Родитељско саможртвовање


Када витез из приче улази у борбу са змајем да би спасао лепу принцезу, он постаје херој. Мотив да неко, у жељи да спасе другог човека, свесно и без присиле улази у веома ризичну ситуацију има бројне варијације у свим митовима о херојима.

Како нема гаранција да ће херој победити – може се испоставити да је змај јачи од њега – идеја херојства је неодвојива од идеје саможртвовања. Ако је витез ушао у борбу са змајем да би спасао вољену особу, он даје предност љубави према другом над љубављу према себи. Љубав постаје разлог за саможртвовање.

У савременом западном свету све је мање хероја. Све је више људи који избегавају било који ризик, па чак и онда када је повезан са помагањем вољеној особи. Такође је све више оних који такав избор одобравају.

Једино место где још увек постоје хероји јесте однос родитеља према својој деци. Родитељи су углавном сагласни да су деца важнија од њих и спремни су да се и одричу и жртвују за добробит своје деце. Када у томе претерују, родитељи негативно утичу на своје дете. Овај негативан утицај је одложен, тако да се појави тек касније када дете одрасте.

Родитељи треба да знају да је један од начина на које дете изграђује своју будућу личност то што у родитељима налази узоре. Када оно гледа у своје родитеље које воли и поштује, осећа жељу да једног дана, када одрасте, буде исто такво као што су они. Али, ако је нешто што чини родитељ детету одбојно и неприхватљиво, овај процес је поремећен или блокиран. Последица је да дете не жели да личи на своје родитеље. Овај процес идентификације је веома важан када је реч о родитељу који је истог пола као и дете, јер дете у њему види узор и модел сопствене полне улоге.

На пример, ако девојчица има пожртвовану мајку која јој се до те мере посвећује да занемарује себе и своје друге улоге, девојчица у њој неће видети позитиван узор и вероватно касније неће желети да личи на њу. Када одрасте, она може сматрати да је бити мајка нешто што је превише захтевно, што тражи превелике жртве, тако да може одлучити да никада не постане мајка. Исто тако, дете које види своје родитеље који само раде и никада се не одмарају и не забављају одлучује да никада неће бити као они. Бежећи од тог модела одраслости, млада особа одбија да одрасте и преузме одговорност.

И зато родитељи треба деци да покажу да воле друге и да воле саме себе. У љубави је одрицање нужно, а жртвовање је непотребно. Није добро да дете не жели да личи на своје родитеље, јер тада може кренути животном странпутицом.

Зоран Миливојевић
Politika

Po mom misljenju danasnja deca su ionako prezasticena od strane svojih roditelja tako da u nekim trenutcima ne shvatam roditeljsko zrtvovanje. Lepo je biti pozrtvovan kada su u pitanju deca i nema nista lose u tom samom cinu ali poneki put se izrazi lose po dete... veoma lose.

On - topic

Procitao sam tekst.
Necije misljenje i filozofiranje kako sa decom..fin teskt.

Sugestija/kritika/misljenje

Primetio sam da se na psihologiji sve cesce javljaju ovakve teme , mislim na temama o deci,vaspitanju,bebama,detinjstvu,majkama,mladim majkama,starim majkama,cerkama,sinovima,decijoj ljubavi,decijem razmisljanjima.

http://forum.burek.com/dve-cerke-za-srecu-t542383.html
http://forum.burek.com/roditeljstvo-kroz-svetove-t541284.html
http://forum.burek.com/kcerke-ne-zele-da-lice-na-majke-t541461.html
http://forum.burek.com/zaposlene-majke-sa-decom-ne-provode-ni-sat-i-po-dnevno-t540573.html
http://forum.burek.com/devojcice-bolje-u-skoli-ali-teze-nalaze-posao-t540277.html
http://forum.burek.com/da-li-je-danas-teze-biti-majka-t537912.html
http://forum.burek.com/kako-klincu-objasniti-sta-je-seks-t537989.html
http://forum.burek.com/decja-ljubav-i-ljubav-odraslih-t537494.html
http://forum.burek.com/moje-dete-krade-t537060.html
http://forum.burek.com/jedno-dete-ili-vise-dece-t537057.html
http://forum.burek.com/vaspitanje-dece-obrnuta-psihologija-t537059.html
http://forum.burek.com/kako-pripremiti-starije-dete-za-dolazak-bebe-t537063.html

Ovo su samo neke na koje sam naleteo u brzini sada..za poslednja 2 meseca.
Ja nemam nista protiv ovakvih tema.Zaista,nisam ni sujetan jer zaista volim decu.
Ali cini mi se da je bolje da se napravi pod-forum za ovakve stvari..Pedagogija.
Zbog :

1.Onaj koga to interesuje,lakse ce da nadje
2.Manje ce se nagomilavati teme na psihologiji
3.Imace vise komentara roditelja,jer ovde da se skupimo svi sa psihologije koji stalno komentarisemo imacemo 2 roditelja
4.Verovatno ce se i naci koji pedagog da strucno komentarise tekst i daje savete na temu klinaca

Ma, pedagogija je suviše neozbiljna da bi se uopšte odvajala od psihologije. Akademski i praktično; fakulteti pak moraju od nečega da žive. 

Zaboravih kako se zove filozof, ali on je rekao: Ako se roditelji zrtvuju za decu, a kasnije se i ta deca zrtvuju za svoju decu, pa ko ce ziveti zivot? Mada nekad je i to nuzno, recimo kad roditelji zive u siromasnim uslovima, pa jos i imaju puno dece. Ne mogu da ih othrane ako oboje ne rade po 3 posla i zrtvuju se.

Ali opet pitam se ko je terao one Gavrilovice (reality show na Pinku) da nakote onoliku gomilu dece. Ejjj a cekaju jos jedno!!! A nema pas za sta da ih ujede. Pa najveca pomoc ce biti da ih snabdeju kurtonima dozivotno.

Znate sta.....jedno vreme sam tako bila opterecena sta  ce da sevidi, sta ce da se cuje...potrosila sam tonu poruka jer sam se svadjala preko moba - da dete ne cuje. Pa nijedna srednje ruzna rec, pa  ne sme da seprdne da se podrigne. Pa se pazilo da se ne ljubakamo , da se ne mazimo pred decom. Pa smo cak pazili i na TV-u da se mozda ne ljube dvoje. Kako sam sta uradila .....od muve sam napravila slona.I onda sam shvatila :opterecujem se , moram da nadjem neku sredinu. Moram da zivim i moram da podrignem, a moram nekada i da prdnem. Moram da se poljubim sa svojim muzem. Moram da legnem pored njega i mogu da gledam TV bez problema tako sto cu dete oterati u njegovu sobu da gleda svoj deciji TV....
Nisam ja savrsena kao moja majka i njen savrsen brak. Nije je moj muz moj tata. Niti zelim da budem kao oni , i sigurno moj sin nece hteti da bude kao ja.
Mislim da mi ova sada opustena igra sa mojom decom, spontano golicanje grok grok smejanje i sve ostalo moze samo doneti benefite.

Primetila sam da dosta roditelja kad ostare bukvalno nabija na nos svojoj deci "kako i koliko su se oni zrtvovali za njih" cesto preuvelicavajuci svoje zasluge, i sve to nebi li vezali decu za sebe jos vise. Time naravno postizu sasvim suprotan efekat i narusavaju porodicne odnose.

Roditeljstvo ni jednog momenta ne sme biti žrtvovanje. Nije dete odlučilo da se rodi nego roditelji. Nije dete ono koje postavlja pravila u tom odnosu nego roditelj. Odnos roditelja i deteta treba da bude radost, uživanje, satisfakcija, briga, pa čak i restrikcija i nervoza ponekad, ali žrtvovanje ne. Ako roditelj shvata svoje roditeljstvo kao žrtvovanje onda ima veliki problem i treba hitno da ga reši sa samim sobom.

Nema potrebe posto moze da potpadne i ovde. Pedagogija je nauka o vaspitanju i obrazovanju dece i odraslih a psihologija o psihi coveka(i deteta  ), medjusobno su povezane i dopunjuju se pa nema potrebe da se gomilaju podforumi

Da se ne lazemo, obadve nauke su nastale od filozofije i obe discipline imaju svojih zacetaka jos od Anticke Grcke tako da iako su povezane, posebne su discipline sa razlogom

No, tema :

Vec rekoh, zrtvovanje necega zbog dece postoji i normalno je da se roditelj odrekne nekih svojih prohteva zarad deteta ali problem je(osim ovoga opisanog u tekstu) sto bi roditelj trebao da zna da je cela ta ideja losa po dete. Kako dete raste tako i treba da bude sto samostalnije i vaspitanje deteta treba da ide ka tome. Ako stalno "zrtvujemo" sebe zarad dece, ono jednostavno nece prihvatiti da neke stvari mora da ucini samo pa ce mu tako kasnije u zivotu biti mnogo teze.  Naravno, uvek se moze i mora pomoci negde, ali bi trebalo da se ide ka tome da je dete jedinka za sebe i da ce kasnije morati da bude covek koji ce biti samostalan i koji ce morati da se snalazi sa sebe pa zato i ne treba bas preterivati u celoj toj pomoci.

Šio mi ga Đura.