pretrazivajuci net, negde nisam naso nekakav podatak da je medju srbima bilo robovlasnistva,kao drostvenog uredjenja. je da, jasno mi je da je bilo uvek i bit ce onih koji se prema svojim radnicima, duznicima i ostalima oko sebe ponasaju kao prema robovima,ali mene zanima pravo robovlasnistvo.

naravno,postojali su i ratni zarobljenici,ali nigde nisam pronasao podatak da su oni iskoristavani u neku svrhu, osim za razmene ili maltretiranje do smrti...kao i kod ostalih naroda.

da li je moguce da mi, koje smatraju gotovo barbarima nismo nikada imali robove, nikada nismo ponizavali ostale narode na taj nacin i da smo uvek postovali bar neka minimalna ljudska prava?

ok, mnogi bi rekli da nismo imali uvete kao npr. portugalci jer nismo nikada bili pomorska sila,pa nismo imali takvu mogucnost da dovlacimo afrikance (zato kod nas i nema toliko crnaca,koliko u ostatku evrope),ali setite se da je dubrovnik nekada bio veliki trgovacki grad...ali kao da se tamo nije trgovalo robljem.

a robovlasnistvo je postojalo davno pre otkrica amerike, jos od razvoja egipatske, grcke i rimske "kulture.

eto,pala mi je ta tema na pamet, jer nekako sam ponosan na to da nismo kao drugi...nadam se da mozete potvrditi moje misljenje da toga kod nas stvarno nikada nije bilo.

mozda bas zato se prema srbima tako i ponasaju ostali. sto su srbi bolji prema drugima nego srbi prema srbima.

па сад...робовласништво у правом смислу те речи  као што су примењивали португалци,шпанци,американци,холанђани и остали цивилизовани народи није постојало у србији
а да је било малтретирања ратних заробљеника и терања на присилни тешки рад-било је...то нико и не спори

Problem sa istorijom Srbije je sto nije dovoljno istrazena... razlozi su brojni... od nedostatka pisanih izvora preko turske okupacije do totalne nezainteresovanosti srpskog drustva, nauke i naroda...

Mi ucimo neke gluposti o svetskoj istoriji, dok se istorija Srba i Srbije svede na 10 lekcija tokom 4 godine obrazovanja..

Sto se, pak, robovlasnistva tice, smatra se da je najbolji izvor Dusanov zakonik u kome se u par clanova spominju robovi... Zakonik u savremenom prevodu mozes da nadjes na adresi: http://www.dusanov-zakonik.com/

Problem je sto se otroci ovako ili onako tretiraju u nasoj pravnoj i istorijskoj nauci.. neki smatraju da su to robovi, negde da su neka vrsta kmetova: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BA

Inace, posto je srpska drzava ponikla pod uticajem Vizantije, sasvim se moze ocekivati da je neka vrsta robova postojala i u srednjovekovnoj drzavi... plus ... robovlasnistvo nije nikakva novina u plemenskim zajednicama...

Takodje, robovlasnistvo nije ono sto smo gledali u filmovima - veslanje u galijama i branje pamuka, posto su robovi u taj polozaj dolazili na razne nacine, a ne samo otimacinom sa majcine sise... ratni zarobljenici ili duznicko robstvo, nisu bili toliko retki... tako da ne cudi da su u nekim imucnijim porodicama robovi bili npr. ucitelji....

Отроци су били у сваком случају обесправљено зависно становништво, у лошијем положају од себара.  Занимљиво је да је дан-данас у словеначком реч за дете баш "отрок".

Грци кажу да су Словени ратне заробљенике (ако их не убију пре тога, често и на бизаран начин) држали неколико година (три, колико се сећам) као робове, а затим би их или пуштали да иду или би их прихватали за суграђане.

Mihailo J. Dinić je u svom delu Iz Dubrovačkog arhiva III, sakupio i klasifikovao građu o trgovini robljem. (U tom delu spominje i da je Čremošnik pre njega obradio period XIII veka, ali nažalost ne precizira gde.)
U Dubrovniku se uglavnom trgovalo robljem iz Bosne, ali nisu ni tako retki primeri roblja iz Srbije (Hum, Trebinje, Srem, Raška...). Pominju se čak i primeri nasleđivanja ropskog položaja u krajevima koje naseljavaju Srbi.