Rodić Baka - Super-Heroj :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Rodić Baka - Super-Heroj

Možda se ovo ne dešava samo u Srbiji, ali se definitivno desilo u njoj. I to juče. I to uveče. I to u Rodić mega marketu.

Najpre, moram da se zgrozim nad količinom prostakluka i najnižih instinkta koji pokuljaju iz ljudi u trenucima kada nešto treba dograbiti po "za cent" nižoj ceni. Juče sam prvi put bio u Rodiću. Nadam se da JA više nikad neću morati tamo da idem, ali onom milionu ljudi se izgleda tamo dopalo... Čudna neka sorta. Guranje kolicima i stajanje u redovima u trajanju od nekoliko sati, nije ono što ja smatram ugodnom kupovinom. Pritom su ta ista kolica u poluraspadnutom stanju i potrebno je nešto više koncentracije da bi se ona naterala da idu u pravcu koji im namenjen. A sve zarad nešto manje od hiljadu dinara (desetak evra) uštede za onu, pozamašnu, količinu robe. Neka hvala, dovoljno zarađujem da bih normalno kupovao.

Čitava epopeja je imala nekoliko faza, od ulaska do isparkiravanja. A glavna je ona kada su me ni krivog ni dužnog izbacili iz reda. Da, izbacili me iz reda... to mi se u životu nije desilo. Tim pre što sam gabaritnija osoba i imam više od 2m visine i 100kg težine. No, da krenem redom...

Prvi nivo je najlakši i predstavlja logičku igru. Zadatak koji čovek treba da izvrši, pod uslovom da je došao autom, je da nađe mesto za parkiranje. Naravno, na tom mestu ne sme da bude drugi automobil, ali šta, pobogu, tamo rade kolica iz marketa??? Ili bolje pitanje: šta rade oni momci koji bi trebalo da ih sklanjaju? Prvo razočarenje u pohodu na jeftinu robu.

Drugi nivo je nešto frustrirajućiji, ali se lako prelazi. Sastoji se u brzom pronalaženju ispravnih kolica. Zadatak nije nimalo lak i nivo se prelazi čak i ukoliko nađena kolica nisu ispravna, ali to se odražava na performanse u sledećem nivou.

Treći nivo je maratnoski i može se podeliti u faze. Naizmenično ide faza simulacije vožnje supermarket-kolica i žongliranja različitim predmetima nad glavama ostalih nesrećnika. Simulacija nije nimalo laka, zato što je količina sličnih objekata neverovatno velika i njihova koncentracija po jedinici površine prelazi granice verovatnog. Ono što odlikuje ovu deonicu je i maratonsko čekanje u kojekakvim redovima, ukoliko je zahtevana akcija operatera (čitaj, kasapina). A na kraju svakog reda se nalazi i BOSS. U mom slučaju je to bila Super Rodić Baka... i nisam uspeo da je pređem. A mislim da znam gde sam pogrešio. Naime, nije trebalo da diram mečku, nego da budem mutav kao i ostali. Baba je uletela preko reda, mesto pre mene i ja sam joj na to skrenuo pažnju, na šta sam bio prostreljen pogledom koja ona verovatno nosi još od kad su joj pojeli poslednju teglu slatkog od šljiva, pred nosom. Elem, pošto su ostali dobacili da je ostavim ili su jednostavno ćutali, ja sam je, naivan, ostavio tu. Vreme je prolazilo i baba je došla na red i kupovala bar 20 minuta različita sranja. A onda je mesarka (IQ 48) pitala ko je sledeći. Normalno, kad postoji red, sledeći je onaj ko ide iza prethodnog, u ovom slučaju iza babetine, a to sam ja. I ja to kažem, logično (kažem: "JA!", prim. aut.), na šta baba-isterivač pravde kaže: "Ne, nije on!". Ja ne mogu da verujem. Tvrdim da jesam, ljudi se nešto bune i ona mesarka počne da uslužuje sledećeg. Ne primećuje me! Ja ne mogu da verujem... Počnem da se bunim, ostali počnu da se bune i ja odustanem od prokletog reda. Jebena "Životinjska farma"! Gde si Orvele da vidiš?

Četvrti nivo je najjednostavniji, ali i najdosadniji. Samo treba čekati na kasi i odbijati potencijalne "imam samo ovo" uljeze. Naravno, BOSS sa prethodnog nivoa, babetina, se smestila iza mene, ali kada me je prepoznala, prešla je u susedni red i nekom magijom je kroz njega prošla za minut i po, na zaprepašćenje svih prisutnih. To je bio poslednji put da sam je video i nimalo mi ne nedostaje... mada mislim da će mi dolaziti u san...

Peti nivo je malo čudan. Simulacija vožnje po parkingu, ali pre toga ide arkadni deo uklanjanja kolica sa sopstvenog parking mesta. Sva kolica sveta se nekim čudom nađu upravo pred mojim vozilom i to u takvom neredu da je moguće ukloniti ih samo jedna po jedna...

Kada se sve ovo pređe, ostaje samo gorak ukus u ustima i pomisao da toliko podsećamo na stoku u njenim najgorim momentima. Životinje, ma kako primitivno delovale, u svemu imaju izvestan poredak i pravila. Kod nas, naročito in Serbia to predstavlja SF...

[Izvor]