Plaćanje naknade za dete regulisano zakonom koji je ponekada samo mrtvo slovo na papiru

Roditelji izbegavaju da daju alimentaciju

Nesavesni roditelji donose potvrde da ne rade, a ustvari su zaposleni kod privatnika, objašnjavaju kako im firme ne rade, pa nemaju odakle da plaćaju alimentaciju...

BEOGRAD - Specijalizovana veća za porodične odnose koja se bave rešavanjem pitanja u oblasti porodičnih odnosa za sada postoje samo u beogradskim sudovima, a od 1. jula postaće obaveza za sve sudove. Marina Klarić-Živković, sudija u Drugom opštinskom sudu u Beogradu i član Specijalizovanog veća, kaže da je to dobra praksa jer se postupci koji se tiču porodičnih odnosa rešavaju po ubrzanom postupku, a obrađuju ih stručnjaci posebno upućeni u porodično pravo.

Finansiraju oba roditelja

Jedan od najčešćih zadataka članova specijalizovanih veća jeste i regulisanje plaćanja alimentacije. Donedavno u Srbiji visina alimentacije očeva ili majki koje su privatnici ili su kod njih zaposleni bila je poražavajuća ukoliko se uporedi sa stvarnim vlasništvom tog roditelja. To se dešavalo zato što se visina alimentacije dosuđivala prema prijavljenoj plati, što je uglavnom minimalac, a da bi se to izbeglo, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike donelo je odredbu prema kojoj se periodično određuje kolike su mesečne potrebe nekog deteta.

Visina novčane nadoknade za izdržavanje trebalo bi da omogući nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj koji plaća alimentaciju, tako da ne bi trebalo da se desi da roditelj ima "celo bogatstvo", a da detetu daje tek po nekoliko hiljada dinara.
      

Odustaju od spora zbog sudskih troškova

Nada Vlaović iz Beograda ima dvoje dece i kaže da njen bivši muž redovno daje novac za izdržavanje dece, ali da primer njene prijateljice, koja godinama ne može od bivšeg muža da dobije ni dinar za izdržavanje dece, govori da sve što je dobro piše samo na papiru.
- Sudili su se, svađali, dogovarali... On je donosio potvrde da ne radi nigde iako smo svi znali da dobro zarađuje kod nekoliko privatnika. Zatim je pretio da će oteti decu, izbegavao da se pojavi u sudu, pa je ona odustala jer je dala mnogo novca na papirologiju i sudske procese - navodi Vlaovićeva.
      
   
   

- Ako vidimo da je roditelj prijavio minimalac, uzimamo izveštaj nadležnog ministarstva koje procenjuje kolike su mesečne potrebe deteta. U finansiranju izdržavanja deteta učestvuju i majka i otac i ako neko, na primer, kaže da je taksista i da zarađuje 10.000 dinara mesečno, onda mu određujemo alimentaciju 5.000 dinara, pod uslovom da je ministarstvo odredilo da je 10.000 dinara dovoljno detetu. Drugih 5.000 trebalo bi da obezbedi drugi roditelj. Pprma zakonu za alimentaciju možemo da odredimo od 15 do 50 odsto prijavljenog primanja roditelja - kaže Marina Klarić-Živković.

Živkovićeva naglašava da sudije neposredno primenjuju odredbe zakona, a ako nešto nije regulisano našim zakonom, dozvoljeno im je da primene odredbe Konvencije o ljudskim pravima, Haške konvencije i Konvencije o pravima deteta.

Praksa drugačija od teorije

Praksa je drugačija od teorije pa se alimentacije u Srbiji, najčešće, ne plaćaju. Većina roditelja koji bi trebalo da plaćaju alimentaciju svoju obavezu izbegavaju na sve načine, od direktnog kršenja zakona do traženja i najsitnijih rupa u njemu i odugovlačenja procesa. Nesavesni roditelji uvek imaju niz razloga zašto to ne rade, pa se često donose potvrde da ne rade, a u stvari su zaposleni kod privatnika, objašnjavaju kako im firme ne rade, pa nemaju odakle da plaćaju alimentaciju. Veliki broj ljudi nema imovinu prijavljenu na svoje ime već se ona uglavnom vodi na familiju.

- Novi Porodični zakon ima niz prednosti u odnosu na prethodni, a najveći problem je u tome što je sve to teško sprovesti u praksi. Dobro je što se postupci koji se tiču porodičnih odnosa smatraju hitnim jer je zakonodavac dao kratke rokove i radi se po ubrzanom postupku.

Takođe, prednost je i to što se, recimo, roditelj sa detetom može smestiti u stan koje je vlasništvo drugog roditelja koji bi morao da se iseli. Tako je po zakonu, ali se postavlja pitanje kako to u praksi funkcioniše - kaže Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije.


Izvor: Glas Javnosti \ V. Vuković