Prvi sajt posvećen promociji ideje i političkog koncepta hrišćanske demokratije u Srbiji.     

Polazeći od ovakve ideje važno je naglasiti da religiozna ubeđenja nisu samo deo ličnog pitanja pojedinca.     Hrišćanstvo je kroz istoriju imalo ključan značaj u kreiranju Evropskog društva.      To podrazumeva ulogu i naglašava važnost koju pojedinac ima u afirmaciiji političkog i društvenog okruženja.      Ovo je moguće kroz razumevanje osnovnih socijalnih principa utemeljenih na tradicionalnim vrednostima koje nam nudi hrišćansko učenje, odnosno, osnovnih principa hrišćansko – socijalne politike.     

Hriscanske demokrate Srbije



Место и улога хришћанских демократа у политичком животу Србије

На самом почетку потребно је појаснити  шта би требало да се подразумева под профилом једне демохришћанске политичке опције у нашој земљи.      Као што је добро познато демохришћанске странке се у политичком спектру најчешће везују уз центар, или припадају странкама десног центра, као што је то у случају Западне Европе.      Већина  хришћанско-демократских партија припадају тзв.      народњачким странкама.      Основне идеје хришћаско – социјалне мисли и политике и оно што ову идеју разикује од других система јесте, хришћански поглед на човеково биће и његову личност који почива на светописамској парадигми образа Божијег и неотуђивом достојанству људског бића, снажан нагласак ка једнакости, солидарности, супсидијарности, персонализма насупрот индивидуализма, лојалност заједници, породици и нацији, посебан приступ питањима етике и биоетике, као и залагању за концепт социјалне тржишне привреде.     

Иако ово начелно представљају основне смернице хришћаско демократске идеје поставља се питање какве импликације оне могу имати у нашем друшвено политичком контексту и како би у практичном смислу изгледала њихова примена? Другим речима, како би у основним цртама требало да изгледа социјално – политички програм једне хришћанско политичке опције у нашој земљи?


Постоји ли хришћанско демократска алтернатива?

Могућност појављивања овакве опције за собом нужно поставља неколико других подпитања на које је неопходно дати адекватне одговоре како би се утврдила нужност и оправдана потреба за актуализацијом политичке опције демохришћанског типа.      Пре свега, потребно је утврдити да ли на политичкој сцени постоји странка или странке које у мањој или већој мери осликавају хришћанско – демократске вредности.      Затим, потребно је јасно дефинисати шта би конкретно ове вредности представљале у нашем друштвеном контексту, које су њене предности и мане у односу на постојеће политичке програме, да ли би политички програм евентуалне демохришћанске опције требало да осликава програме сродних странака у Европи или би таква опција у нашем контексту у одређеној мери морала бити контестуализована у оквирима нашег културно историјског наслеђа и геополитичке позиције које наша земља има.     

Добро је познато да у Србији постоји више страначких опција које себе сврставају у партије десне оријентације.      Иако је неоспорно да готово све ове опције у својим политичким програмима дају нагласак на социјалним и економским реформама друштва и инсистирању на традиционалним вредностима које се могу наћи у програмима демохришћанских партија, примећује се јака тенденција ка трасирању геополитичке позиције земље ка Русији, приметна националистичка реторика као и изразит антагонизам према евроинтеграцијама и Западном свету уопште.      Неке од њих, попут Радикалне странке никада нису одступиле од програма и начела које су заступале за време грађанског рата у СФРЈ и режима Слободана Милошевића чије су деструктивне последице свима добро познате и које осећамо и до данашњих дана.     

Са друге стране, на нашој политичкој сцени постоје опције које се декларишу као демохришћанске и чији програми у већој мери одговарају начелима и идејама хришћанске демократије, међутим проблем је у томе што до сада ове партије нису оправдале свој епитет.      Шта више, оне готово да више немају никакав политички значај а њихово чланство доведено је до на ниво статистичке грешке.      Једна од таквих партија управо је Демохришћанска странка Србије која се у своме политичком програму истакла у борби против корупције али је након распада коалиције ДОС-а њен политички утицај нагло опао.      Кључна грешка је њен улазак у коалицију неолибералног блока формираним око Либерално демократске партије што представља својеврсно оповргавање вредности које традиционално стоје иза идеје хришћанске демократије.      На тај начин су се основне вредности програма ДХСС-а  изгубиле у либералном концепту којег је заступала Либерално демократска партија.      Нажалост, мора се констатовати да ова странка никада није спровођење програма и демохришћанских начела ставила изнад декларативног нивоа.     

Јасно је да у друштвено – политичком животу наше земље идеје хришћанске демократије нису у довољној мери актуализоване, шта више, не постоји политичка опција која би на адекватан и веродостојан начин промовисала и спроводила вредности које осликавају идеју и концепт хришћаско демократске и хришћанско социјалне политике.     


Критички осврт на хришћанско демократске партије у Европи.     

Пре него што објасним какав би треало да изгледа програмска политика нове демохришћанске опције сматрам веома важним да се критички осврнем на рад демохришћанских партија у Западној Европи.     

Једна од највећих хришћанско-демократских партија у Западној Европи је свакако немачка ЦДУ (Christlish Demokratische Union) којом председава немачка канцеларка Ангела Меркел.      Без сумње, програмски гледано, ова странка и даље представља стожер хришћанско – демократске идеје у Европској Унији.      Ипак, да су програми једно а њихова примена друго показује чињеница да су још 1979.      године били јаки заговорници стационирања нуклеарног наоружања.      Двадесет година касније као најача опозициона партија током 1999.      године дала је подршку већинској „црвено – зеленој“ коалицији, партији Зелених и СДП за ангажовање њихових војних снага у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију.      То је била историјска одлука, будући да је то било прво ангажовање немачке војске од другог светског рата али и прва војна акција НАТО снага на једну суверену земљу.      Своју подршку војним акцијама дали су и Бушовој администрацији током сукоба у Ираку 2003.      године.      Њихови природни партнери ЦСУ - Хришћанска Социјална Унија Баварске, иако реторички много уздржанији, такође су дали подршку војном ангажману Америчке војске у Ираку.     


Важно је напоменути да странке хришћанске оријентације никако не смеју давати подршку војним интервенцијама офанзивног карактера.      Оне морају бити строго пацифистички оријентисане, а расположива правна и политичка средства морају остати крајње средство дипломатије.     

Демохришћанска странка која је у Италији до 1994.      године владала деценијама распала се после гласина које су је повезивале са организованим криминалом и других афера које су биле углавном финансијске природе.      Данашњи премијер Италије, Силвио Берлускони, председник хришћанско демократске партије Forza Italia, којој се првобитно придружила и неофашистичка Alleanza Nazionale, превише је контраверзна личност и морално крајње упитна, а  оштра имиграциона политика која његова влада води нарочито против припадника ромске популације не помаже демантовању гласина да је и сам близак неофашистичким круговима и идејама.     

Народна партија која је донедавно била на власти у Шпанији у својим програмима садржи јак нагласак католичког социјалног наука, ипак, свој одлазак са власти у многоме могу захвалити њиховој подршки рату у Ираку.      Социјалистичка влада која је недавно освојила власт, за кратко је време максимално поједноставила развод брака, озаконила хомосексуалне бракове, уводи либералну политику побачаја.     


Кључне смернице Хришћанских демократа Србије.     

Ово нас доводи до потребе да се у нашој земљи оформи снажан демохришћански блок који би обједино све странке демохришћанске оријентације као и грађане који деле заједничке моралне и традиционалне вредности без обзира на њихову вероисповест по сличном моделу по којем је су састављене друге хришћанско - демократске организације и партије у Европи.     

Како би требао да изгледа програм једне такве партије имајући у виду друштвене, економске, културне и геополитичке прилике Србије?

Пре свега, програмска начела такве странке или коалиције би требало да се темеље на следећим вредностима: Евроцентрична полика - успостављање јаких економских, дипломатских веза са партнерима из Европске Уније и земљама у региону уз неговање пријатељских и економских веза са Руском федерацијом.     

Оно што би програм хришћанских демократа истицало у односу на остале партије, јесу између осталог следеће вредности:

Економска политика социјалне тржиште привреде и социјалног капитализма по Нордијском моделу.      Потребно је да се принцип слободе у светлу поверења у тржишта споји са политиком социјаног изједначавања, широким системом социјалне заштите.     

Jака иницијатива на очувању породице као темеља здравог друштва.      Сходно томе инсистирало би се на неопходним реформама у државним институцијама како би се смањио број развода, малолетничке деликвенције, болести зависности, насиља у породици, број високообразованих људи удвостручио.      Потребно је такође и поспешити програме који би омогућавали одраслима бесплатно образовање у сврху стручне преквалификације и тако поспешити могућност њиховог запошљавања.     

Инсистирање на бесплатном образовању свих грађана.      Новчана средства која се добијају од пореских обвезника морају се употребити у сврхе који би служили јавним интересима.      Србија мора постати друштво знања.      Високошколско образовање мора бити доступно свима који испуњавају интелектуалне услове.      Улагање у бесплатно образовање као темељно право свих грађана представља улагање у капитал будућности Србије.     

Снажна Pro-life иницијатива на поспешивању наталитета.      Достојанство човека и људског живота, укључујући и оно нерођеног детета, представља неизоставну, незаобилазну ставку.      Свако људско биће треба сматрати као јединствену и самосталну индивидуу током свих фаза живота.      Достојанство сваке особе има једнаку вредност без обзира на пол, расу, националност, доб, хендикеп, верска или политичка убеђења, здравље и могућности, успех или мањак успешности и суд других.     

Солидарност представља бригу појединца за својег ближњег, емпатију, изражај човекове социјалне природе.      Као етичка димензија она произилази из достојанства човекове личности.      Солидарност подразумева примање а и давање.      Свако ко очекује помоћ треба бити бити спреман и да помогне.      Солидарност није само императив појединца већ и колектива, као и саме државе.      Суштина хришћанско - социјалног учења јесте појам супсидијарности.      Остварење слободе захтева одговорно уређење живота по принципима супсидијаности.      Из овога проистиче да држава треба да се одрекне преузимања задатака које могу да обаве појединац или мањи део друштвене заједнице.      Треба препустити појединцу одговорност да за оне ствари које може постићи сам, у породици или у добровољном заједништву са другима.      Идеја супсидијарности важи и у односима између мањих и већих заједница, као и слободних удружења и државних установа.     

Хришћанска демократија је једина политичка доктрина која је способна да обједини најбоље идеје политичке деснице и левице, да начини простор новим стварима и да очува најбоље и најкорсније елементе прошлости.      Снага компромиса, и јединство између различитих друштевних група које хришћанска демократија нуди се не заснивају на некаквом комерцијалном уговору између понуде и тражње, различитих друштвених група и класа, већ на заједничким вредностима Хришћанства за све групе и нивое становништва.      Хришћанске демократе признају демократски позив као једини који може да створи услове за одржање достојанства личности и њених фундаменталних права.     

Примарни задатак демохришћанских партија не сме да буде борба за политичку превласт и политичка трговина које компромитује њихове политичке програме, већ повратак на суштинске вредности хришћанско - социјалне идеје у коме се најбоље очитава став да је „поштење најбоља политика".      Данас је више него икада потребно да се младе интелектуалне снаге окупе око заједничких идеја и вредности и дају свој допринос друштвено политичким променама у нашој земљи.      Ово представља начин да моралне вредности поново нађу своје место у политичкој сцени наше земље, достојанство у нашим политичким структурама и код грађана врати изгубљено поверење у државне институције.     

Veliki broj autorskih tekstova, članaka, prevoda posvećenih ideji hrišćansle demokratije i hrišćanskog socijalizma.  Između ostalih tu su tekstovi poznatih ruskih mislilaca: Georgija Fedotova, Nikola Berđajeva, Sergija Bulgakova. . . .

Ne bih se baš usudio da Berđajeva doslovno shvatim kao utemeljitelja ideja,inače, tipično katoličkih stranaka kao što je ona koknutoga Alda Mora,ili filozofskih nedonoščića kao što su Batić i njegova ekipa.

Непосредно пред изборе, код старца Пајсија је дошла једна група људи да би га упитала за кога да гласа, а он им је рекао:
   „Ко је ближи Цркви, ко се бори за њу и за нашу земљу, ко држи своју реч? Гласајте за онога ко је оданији Цркви. Не мислим да би требало да гласате за оне партије које се називају демохришћанским, јер би то било сасвим погрешно.
   Ми не смемо припадати политичким странкама. Најпре треба да волимо Цркву, а затим отаџбину, и да гласамо за оне људе који се боре за њих. Видите, сви грчки хероји су се борили за Цркву и за отаџбину и за њих су проливали своју крв. Према томе, морамо им бити захвални што је Грчка данас слободна земља и што се не налази под турском влашћу. Покушајте да гласате за оне људе који су спремни да пролију крв, најпре за Православље, а затим и за отаџбину. На жалост, данас за чланове парламента бирамо људе мрачне и магловите прошлости.“ 

cim cujem hriscanski i demokratski u istoj reci pred ocima mi odmah iskoci onaj lik gargamel iz crtanih filmova ne znam sto

Да, нажалост. Већини је прва асоцијација на демохришћанство Владан Батић и ДХСС, а у њиховом случају хришћанство је остало искључиво у епитету...

Naravno da Berdjajev nije doslovno utemeljivac ove ideje ali je jedan od predstavnika personalisticke misli..A personalizam je  jedan od glavnih principa Hriscanske demokratije..

Prijatelju,čitao sam i ja biblioteku "Reč i misao",ali ovde nije stvar u Berđajevu,već u Batićevcima koji sopstvenu kaubojsku plitkost pokušavaju da "zaleme" na dotični ruski misaoni pravac (osim,ukoliko planiraju odstranjivanje dvojca koji im vodi stranku i okretanje prioriteta iste za 180 stepeni )...

Ne razumem zasto vezujes ideju  hriscanske demokratije samo za Baticev DHSS koji je posteno govoreci samo uzeo taj naziv, a pri tom nikad nije ni pokjusao da objasni sta to znaci..

Ja je i ne vezujem,ali je link dat uz uvodni tekst topika vodio direktno do dotične stranke (,mada vidim da je sada stopiran).

Link ne radi . Lično nisam naklonje ovakvim strankama. Čovek može biti vernik i zastupati načela vere u bilo kojoj stranci. Predpostavljam da se radi o zastupanju moralnih pricipa proisteklih iz hrišćanstva. Za tako nešto nije potrebno osnivati stranku.

Владимир Марјановић


Могућности хришћанске демократије у Србији

Поштено је рећи да је политичка идеја хришћанске демократије потпуно непозната у Србији. Но, тако нешто не би требало  да  превише брине, обзиром да сама та идеја нашем народу не доноси ништа непознато. Хришћанска демократија се у савременој политичкој теорији дефинише као једна од грана политичког конзервативизма, са тим што је реч о конзервативцима који за разлику од тзв. англосаксонских имају снажан осећај за социјалну правду и солидарност са нижим и сиромашнијим слојевима друштва. У том смислу српска  варијанта хришћанске демократије треба да се настави на српску политичку и демократску традицију конзервативизма у нашој земљи, која постоји, и коју на неки начин, у условима обновљене демократије, тек откривамо. Али она у тај континуитет са   конзервативизмом из демократске традиције Србије, треба да унесе и нешто ново. Једноставно речено хришћанска демократија у Србији треба да значи реализацију социјалних хришћанских идеја и идеала политичког залагања за сиромашније слојеве  кроз демократску државу и процедуру.

Хришћанска демократија свако није нешто што би требало значити клерикализацију друштва, владавину свештеника, она свакако није ни покушај стварања теократске или пак фундаменталистицке државе, као што није ни искоришћавање вере у политичке сврхе. Хришћанска демократија није опција, нити нешто чиме би требало оптерећивати СПЦ, јер Црква нема својих покрета, партија. . . нити би требало да Црква преферира хришћанску демократију у односу на друге политичке философије, идеје или опције.

Поставља се питање шта би Хришћанска демократија значила у Србији, данас у 21. веку, у домаћим околностима. То су неколико основних смерница: јачање демократске државе и развој грађанског друштва,    заштита и помоћ угроженим  породицама у савременом друштву,   затим снажна социјална компонента у економији, тј. социјално-тржишна економија или грубо речено социјални капитализам-капитализам који стреми  социјалној правди, узимајући обзир потребе радничких слојева у српском друштву. И последње, мада не мање важно – заштиту најосновнијих хришћанских моралних и друштвених вредности у јавној сфери, у условима секуларне државе и секуларног друштва. То су, дакле, четири основна смера и четири основне теме којима  хришћанске демократе  Србије треба да се баве данас:

-   јачање слободне и демократске државе и развој грађанског друштва

-   социјална регулација капитализма, јачање социјалне државе

-   очување хришћанског (православног) идентитета  и наслеђа Србије и српског народа

-   заштиту породице и породичних вредности

Наравно, постоји још велики број питања и проблема, али ова су најосновнија. Изградња хришћанско-демократског покрета у Србији, није лак посао и захтева период дугог и преданог рада. Није довољно, а ни добро регисторвати политичку партију и дати јој хришћанско-демократско  име,  како се то понекад ради, а без икаквог садржаја тих идеја у свом друштвеном и политичком ангажману. Хришћанска демократија није резервисана и не може то бити за само једну партију или за партије уопште. Потребна је читава хришћанско-демократска мрежа да би такве идеје биле реализоване.  А у то спадају поред политичара и политичких партија (које су неизбежан субјект) и различита удружења грађана, невладине организације, раднички синдикати, добротворене установе, слободни и независни интелектуалци . . .Ту је  сарадња са Црквом и другим верским заједницама. За то је неопходно  много тога, што захтева доста рада на  дуже стазе. И поред тога треба бити свестан да хришћанско-демократски покрет неше бити одлучујућа снага у земљи, али оно што треба јесте да буде незаобилазан и колико-толико, утицајан фактор у постхришћанском српском друштву у коме живимо. Хришћанска демократија настоји да окупи све слојеве народа и као таква она је народна и отворена за све.


http://www.hriscanskedemokrate.org/tekstovi/post/title/Mogucnosti-hriscanske-demokratije-u-Srbiji

Владимир Марјановић

Српски демохришћани између политике и егзотике

Демохришћани немају неку посебну политичку традицију у Србији, али политички и либерални конзервативизам итекако има. Та реч-конзервативац - данас има најнегативније могуће значење иако представља један сасвим легитиман политички израз.  Демохришћани су заправо конзервативци, јер зеле очувати оно добро и вредно из прошлости али и бити отворени за ново и тежити одмереном и сигурном напретку државе и друштва. У том смислу није реч о неком назадњаштву и мраку средњег века, сто се под конзерватиним опцијама подразумева.

Демохришћани нису никаква верска секта, нити политички скуп нароцито побожних људи, који желе да владају, већ људи који желе очувати елементарне и најосновније хришћанске вредности и традиције, социјално заштитити социјално угрожене слојеве друштва и осигурати демократски организовану државу и њен развој. Демохришћани смо зато сто смо Хришћани (више конфесија) или бар покушавамо то да будемо. Демохришћанин може бити и римокатолик, протестант и православан, а без губљења свог верског наслеђа, традиције, идентитета и особености. Тај политички израз је могућ на основу заједничких традиционалних вредности и Хришћанског Истока и Хришћанског Запада.  Демохришћани не желе да се мешају у уско црквена питања, литургијска, канонска питања, саборске одлуке, питања међицрквеног или међурелигијског дијалога, јер то није њихов домен деловања. Њихов домен деловања јесу социјалних питања и колико је то могуће исправљање друштвених неправди и решавање проблема тзв. малих људи - радника,  бескућника, незапослених, инвалида…

 У српским условима то није ни развој протестантске радне етике, нити ослањање на Социјално учење РКЦ, јер су Срби већински православни народ. Реч је о оживљавању старе и богате традиције тзв. хришћанског социјализма, која је постојала међу православнима (нарочито Русима), а који има две основне  компоненте:

-    слободу и достојанство човекове лицности као Образа и Подобија Божијег

-     социјална застита угрозених

Знамо да реч “социјализам” асоцира на СФРЈ и “реал социјализам” али та традиција постоји веома дуго и као таква супростављена је атеистичком социјалзму из разумљивих разлога. Хришћански социјализам је заправо хришћанска социјална етика. Те идеје баштинимо ми српски хришћански демократи/демохришћани, који те идеје зелимо да реафирмишемо и применимо на један модеран и савремен начин у ХХI веку,  кроз политички концепт хришћанске демократије који је постојао и постоји у многим земљама  Европе, Латинске Америке и другим земљама сиром планете…

Сматрамо демократско уређење најадекватнијим. Демократија није идеално уређење, нити коначан и завршен концепт. Демократски систем је добар, уколико се на добро користи. Све може бити на употребу и злоупотребу, па тако и демократија. На њу гледамо као уређење у којој грађани могу слободно да партиципирају у власти,  да спрече концетрацију моћи и неограничену власт мањине, систем које може омогућити владавину закона, смањивати разлике између богатих и сиромашних, заштитити  основна људска права и достојанство и неприкосновеност човекове личности… Демократија, за демохришћане није циљ, већ само средство за остваривање ових вредности.

Зелимо савремену државу Србију, као хришћанску, социјалну и демократску земљу, свесну свог националног и културног идентитета, која живи у миру са свим својим суседима.
http://www.hriscanskedemokrate.org/tekstovi/post/title/Srpski-demohriscani-izmedu-politike-i-egzotike