Link ne radi . Lično nisam naklonje ovakvim strankama. Čovek može biti vernik i zastupati načela vere u bilo kojoj stranci. Predpostavljam da se radi o zastupanju moralnih pricipa proisteklih iz hrišćanstva. Za tako nešto nije potrebno osnivati stranku.

Владимир Марјановић


Могућности хришћанске демократије у Србији

Поштено је рећи да је политичка идеја хришћанске демократије потпуно непозната у Србији. Но, тако нешто не би требало  да  превише брине, обзиром да сама та идеја нашем народу не доноси ништа непознато. Хришћанска демократија се у савременој политичкој теорији дефинише као једна од грана политичког конзервативизма, са тим што је реч о конзервативцима који за разлику од тзв. англосаксонских имају снажан осећај за социјалну правду и солидарност са нижим и сиромашнијим слојевима друштва. У том смислу српска  варијанта хришћанске демократије треба да се настави на српску политичку и демократску традицију конзервативизма у нашој земљи, која постоји, и коју на неки начин, у условима обновљене демократије, тек откривамо. Али она у тај континуитет са   конзервативизмом из демократске традиције Србије, треба да унесе и нешто ново. Једноставно речено хришћанска демократија у Србији треба да значи реализацију социјалних хришћанских идеја и идеала политичког залагања за сиромашније слојеве  кроз демократску државу и процедуру.

Хришћанска демократија свако није нешто што би требало значити клерикализацију друштва, владавину свештеника, она свакако није ни покушај стварања теократске или пак фундаменталистицке државе, као што није ни искоришћавање вере у политичке сврхе. Хришћанска демократија није опција, нити нешто чиме би требало оптерећивати СПЦ, јер Црква нема својих покрета, партија. . . нити би требало да Црква преферира хришћанску демократију у односу на друге политичке философије, идеје или опције.

Поставља се питање шта би Хришћанска демократија значила у Србији, данас у 21. веку, у домаћим околностима. То су неколико основних смерница: јачање демократске државе и развој грађанског друштва,    заштита и помоћ угроженим  породицама у савременом друштву,   затим снажна социјална компонента у економији, тј. социјално-тржишна економија или грубо речено социјални капитализам-капитализам који стреми  социјалној правди, узимајући обзир потребе радничких слојева у српском друштву. И последње, мада не мање важно – заштиту најосновнијих хришћанских моралних и друштвених вредности у јавној сфери, у условима секуларне државе и секуларног друштва. То су, дакле, четири основна смера и четири основне теме којима  хришћанске демократе  Србије треба да се баве данас:

-   јачање слободне и демократске државе и развој грађанског друштва

-   социјална регулација капитализма, јачање социјалне државе

-   очување хришћанског (православног) идентитета  и наслеђа Србије и српског народа

-   заштиту породице и породичних вредности

Наравно, постоји још велики број питања и проблема, али ова су најосновнија. Изградња хришћанско-демократског покрета у Србији, није лак посао и захтева период дугог и преданог рада. Није довољно, а ни добро регисторвати политичку партију и дати јој хришћанско-демократско  име,  како се то понекад ради, а без икаквог садржаја тих идеја у свом друштвеном и политичком ангажману. Хришћанска демократија није резервисана и не може то бити за само једну партију или за партије уопште. Потребна је читава хришћанско-демократска мрежа да би такве идеје биле реализоване.  А у то спадају поред политичара и политичких партија (које су неизбежан субјект) и различита удружења грађана, невладине организације, раднички синдикати, добротворене установе, слободни и независни интелектуалци . . .Ту је  сарадња са Црквом и другим верским заједницама. За то је неопходно  много тога, што захтева доста рада на  дуже стазе. И поред тога треба бити свестан да хришћанско-демократски покрет неше бити одлучујућа снага у земљи, али оно што треба јесте да буде незаобилазан и колико-толико, утицајан фактор у постхришћанском српском друштву у коме живимо. Хришћанска демократија настоји да окупи све слојеве народа и као таква она је народна и отворена за све.


http://www.hriscanskedemokrate.org/tekstovi/post/title/Mogucnosti-hriscanske-demokratije-u-Srbiji

Владимир Марјановић

Српски демохришћани између политике и егзотике

Демохришћани немају неку посебну политичку традицију у Србији, али политички и либерални конзервативизам итекако има. Та реч-конзервативац - данас има најнегативније могуће значење иако представља један сасвим легитиман политички израз.  Демохришћани су заправо конзервативци, јер зеле очувати оно добро и вредно из прошлости али и бити отворени за ново и тежити одмереном и сигурном напретку државе и друштва. У том смислу није реч о неком назадњаштву и мраку средњег века, сто се под конзерватиним опцијама подразумева.

Демохришћани нису никаква верска секта, нити политички скуп нароцито побожних људи, који желе да владају, већ људи који желе очувати елементарне и најосновније хришћанске вредности и традиције, социјално заштитити социјално угрожене слојеве друштва и осигурати демократски организовану државу и њен развој. Демохришћани смо зато сто смо Хришћани (више конфесија) или бар покушавамо то да будемо. Демохришћанин може бити и римокатолик, протестант и православан, а без губљења свог верског наслеђа, традиције, идентитета и особености. Тај политички израз је могућ на основу заједничких традиционалних вредности и Хришћанског Истока и Хришћанског Запада.  Демохришћани не желе да се мешају у уско црквена питања, литургијска, канонска питања, саборске одлуке, питања међицрквеног или међурелигијског дијалога, јер то није њихов домен деловања. Њихов домен деловања јесу социјалних питања и колико је то могуће исправљање друштвених неправди и решавање проблема тзв. малих људи - радника,  бескућника, незапослених, инвалида…

 У српским условима то није ни развој протестантске радне етике, нити ослањање на Социјално учење РКЦ, јер су Срби већински православни народ. Реч је о оживљавању старе и богате традиције тзв. хришћанског социјализма, која је постојала међу православнима (нарочито Русима), а који има две основне  компоненте:

-    слободу и достојанство човекове лицности као Образа и Подобија Божијег

-     социјална застита угрозених

Знамо да реч “социјализам” асоцира на СФРЈ и “реал социјализам” али та традиција постоји веома дуго и као таква супростављена је атеистичком социјалзму из разумљивих разлога. Хришћански социјализам је заправо хришћанска социјална етика. Те идеје баштинимо ми српски хришћански демократи/демохришћани, који те идеје зелимо да реафирмишемо и применимо на један модеран и савремен начин у ХХI веку,  кроз политички концепт хришћанске демократије који је постојао и постоји у многим земљама  Европе, Латинске Америке и другим земљама сиром планете…

Сматрамо демократско уређење најадекватнијим. Демократија није идеално уређење, нити коначан и завршен концепт. Демократски систем је добар, уколико се на добро користи. Све може бити на употребу и злоупотребу, па тако и демократија. На њу гледамо као уређење у којој грађани могу слободно да партиципирају у власти,  да спрече концетрацију моћи и неограничену власт мањине, систем које може омогућити владавину закона, смањивати разлике између богатих и сиромашних, заштитити  основна људска права и достојанство и неприкосновеност човекове личности… Демократија, за демохришћане није циљ, већ само средство за остваривање ових вредности.

Зелимо савремену државу Србију, као хришћанску, социјалну и демократску земљу, свесну свог националног и културног идентитета, која живи у миру са свим својим суседима.
http://www.hriscanskedemokrate.org/tekstovi/post/title/Srpski-demohriscani-izmedu-politike-i-egzotike