a ko tebi brani da prosiš kod semafora i ne plaćaš prevoz? izvoli, samo napred! i napravi ovakvo vozilo od "dijane" i jurcaj po gradu, ne mora ni da se registruje ni ništa, ako te uhvate panduri u saobraćaju malo platiš kaznu, malo te isključe iz saobraćaja ali posle opet pičiš po gradu
samo napred, evo ima kod mene u naselju neka stara dijana, pomoćiću ti da je uzmeš pa da živiš i ti taj privilegovan život!

Brani mi zakon, o tome i pricam, zakon se na meni primenjuje, a na njima ne. Meni ridza naplacuje kaznu, a njih i ne pogleda, kad prodju sa tom 'dijanom' panduri okrecu glavu, a mene zaustavljaju.

rekoh ti sedi u dijanu i uzivaj, i od tebe ce da okrecu glavu
blago njima sto se voze u tim dijanama,a? bas im zavidis?

ја расиста, боже сачувај...
мрзим само усташе,шиптаре и балије....

против цигана (рома), муслимана и хрвата немам ништа, све докле они немају ништа против мене и мог народа!

zanimljivo

znas kako to ide,
kakvi su ljudi u nekom mjestu, takvi su im i cigani...

Dobro, znam da se pravis da ne shvatas, hoces da ti nacrtam, ako ja sednem u tu 'dijanu' mene ce odmah da zaustave i iskljuce iz saobracaja ( i naplate kaznu)

Vladimir Dvorniković (Severin, 28. jul 1888. - Beograd, 30. septembar 1956.), filozofski pisac i etnopsiholog

Gimnaziju je pohađao u Zemunu i Sarajevu. Filozofiju je studirao u Beču od 1906. kod W.Jeruzalema i F. Jodla, gdje je i doktorirao 1911.godine. Zbog projugoslovenske orijentacije austrougarske vlasti su ga prognale da radi u Bihaću gde se tako okupila značajna intelektualna elita. U Zagreb dolazi 1918. godine gde radi u Muzičkoj školi.

Habilitirao za zvanje docenta s tezom "Nauka i filozofija" na Filozofskom fakultetu u Zagrebu gde je predavao teoretsku i praktičnu filozofiju kao suplent što je i za istoriju filozofije, dok je redovni profesor istorije filozofije bio od 1925. do 1926. kad je prinudno penzionisan. Držao je predavanja još u Beču, Zürichu i Pragu.





CIGANI I PSIHOLOGIJA CIGANA


Cigani, iako u priličnom broju zastupljeni, naročito u Južnoj Srbiji, ostali su van jugoslovenskog rasnog amalgama. Samo izuzetno može da se primeti nešto ciganske primese kao najcrnje nijanse u skali levantiskog crnila. Taj element diže se katkad i na visoke položaje u više socijalne slojeve (Jugoslovenski ciganoidi, kao što i ostali istočno-evropski i balkanski narodi imaju svoje ciganoide). Naročito u politici i u trgovini može da se oseti po koja ciganska kap i po koja jasnija crta ciganskog mentaliteta.

Taj element koji je ostavio svoju pradomovinu Indiju još pre nekih hiljadu godina, i danas u krvi i duši nosi tragove kroz milenije upijanog tropskog sunca. Cigani imaju svoj zaseban jezik, ali od kakve su rase? Hindusi, Dravidi ili nešto treće? Njihova pravilna lica govore za indoevropsku, a ne dravidsku rasnu podlogu. Međutim njihova psiha oštro je i jasno izražena, više nego i sama rasa. Njihova skitalačka nomadska krv, toliko protivna svakom smirenom i sistematskom radu, dovela ih je u njihovoj ciganskoj dijaspori do osobene životne formule, podmukle do srži: živeti od ljudi, ali van ljudskog reda i rada. Čergaški način života (možda i tropski preostatak življenja u prirodi?) van svakog uređenog ljudskog društva njihov je osnovni model; sva druga zanimanja: sviranje, koritarstvo, produkcije sa dresiranim medvedima, kovanje starog gvožđa, čišćenje obuće po varošima itd. samo je spoljna socijalna mimikrija tog vansocijalnog tipa. Njihova isuviše daleka rasa pojačala je i njihovu izolaciju, iako naš narod nije naklonjen rasnoj mržnji. Naše građanstvo i seljaštvo u Srbiji i Bosni trpi ona njihova tipična neuredna i životinjski prljava naselja koja su se kao „ciganske mahale“ zalepile uz krajeve tolikih naših varoši i sela - pa i u samoj prestonici. Ima u našeg sveta i neumesne bolećivosti prema tim ružnim privescima naših varoši. Ti Cigani neugodan su teret u svakoj sredini, ne samo u higijenskom pogledu, nego i zbog navike prosjačenja, krađe, pa i povremenih svirepih zločina. Velikim delom sve su to ostaci ranijih vremena. Dokazano je da su za Turcima u stopu dolazili i rojevi Cigana. Izgleda da je tu bilo i neke vrste simbioze, jer su Turci oduvek bili tolerantni prema Ciganima koji su dobrim delom prelazili na Islam. U tursko vreme „Ciganka“ je bio sinonim za „Prostitutka“, a i danas se zapažaju tragovi tih odnosa po našim selima. Izvestan tip seljačkih „donžuana“ traži po ciganskim mahalama „galantne pustolovine“. Humorist Pecija Petrović obradio je u komediji Pljusak jedan takav motiv. Cigansaka nomadsko-čergaška psiha obeležena je u prvom redu krajnjom neosetljivošću za socijalnu meru i ukus kao i izbegavnjem svih tereta i obaveza društvenih. I kada hoće tobože da pošteno zarađuju, da budu i korisni, oni i tu ustvari izbegavaju sam rad. Oni taj „rad“ nude toliko nemogućnim i nametljivim načinom da to postaje još gorim teretom za okolinu nego i direktno prosjačenje. Njihovi „nosači“ i „čistači“ prava su pokora po varošima Južne Srbije. Priština nosi rekord u tome pogledu, a niti carski gradovi Skoplje i Prizren ne zaostaju mnogo. Ti Cigani trče za svojom žrtvom po celoj varoši i samo što ne vuku čoveka za noge: Čistimo, čistimo! Ni onda kada npr. stranac pristane na čišćenje, da bi se oslobodio, i da dobar bakšiš, ne puštaju ga na miru. U grupama se poređaju pred gostionicom čekaju da se ruča i onda ponovo navaljuju, iako vide da nema nikakve potrebe čišćenja. Sve je to samo radom maskirano agresivno prosjačenje, u stvari besposličenje.Mehanički prisiljavaju čoveka da im nešto dobaci - ako neće deseti put da „čisti cipele“. Imaš li ti i vremena zato, to se njega ništa ne tiče. Niko u tim varošima ne vodi računa o tome da bi svet trebalo osloboditi tih tobožnjih „radnika“, jer nije to baš takva sitnica kako rešavaoci socijalnih pitanja u takvim mestima misle. To je jedna nesnosna, nesocijalna i ružna crta tih mesta, koja inače teže za turizmom. Samom „krizom“ ova se pojava ne može objašnjavati i pravdati. U srpskog i arnautskog elementa u istim varošima ne vidi se ni traga od ovakvih pojava, iako i među njima ima strahovite sirotinje. Lako je zamislite kakvi će sve karakterni i socijalni kvaliteti izbiti iz ovakvog penetranog elementa kada jednom počne te metode da prevodi u „više socijalne oblike“.

Cigansko primitivno lukavstvo, njihova neukusna nametljivost kao i uopšte neosetljivost za obzire, ustaljene u svakom razvijenom društvu, deluju na narode među kojima žive, kao primitivna forma parazitizma jednog duševno nedozrelog i zaostalog, u mnogom pogledu detinjastog elementa. Mnogi Cigani čine, kao i Negroidi, utisak velike, zanemarene i nevaspitane dece. To se vidi iz njihovih pesama na ciganskom jeziku koje ne smemo zamenjivati sa pesmama naroda među kojima žive, a na kojima kao profesionalni svirači i pevači - posrednici – unakazitelji zarađuju. Vidi se to i iz njihovih običaja i načina života, o kome je u nas mnogo pisao Tihomir Đorđević.

Naš narod prikazuje Cigane u anegdotama i šaljivim pričicama kao lenje, lakome, kradljive, plašljive i glupavo prozirno - lukave ljude. Npr. pričica o Kraljeviću Marku i Ciganinu, o Ciganinu najamnom radniku koji je tražio da pojede jedno za drugim sva tri obroka, pa dosledno „posle večere“ legao da spava, ili o onome koji je zatečen kako čupa tuđi luk pa se izgovorio da se uhvatio za luk kako ga vetar ne bi odneo. U Bosanskoj Krajini čuo sam ovu, verovatno negde i zabeleženu, pričicu o ciganskoj „dijalektici“. Uhvatili Ciganina u krađi i doveli tri svedoka koji su ga videli kada je krao. „Ja ću dovesti tri stotine svedoka koji nisu videli!“ branio se Ciganin. U ovom stilu ima naš narod celu malu literaturu o Ciganima i u njoj jasan pojam o ciganskom karakteru. „Ciganiti“ reč je koju je narod stvorio ne samo za Cigane, i ne samo na Ciganima, nego i uopšte kao jedan karakteristikon koji se po potrebi može i na Ne-cigane dobro primeniti.

Preuzeto iz: „Karakterologija Jugoslovena“.
Napisao: Vladimir Dvorniković, 1936.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Djelim isto misljenje sa autorom ovog teksta!

Svaka drzava ima svoje cigane i svaka je podjednako nemocna da ih ukljuci u normalne drustvene tokove. U svakoj "razvijenoj" zemlji ima oko 5% nezaposlenih koji ne zele da rade ne zele da budu ravnopravni gradjani zbog ovog ili onog razloga. Sami sebe marginalizuju pa ih zato i drugi marginalizuju. Ne treba icu u rasisticke studije o "specijalnosti" cigana. Oni su takvi kakvi su ali treba im dati pravo da budu takvi sve dok su u granicama zakona. Sve ostalo vodi u nacistichku politiku.

problem je shto ovakvih roma ima vrlo malo u odnosu na celokupnu populaciju .uostalom ,dovoljno je ponekad proci ulicom ,pogledati i pomirisati . upravo zbog toga je i potrebno da se odbace gluposti judeo-liberalnih partija i da se problem roma reshi bez lazne sentimentalnosti ,na korist i roma i drzave.
  a ovo shto pricha decky je da izvinete na izrazu ,totalna glupost.trenutno stanje romske populacije je takvo da ne samo da je veliki broj njih izvan zakona drzave,nego i izvan zakona prirode - pogledajte procenat romske dece koja su prodata u prostituciju , primorana na prosjachenje ili chak ubijena zbog organa ... prirodno je da takvo zlo ne moze da se zadrzi samo u romskoj ,nego ce da ima svoj efekat i na srpsku populaciju ...

седео ја пролетос на београдском шеталишту 25 мај...кад приђе слинаво циганче око 16 година старости са лицем 50% у ожиљцима од ватре...сав одрпан, никакав ,смрди на 40 км...скроз дебилним говором тражи паре за леба...сажалим се ја на њега јер је стварно сав никакав, мада ретко ретко било којим просјацима дајем паре (били цигани,срби или ма шта...) ја му извадим и дам 50 дин...нешто промрља по устима циганче и оде...

истог дана увече одем ја у кафе "инекс" на тргу републике (они који су били тамо знају колико шта кошта...нпр кока кола 115 дин) са девојком да попијем пиће...кад за столом поред- оно балаво циганче (препознао сам га, верујте ми да то лице се не заборавља) ,али циганче сад има скупље ствари од мене на себи (нове најке патике, фенси дукс....) на столу му пакла давидова а пије - хајникен.... сиротиња нема шта - хедониста....

од тада су ми се смучили просјаци било које врсте ,на жалост највише просјака су из редова роомске популације па зато написах овај текст...
све у свему ти просјаци зарађују више пара месечно од огромне већине која посећује овај сајт....зато немојте никада, колико год вам јадни изгледали просјаци (цигани или не...све једно) да им дајете паре!!!! верујте ми....поготову не овима у центру града

права сиротиња проси по периферији града где не постоји организована мафија просјака....

мислите о томе!