter kojim prekodiraju vozilo. Zatim pokreću motor i uključuju ometač za GPS. Tako nestaje satelitski signal koji pokazuje mesto na kome se nalazi ukradeno vozilo. U takvim situacijama u krugu od 50 metara od vozila ne radi nijedan mobilni telefon - objašnjava Kovačević.

Zbog toga u policiji savetuju vlasnike luksuznih automobila da konektor OBD zamene nekim nestandardnim, kako kradljivci ne bi mogli da ga konektuju sa već pripremljenim alatom.

Vlasnicima skromnijih automobila policija preporučuje da obavezno koriste mehaničku zaštitu.

- Iako ne postoji mehanička zaštita koju lopovi nisu uspeli da savladaju, bolje da se ona ipak koristi. Jer ako lopov na parkingu vidi auto sa zaštitom, odustaće od krađe ako dvadeset metara dalje stoji vozilo bez zaštite - kaže Kovačević.

T. Marković-Subota

    Hapšenje policajaca

    Na pitanje da li kradljivci automobila zaista imaju svoje veze u policiji, Kovačević odgovara:

    - Ljudi prosto veruju u tu povezanost kriminalaca i policije. U svakom žitu ima kukolja i mi se borimo protiv takvih policajaca. Pre nekoliko dana uhapsili smo dvojicu kolega koji su iznuđivali novac od žrtve. Jedan je na iznudi nosio fantomku. Ne da bi oteo novac, nego da ne bi bio prepoznat.


Izvor: Blic

a sta je to OBD?